Istorija konoplje

Kanabis kroz istoriju kao lek i duhovna hrana

Evropa, Azija, Afrika, Amerika i Sloveni, zajednički koreni

U samoj Evropi, pored Skita koji se svakodnevno inhaliraju konopljinim isparenjima, u blizini Berlina (tada slovenski grad Brljin), nailazimo na seme i lišće konoplje u jednoj urni, pronađenoj zajedno sa ostacima spaljenog pokojnika, datovanog u 500. godinu p.n.e.
Ne može se precizno utvrditi vreme od kada ovi nomadski narodi, rašireni od Karpata do Mongolije, koriste konoplju i njene proizvode. Hronološki, čini se da je put širenja konoplje išao sa istoka na zapad, odnosno iz oblasti Kine i Koreje, gde konoplju nalazimo još u 3. milenijumu pre Hrista. U Indiji, upotreba konoplje potvrđena je i u svetim spisima – Atharva Vedama, koje se datuju u sredinu II milenijuma pre n. e. Takođe, neki Indusi pominju konopljino lišće kao stanište “anđela čitavog čovečanstva”, dok je kasnije, upotreba konoplje zaživela i u medicini. Da li su Skiti bili ti, koji su narodima zapadne Azije i većini naroda Evrope preneli znanje o uzgajanju i upotrebi konoplje?

Skiti, kanabis i ‘kupatila za uživanje’

Prvi arheološki nalaz koji potvrđuje korišćenje konoplje dolazi iz Sibira, sa lokaliteta Pazarik, gde je ruski arheolog Rudenko godine 1929. otkrio grobnicu sa bogatom sahranom muškarca. Među brojnim grobnim prilozima, pronašao je i seme indijske konoplje. Zahvaljujući niskim temperaturama i stalno zaleđenoj zemlji (tzv. permafrost), čitav sadržaj groba je fantastično sačuvan, tako da su se na koži pokojnika mogle videti tetovaže grifona i ostalih fantazmagoričnih bića, bliskih ikonografiji stepskih konjaničkih naroda. Pored ostalih nalaza, Rudenko precizno opisuje i bronzani kotlić pun kamenčića i konopljinog semena, preko koga se nalazio mali “šator” u koga se uvlačila samo glava uživaoca, i koji je najverovatnije znatno pojačavao uticaj konopljinih isparenja.

12654174_1579103789080576_4292804946468119390_n

Skitski sagorevač Kanabisa

Ako pogledamo sliku na kojoj je nalaz iz Pazarika, prepoznaćemo Herodotov opis skitskog parnog kupatila: “Dakle, seme ove konoplje uzmu i uđu pod svoje vunene pokrivače i bacaju ga na usijano kamenje, pa ono pušta miris i toliku paru kakvu ne možeš naći ni u jednom helenskom parnom kupatilu. Ovo je za Skite najomiljenije parno kupatilo i u njemu podvriskuju od udobnosti.”. Osim toga što se Herodotov opis poklapa skoro u dlaku sa Rudenkovim nalazima, facinantno je i to, što gornji opis i sahrane u Pazariku vremenski deli samo 20 do 30 godina. Naime, Herodotova Istorija datuje se oko 450. godine p.n.e., dok su sahrane nešto mlađe i zahvataju period između 430. i 420. godine p.n.e.

12717755_1579105355747086_6369263114480606168_n

Skitski ‘bong’ za pušenje Kanabisa star 2400 godina (Rusija)

Vinča: Na nekoliko neolitskih staništa u Srbiji, arheolozi su pronašli male zemljane lulice. Ovi nalazi, pronađeni u naseljima vinčanske kulture, stariji su 4.000 godina od prvog nalaza konoplje u Evropi. Naravno, ne može se potvrditi koje su biljke sagorevale u ovim lulama, ali je jasno da su neolitski vinčanci u časovima dokolice i opuštanja pušili neke travke.
Keramičke lule pronađene na naseljima neolitske vinčanske kulture datiraju od 5.500 – 4.200 godina p.n.e.

Prvi konkretni dokaz o korišćenju kanabisa dolazi iz Izraela, gde su u grobu jedne žene, pronađeni i ostaci ove biljke. Sahrana se datira u 1.500 godinu p.n.e, a istraživači pretpostavljaju da je žena umrla na porođaju i da joj je konoplja davana kako bi olakšala porođajne muke. U Južnoj Africi, žene iz plemena Suto spaljuju cvetove konoplje pri porođaju, takođe iz razloga ublažavanja trudova.

Zatim, prilikom podvodnih arheoloških iskopavanja u Sredozemnom moru (ne pominje se tačna lokacija), pronađena je bala hašiša (!), a sam brodolom je datovan negde u 0. godinu. Da li je ovo svedočanstvo o organizovanoj trgovini tzv. ‘narkoticima’? To za sada ne možemo saznati, ali nije neverovatno da su Skiti bili glavni prodavci konoplje ostatku Evrope.

Nedaleko od širokih stepskih prostranstava, gde su se Skiti gotovo svakodnevno inhalirali konopljinim isparenjima, na istoku Balkana i obalama Crnog Mora, Pomponije Mel pominje narod Tračana kao one koji hodaju po oblacima. Prema Melu, Tračani su spaljivali ženske cvetove konoplje, kao i tamjan, kako bi u “magičnoj vrelini” pali u trans i igru u dimu.

Plinije Stariji samo pominje konopljino ulje, i to kao lek za svakakve bolesti, dok Klaudije Galen, rimski fizičar, daje recepte za poslastice, gde se koriste seme i cvetovi konoplje, i opisuje kako se oni koji jedu ova jela osećaju “toplo i oduševljeno”.

Prvo pominjanje konoplje na teritoriji Iranske visije potiče iz VI veka p.n.e, gde se naziva i carsko seme, ali je verovatno da su persijska plemena pored konoplje, još od ranije poznavale upotrebu maka, odnosno opijuma. Konoplja je korišćena u vidu ulja, koje je bilo glavni sastojak ritualnog pića bhange.

12651241_1579104072413881_8944507317681194063_n

2700 godina staro mumificirino telo belog čoveka svetle kose, u gorbu sa 780 gr sasušenog praha Kanabisa i 100 semenki, pronađeno u zapadnoj Kini

Sloveni, konoplja i mandragora

mandragora

Mandragora. Prikazani svi delovi biljke. Koren, list, cvet, plod.

U srednjovekovnoj Evropi, listovi, cvetovi i seme konoplje su korišćeni kao lek i kao dodatak jelima. Često i lako uzgajana biljka, konoplja je svoje mesto pronašla i u ishrani, te se širom Evrope pominju razne kaše ili supe od konoplje. U Poljskoj i Litvaniji konzumira se prilikom Božića supa od konoplje, a u Letoniji i Ukrajini, takođe ritualno, jede se kaša od konoplje.

Postoje neki nesigurni podaci da Sloveni još od davnina koriste konoplju. Ipak, ne nalazimo istorijske ili arheološke podatke, ali se zapaža konstantno prisustvo u folkloru raznih slovenskih plemena – Poljaka, Čeha, Rusa, pa čak i Srba. Takođe, na teritoriji Balkana poznato je da su žene svoju decu uspavljivale čajem od maka. Verovatno je da su Sloveni u prapostojbini, kada su živeli blizu nomadskih stepskih plemena bili upoznati sa gajenjem i konzumiranjem konoplje.

Kod Slovena, isto kao i kod Germana, poznato je korišćenje mandragore – zeljaste biljke sa korenom nalik na figuru čoveka, koja je oduvek korišćena pri vračanju i narodnom lekarstvu. Koren je otrovan, ali i jak intoksikant, kao i pečurka Agaricus muscaricus. Ko je imao priliku da pročita izuzetni roman Karlosa Fuentesa Terra Nostra, mogao je i u ovom literarnom delu pronaći izvanredne opise mandragore i njenog dejstva.

Srednji vek i uticaji raznih religija

Mnogi srednjovekovni komplikovani medicinski preparati sadrže seme konoplje, dok su neki lekari preporučivali konoplju i protiv bolova. Iz XIV veka datira zapis iz baptističke bolnice Sv. Jovana o nabavci 36 galona (oko 160 litara!) konopljinog ulja. Nešto docnije, u XVII veku, u jednoj knjizi o biljkama, konoplja se pominje kao lek za grudobolju, srčane i crevne probleme, kao i sredstvo protiv krvarenja, odnosno kao koagulator.

Konoplja i hašiš, bili su intenzivno korišćeni u muslimanskim zemljama, o čemu svedoče i spisi Ibin Baitara, putopisca i botaničara, koji precizno opisuje uzgoj i korišćenje konoplje kod muslimanskih lekara i fakira. On navodi da uzimanje hašiša, bilo jedenjem, odnosno žvakanjem, ili kroz piće, dovodi do uzbuđenja, razdraganosti i ludosti. Na kraju, potvrdu široke upotrebe hašiša u islamskim zemljama nalazimo i u legendarnom bajkovitom spisu Hiljadu i jedna noć, gde je verno prikazana priča o dva čoveka koji žvaću hašiš.

Svoj proizvod, arapski trgovci su prodavali stanovnicima zapadne Afrike i Madagaskara. Evropski putopisci opisuju neka afrička plemena iz oblasti reke Kongo, “koji puše konoplju, koju i uzgajaju, u lulama dugim i po čitav metar”.

Arheolog Bil Ficdžerald otkrio je prilikom arheoloških iskopavanja u Ontariju nekoliko lula koje datiraju iz vremena pre dolaska Evropljana. Hemijskim analizama, utvrđeno je da pored nikotina, u ostacima smole postoji i osnovni alkaloid konoplje – THC (tetrahidrokanabinol). Ova hemijsko-arheološka istraživanja, potvrđuju i navode Žaka Kartijea, prvog evropskog istraživača Kanade, koji je u svojim opisima naveo i to, da stanovništvo gaji i koristi konoplju.

12715771_1579093079081647_9170722529631694888_n

Kanabis kao Sveta Duhovna biljka Faraona u Egiptu

 

PROHIBICIJA:

Korišćeni mahom pri obredima i ritualnim radnjama, psihoaktivne biljke su milenijumima pomagali vračevima, svetim ljudima i vešticama u tumačenju, kako prirode, tako i ljudske psihe i ponašanja. Većina prirodnih narkotika i opijata i danas se upotrebljava, ali na sasvim drugačiji način i potpuno drugim povodom nego ranije. Može se primetiti da tokom istorije niko konoplju ne puši, osim možda naših Vinčanaca. Skiti su je inhalirali, Arapi žvakali i pili, Indusi takođe pili, neki čak i jeli…

Ma koliko dugo ljudi koriste psihoaktivne biljke, toliko vremena i postoje druga mišljenja, odnosno protivnici konzumiranja tih specifičnih biljaka. Na nekoliko mesta u istoriji nailazimo na primer demonizovanja ‘halucinogenih biljaka’. Godine 1620, inkvizitori sa teritorije Srednje Amerike pominju pejot kao biljku suprotnu čistoti i iskrenosti Katoličke crkve i optužuju je da je pod kontolom samog Đavola, pošto navodi ljude na iskrivljene slike, fantaziranja i predstave koje dovode do ‘divinizacije’ ( davanje božanskih počasti, obožavanje ) nekog drugog.

Izvesni emir Šejkuni iz Arabije, na kraju XIV veka, naredio je paljenje svih polja konoplje, hapšenje i zatvaranje ljudi koji je koriste, te su emirovim zakonom svi korisnici hašiša trebali biti kažnjeni vađenjem zuba. Uz sve napore i veliki broj kažnjavanih narkomana, broj korisnika se povećavao u periodu od 15 narednih godina.

Hapšenje-800x480

Nova “inkvizicija” i moderni rat protiv droge

Korišćeni mahom pri obredima i ritualnim radnjama, psihoaktivne biljke su milenijumima pomagali vračevima, svetim ljudima i vešticama u tumačenju, kako prirode, tako i ljudske psihe i ponašanja. Većina prirodnih psihoaktivnih sredstava i danas se upotrebljava, ali na sasvim drugačiji način i potpuno drugim povodom nego ranije. Može se primetiti da tokom ranije istorije niko konoplju ne puši, osim možda naših Vinčanaca. Skiti su je inhalirali, Arapi žvakali i pili, Indusi takođe pili, neki čak i jeli…
Danas, u okvirima globalne civilizacije, korišćenje droga i narkomanija su socijalno nametnuti kao “neprihvatiljivi”. Ipak, ma koliko i šta imali protiv psihoaktivnij supstanci, moramo se podsetiti da bi bez njih svetska umetnost bila siromašnija za neka izuzetna dela.

Možda ova teza zvuči paradoksalno, ali npr. u Parizu su, sredinom XIX veka pesnici, slikari i umetnici osnovali Klub ljubitelja hašiša. Bez intezivnog korišćenja konoplje, Bodler verovatno ne bi pisao (barem ne u takvom obliku) svoju poeziju, Delakroa nacrtao svoja dela – daleke preteče impresionizma, Hese svoje romane. Bez meskalina, Kastaneda ne bi iznedrio Orlov dar, Haksli Vrata percepcije…

Početkom XX veka, kanabis, heroin i kokain bili su medicinski zvanično (!) priznati medikamenti. Čak postoji i potvrđena priča o Ajnštajnu, koji je, uz dozvolu i kontrolu lekara, isprobao dejstvo jedne snažno halucinogene droge.
Kraj istog veka svet je dočekao uz globalne fenomene i probleme “crnih” finansijskih giganata, narko-kartela, uništenih miliona života, uništene ekonomije mnogih država i izrazito raširene narkomanije, sve izazvano lažnim tzv. ‘ratom protiv doga’ i globalnom prohibicijom.

12418909_1579103632413925_3381535421350021534_o

Još jedan skitski ‘bong’ u kome su forenzičari našli ostatke smole kanabisa i opijuma, star 2400 godina (Rusija) 2013, pronašao ga je Ruski arheolog Andrej Belinski

Korišćen je članak: http://mistika.blogger.ba/arhiva/2006/11/23/538417

Priredio Miloš Simić i IRKA tim

Click to add a comment

Morate biti prijavljeni da ostavite komentar Login

Ostavite Odgovor

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

More in Istorija konoplje

Kako je Kanabis postao zabranjen i zašto?

Miloš MarkovićOctober 13, 2016

Kanabis kroz milenijume kod Srba, Slovena i na Balkanu. I šta su Vinčanci pušili u ovim svojim lulicama?

Miloš MarkovićJuly 10, 2016

Kanabis je uvek bio LEK – Srpska farmakopeja

Miloš MarkovićApril 11, 2016

Religijska upotreba konoplje

Miloš MarkovićFebruary 15, 2016

Ritualna upotreba kanabisa – treći dio

Miloš MarkovićAugust 2, 2015

Ritualna upotreba kanabisa – drugi dio

Miloš MarkovićAugust 2, 2015

Ritualna upotreba kanabisa – prvi dio

Miloš MarkovićAugust 2, 2015

DANI KANABISA 10-12 jul 2015 Novi Sad, Beograd, Banja Trepča, Banja Luka

FritzTheCatJuly 9, 2015

Potpuna legalizacija kanabisa 2/2

Miloš MarkovićJuly 2, 2015

Potpuna legalizacija kanabisa 1/2

Miloš MarkovićJuly 1, 2015

Fiorello Laguardia o prohibiciji marihuane

Miloš MarkovićMarch 18, 2015
Мatičnibroj: 28136170
Company registration number: 28136170
PIB: 108411715

Sa sajta je dozvoljeno skidati članke samo u edukativne sfrhe i u sfrhe širenja istine o lekovitosti Kanabisa. Zabranjeno je naplaćivati ili unovčavati bilo koju informaciju.

From this site is allowed to download articles for educational purposes only and for the purpose of spreading the truth about the healing properties of cannabis. It is forbidden to charge or monetize any information.

Inicijativa za promenu zakonske reguletive Kanabisa (IRKA) u potpunosti podržava stavove autora.

The initiative to change the cannabis legislation (IRKA) fully supports the views of the author's.

Newsletter – Budite u toku

Dobrodošli na naš newsleter sistem Prijavom na ovu uslugu našeg sajta, dobijaćete informacije o novim člancima, promocijama i naj važnije o dostignućima svetske medicine na području istraživanja medicinske upotrebe kanabisa.

[Valid RSS]

Active Search Results
futerbaner2