Industrijska konoplja

Prednosti upotrebe celog semena Konoplje

Zašto celo seme !

Prednosti upotrebe celog semena !

Seme kanabis sative, konopljino seme, sadrži sve esencijalne amino i esencijalne masne kiseline neophodne za održavanje zdravog života. Nijedan drugi biljni izvor ne sadrži esencijalne amino kis. u tako lako svarljivom obliku, niti sadrži esencijalne masne kis u savršenom odnosu za čovekove nutritivne potrebe, kao što je to slucaj kod semena konoplje. Da ne bude zabune, dosta semenki iz carstva biljaka sadrži esencijalne amino kiseline, laneno seme npr, ali ono po čemu je seme konoplje unikatno je to da sadrži 65% globulina edistina. To je najviše što je zabeleženo u svetu biljaka.

Postoji 8 amino kiselina koje naše telo ne može da stvara, i još dve koje stvara u nedovoljnoj količini, stoga su te kiseline neophdne, tj. esencijalne. Ishrana kojoj ove kiseline nedostaju zasigurno vodi u bolest, eventualno smrt. Ove esencijalne amino kiseline, zajedno sa ostalih 11 koje naše telo pravi od esencijalnih, su povezane zajedno, shodno genetici, u strukturalne proteine koji daju život telu i enzime(globularne proteine) koji sačinjavaju samu srž ljudske mašine, tj zaduženi su za osnovne mehanizme života. Naše telo je doslovce izgrađeno i održava se beskonačno kompleksnim sistemom koji jednostavno stvara proteine od subjedinica amino kiselina. Svaka amino kis se sastoji od amino i karboksilne grupe vezane za isti ugljenikov(C) atom. Sve amino kiseline, osim prostih, sadrže još jedan sporedni (ugljenikov)lanac koji je vezan za C za koji su vezane amino i karboksilna grupa.
Amino grupa jedne amino kiseline se vezuje za karboksilnu grupu druge amino kiseline, na taj način stvarajući peptidne veze. Proteini su sastavljeni od peptidnih lanaca amino kisleina u specifičnim sekvencama. Broj mogućih kombinacija peptida je nemerljiv.

Peptidni lanci se mogu kriviti, uvrtati, spajati sa drugim peptidnim lancima putem slabih vodoničnih veza između azotovih(N) i kiseonikovih(O) atoma duž lanca. Amino kiseline takođe stvaraju veze preko svojih sporednih lanaca. Sva tri načina vezivanja amino kiselina doprinose stvaranju beskonačnih mogućnosti oblika proteina i potencijala reaktivnosti. Iako svaka vrsta stvara i gradi proteine specifične za tu vrstu, život je ustrojen tako da telo može stvoriti nove proteine pod pritiskom preživljavanja.

Globulini su jedna od sedam klasa prostih proteina. Prosti proteini su izgrađeni od amino kiselina i ne sadrže neproteinske supstance. Globulini se nalaze u semenkama i životinjskoj krvi. Edistini su biljni globulini, a u krvi je serum globulin. Zajedno sa albuminima, globulini su klasifikovani kao globularni proteini. U globularne proteine spadaju svi enzimi, antitela, mnogi hormoni, hemoglobin i fibrogen(telo pretvara fibrogen u nerastvorljivi fibrin koji igra uglogu u zgrušavanju krvi).
Albumin, fibrogen i globulin su tri glavna tipa proteina plazme. Plazma je tečni deo krvi koji dovodi nutrijente do tkiva. Sva tri tipa proteina plazme – serum albumin, serum globulin i fibrogen sačinjavaju oko 80% plazme. Ovi proteini služe kao glavni rezervoari lako i brzo dostupnih amino kiselina, u slučaju da ih neko tkivo treba.
Biljna semena sadrže albumin i globulin, ali ne i fibrogen. Albumin je hranljivi materijal koji ispunjava prostor između jezgra semena i omotača semena. Jezgro semena treba albumin zarad održavanja inicijalnog rasta dok ne počne fotosinteza. Globulin edistin unutar jezgra semena garantuje da seme ima sve enzime neophodne za metaboličke aktivnosti. Globulin je treći po zastupljenosti protein u ljudskom telu. Globulini vrše mnoge enzimske funkcije(izazivajući da se odvijaju reakcije) unutar same plazme. Globulini su odgovorni i za prirodni i za stečeni imunitet koji osoba ima protiv stranih organizama. Telo koristi globulin i za stvaranje antitela koja napadaju antigene koji napadaju naše telo(virusi, bakterije, strani mikroorganizmi, toksini…).

Globulini su podeljeni u tri klase – alfa, beta i gama globulini. Alfa i beta globulini imaju ulogu transportnog sredstva – preko njih se, u kombinaciji sa još nekim supstancama, vrši transport proteina kroz telo, iz jedne tačke u drugu. Oni vuku materijale neophdne za izgradnju novih i zamenu istrošenih ili oštećenih telesnih struktura.
Gama globulini su potpuno neophodni za održavanje zdravog i ispravnog imunog sistema. Oni su podeljeni u pet klasa antitela nazvanih imunoglobulini. Svih pet klasa su specifično stvoreni za borbu protiv antigena koji napadaju ćelije. Imunoglobulini čine prvu borbrenu liniju našeg tela u borbi protiv infekcija i bolesti. Imunoglobuline proizvode bele krvne ćelije (B limfociti), locirani u limfnim čvorovima. Pri normalnom radu imunog sistema, svi inficirajuci antigeni moraju prvo proći kroz kontrolu limfnog sistema pre nego što uđu u krvotok.

Za vreme varenja proteini iz hrane se raspadaju na amino kiseline. Potom se te amino kiseline apsorbuju u našem telu i uključuju u izgradnju proteina shodno potrebama i raspoloživosti amino kiselina za izgradnju određenih proteina. Naše telo treba neophodne amino kiseline u dovoljnoj količini da bi proizvodilo proteine poput globulina. Međutim, najčešći je slučaj da odgovarajuće količine određenih vrsta amino kiselina nisu sve vreme raspoložive, tj. prisutne u našem telu. Čak i ako naše telo ima dovoljne količine esencijalnih amino kis da spreči bolesti nastale nedostatkom istih, često se dešava da naše telo nema dovoljnu količinu es. amino kis za izgradnju imunoglobulina u količinama dovoljnim da npr. odbiju infekciju.
Najbolji način da obezbedimo dovoljne količine amino kis za izgradnju globulina je unos hrane bogate globulinima. Obzirom da protein semena konoplje sadrži 65% globulina edistina i velike količine albumina, taj protein nam je već na raspolaganju u obliku jako sličnom onom koji je u krvnoj plazmi.

Globulinski proteini su antitela specifično progrmanirana za uništavanje antigena. Oni cirkulišu kroz krvnu plazmu i ’’čekaju’’ antigene, kada se zakače za njih, aktivira se komplet korozivnih enzima koji buše rupe na površini antigena uzrokujući njihov raspad. Antitela su specifično skrojena i dizajnirana za neutralisanje ili dezintegraciju jednog specifičnog tipa antigena. Npr, bela krvna zrnca ili B limfociti su programirani za traženje i vezivanje za proteine ili molekule šećera na površini određenog antigena. Kada to urade, B limfociti po šablonu počinju da stvaraju antitela skrojena specifično baš za taj antigen. Istovremeno, B limfociti stvaraju svoje klonove koji se nazivaju plazma ćelije. Najveći deo tih klonova počinje da proizvodi antitela specifična za taj antigen. Ostali klonovi postaju memorijske ćelije koje se zadržavaju godinama u telu i traže, tj. čekaju izloženost tela nekom antigenu. Ako telo postane izloženo, te memorijske ćelije se vežu za molekul proteina ili šećera na površini antigena, i onda ceo postupak ide nadalje isto. Jedan B limfocit se za par dana može izdeliti na oko 100 plazma ćelija. U okviru svog životnog veka od par dana, odrasla plazma ćelija može proizvoditi 2000 antitela svake sekunde. Na taj način se stvaraju zalihe antitela, tj na taj način naše telo stiče svoj imunitet.

Sposobnost tela da se odupre i preventira bolest se ogleda u brzini kojom telo može stvoriti neophodne količine antitela koje će odbiti ili ugušiti inicijalni napad. Seme konoplje nam pruža izvrstan izvor globulinskog materijala. Jedenjem semenki konoplje mi našem telu obezbeđujemo rezervoar izvora imunoglobulina neophodnih za stvaranje antitela koja će se boriti i preventirati bolesti. Uz sve to, od semena konoplje dobijamo ulje koje sačinjava 35% ukupne težine semena. Ovo ulje, u odnosu na ostala prirodno ceđena, ima najmanju količinu zasićenih masnih kiselina(8%), najveću količinu polinezasićenih esencijalnih masnih kiselina(80%). Iza semena konoplje na drugom mestu je seme lana koje ima 72% polinezasićenih esencijalnih masnih kiselina.

Linoleinsku i linoleicnu kiselinu naše telo ne može da stvara, te ih mora dobijati putem hrane. Ove dve kiseline su najvažnije za ljudsko zdravlje. Uključene su u stvaranje životne energije iz hrane i kretanje te energije kroz telo. Mast je druga po zastupljenosti od supstanca u našem telu, prva je voda. Tačan procenat varira (zbog ishrane, vežbi, genetskih predispozicija) između 15-22%. U idealnoj varijanti, trećina unešenih masti bi trebalo da budu esencijalne masne kiseline. Najmanje 10% dnevnih kalorija treba da bude linoleinska kiselina, a 2% dnevnih kalorija linoleicna kiselina. Optimalni odnos linoleinske i linoleicne kiseline se krece od 2:1 do 4,5:1. Odnos od 2:1 je najpovoljniji za sprečavanje degenerativnih bolesti. Ulje semena lana sadrži 58% linoleinske kiswline i 14% linoleicne kiseline, što je odnos 4,1:1, a ulje semena konoplje sadrži 55% linoleinske kis i 25% linoleicne kiseline, što je odnos 2,2:1 i upravo taj odnos čini ulje semena konoplje najboljim izvorom za optimalno zdravlje i sprečavanje čitavog spektra različitih bolesti.
Pored toga, ove dve kiseline su uključene u prebacivanje kiseonika iz u vazduha u plućima do svake ćelije našeg tela. One imaju ulogu čuvanja kiseonika u ćelijskoj membrani, koji predstavlja barijeru u eventualnom napadu virusa i bakterija. Virusi i bakterije ne mogu napredovati u prisustvu kiseonika. Oksidacija je najvažniji proces u našem telu. Linoleinska i linoleicna kis su prekursori(prethodnici, uslovno rečeno) za prostaglandine, koji su supstance slične hormonima i imaju ulogu u regulaciji mnogih funkcija u tkivima. Svi do sada identifikovani prostaglandini su klasifikovani u tri grupe – linoleinska kiselina je početni materijal za prvu i drugu grupu, a linoleicna kiselina je početni materijal za treću grupu prostaglandina.

Prostaglandin E1 (PGE1) je najpoznatiji iz prve grupe. Pomaže u prevenciji srčanih napada i udara povezanih sa kardiovaskularnim oboljenjima, tako što sprečava krvna zrnca da se slepljuju i na taj način stvaraju ugrušak koji bi začepio arteriju. PGE1 ometa i umanjuje stvaranje holesterola i poboljšava cirkulaciju dilatacijom krvnih sudova. PGE1 takođe kontroliše stvaranje prostaglandina iz druge grupe, potom, uključen je zajedno sa T ćelijama u imunom sistemu i može preventirari rast ćelija raka obzirom da PGE1 reguliše stopu deobe ćelija.
Linoleinska i linoleična kiselina, i još nekoliko visoko nezasićenih masnih kiselina koje telo pravi od njih, su neophodne najaktivnijim tkivima koja zahtevaju razmenu energije i elektrona i kiseonik. Ta tkiva se najviše nalaze u mozgu, retini, unutrašnjem uhu, adrenalnim i testikularnim tkivima. Ove dve kiselina nose visoku(finu) energiju koju zahtevaju najaktivnija tkiva, i nose kiseonik u dovoljnim količinama. Može se reći da životna energija teče kroz telo putem esencijalnih masnih kiselina i njihovih derivata.

Više od pola ukupnog ulja pronađenih u biljkama sa tamno zelenim lišćem čini linoleinska kiselina(zeleno lišće asdrži 1% ulja). Najveća joj je koncentracija u membranam hloroplasta, gde se vrši fotosinteza. Kada sunčev zrak padne na list, pi-elektronski oblaci cis-dvostrukih veza kod linoleične kiseline apsorbuju energiju fotona, ponašajući se poput elektrona u laserskim materijalima. Pi-elektroni transformišu solarnu energiju u hemijsku energiju, koju linoleična kiselina prenosi gde god je to u telu potrebno. Linoleična kiselina je 5 puta reaktivnija na svetlost od linoleinske kiseline. Sunčeva svetlost ~1000 puta uvećava sposobnost linoleične kiseline da reaguje sa kiseonikom.
To je i problem sa nezasićenim masnim kiselinama, pogotovo sa onim koje imaju više cis-dvostrukih veza – jako su osetljive na svetlost i rasturiće se vrlo brzo na svetlosti. Ulja brzo postanu užegla i nepodesna za jelo. To ujedno čini i posebnu prirodu masnih kisleina koja ih čini esencijalnim, tj neophodnim za život – velika uloga u apsorpciji kiseonika i transformaciji sunčevwe energije, a sa druge strane raspadaju se kada su direktno izložene vazduhu i sunčevoj svetlosti. Kada su izložene svetlosti, počinju lančane reakcije slobodnih radikala(jbmti izbore). Dovoljan je jedan foton kojeg će uhvatiti elektron od ugljenika koji se nalazi pored para ugljenika povezanih cis- vezom. Taj ekscitovani elektron napušta orbitu, sudara se sa drugim elektronima ili se povezuje sa vodonikovim jezgrom izazivajući na taj načiin lančane reakcije, koje se dalje nastavljaju i traju 30,000 ciklusa. Veze pucaju duž lanca kiseline, novi i drugačiji molekuli se stvaraju. Mnogi od tih molekula, uključujući ozonide i perokside(koji uništavaju plućno tkivo), hidroperokside, polimere, a pogotovo hidroperoksialdehidi, su jako toksični za telo. 


Iako život ne može bez svetla i kiseonika – osetljive esencijalne masne kiseline ubrzo postaju toksične ukoliko se sa njima postupa nepravilno. Priroda je rešila ovaj paradoks ubacivanjem moćnih antioksidanasa i  slobodnih radikala (koji imaju ulogu u kontroli stope oksidacije i zarobljavanju slobodnih radikala pre nego što lančane reakcije izmaknu kontroli), od koji su najpoznatiji vitamin A i vitamin E. A kada pogledamo koje sve vitamine sadrži seme konoplje vidimo da su to vitamini A, C, E, B1, B2, B3, B6 i D. Priroda je stvorila vitamine A iE da se rastvaraju u polinezasićenim masnim kiselinama i na taj način ih čuvaju dok one obezbeđuju nesmetan protok životne energije kroz telo. 

Biljkama je stvoreno perfektno skladište esencijalnih masnih kiselina gde su zaštićene od kiseonika i sunčeve svetlosti – seme. Dokle god u našoj ishrani imamo zastupljena cela semena, naša životna energija će biti napunjena vitalnošću. A u svetu semena – seme konoplje u sebi sadrži savršen balans esencijalnih masnih kiselina koji zahteva naš organizam.

 

Preuzeto sa sajta http://www.svetkonoplje.com/

IRKA tim

Click to add a comment

Ostavite Odgovor

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Industrijska konoplja

More in Industrijska konoplja

Tribina u Somboru održana 30.05.2017. (foto)

Miloš MarkovićJune 7, 2017

Studija: Kanabis kao vrhunski eko izvor za proizvodnju energije – biodizela, biogasa i čvrstih goriva!

FritzTheCatOctober 30, 2016

Proizvodnja Konoplje ima perspektivu

Miloš MarkovićJune 23, 2016

Industrijska konoplja

Miloš MarkovićApril 13, 2016

IZBORI 2016: Legalizacija KANABISA – PRAVO na izbor i LEK! (video)

FritzTheCatApril 1, 2016

Konobeton i konoopeke, eko materijal budućnosti!

FritzTheCatMarch 20, 2016

Priprema CBD ulja od cvetova industrijske konoplje

Miloš MarkovićFebruary 15, 2016

Benefiti semena industrijske Konoplje po naše zdravlje

Miloš MarkovićJanuary 20, 2016

Mr. ph. Vanja Mileusnić: Kanabis u medicini i prevenciji EXPO MEDIC 2015 (video)

FritzTheCatOctober 25, 2015

Porast ekološke gradnje u Južnoj Africi

Miloš MarkovićAugust 8, 2015

Kuća napravljena od konoplje

Miloš MarkovićAugust 7, 2015

Ljudi koji žive u kućama od trave: hempkrit je ultimativni građevinski materijal

Miloš MarkovićJuly 16, 2015

Avion od konoplje koji će koristiti biogorivo proizvedeno od konoplje biće realnost za godinu dana

Miloš MarkovićJuly 16, 2015

Građevisnki materijali od konoplje

Miloš MarkovićJuly 16, 2015

Tkanja i odeća od konoplje

Miloš MarkovićJuly 16, 2015

Baterije od konoplje bi mogle zauvek da promene način skladištenja energije

Miloš MarkovićJuly 16, 2015

KANABIS – Propuštena je najveća šansa za razvoj Srbije

FritzTheCatJuly 1, 2015

Kako industrijska konoplja može da promeni našu budućnost

Miloš MarkovićJuly 1, 2015

Plastika od konoplje i kako može promeniti svet

Miloš MarkovićApril 1, 2015

SADI SAM: Javna rasprava o Zakonu o medicinskoj upotrebi Kanabisa (Marihuane, konoplje)

FritzTheCatJanuary 11, 2015

Novo istraživanje: dodavanje semena konoplje ishrani, može da pomogne u prevenciji i lečenju visokog krvnog pritiska

Miloš MarkovićDecember 24, 2014

Konoplja popravlja oštećenu DNK

BuxnaAugust 31, 2014
Мatičnibroj: 28136170
Company registration number: 28136170
PIB: 108411715

Sa sajta je dozvoljeno skidati članke samo u edukativne sfrhe i u sfrhe širenja istine o lekovitosti Kanabisa. Zabranjeno je naplaćivati ili unovčavati bilo koju informaciju.

From this site is allowed to download articles for educational purposes only and for the purpose of spreading the truth about the healing properties of cannabis. It is forbidden to charge or monetize any information.

Inicijativa za promenu zakonske reguletive Kanabisa (IRKA) u potpunosti podržava stavove autora.

The initiative to change the cannabis legislation (IRKA) fully supports the views of the author's.

Pratite nas na mix-u

Newsletter – Budite u toku

Dobrodošli na naš newsleter sistem Prijavom na ovu uslugu našeg sajta, dobijaćete informacije o novim člancima, promocijama i naj važnije o dostignućima svetske medicine na području istraživanja medicinske upotrebe kanabisa.
[Valid RSS]
futerbaner2