Astma – Kanabis: 6 vodećih pozitivnih uticaja kanabisa na astmu

Astma je hronična respiratorna bolest koja, u svetu pogađa 300 miliona ljudi i odgovorna je za približno 250.000 umrlih u 2011. godini. Kanabis je milenijumima korišten za lečenje simptoma astme, u različitim medicinskim tradicijama, od kojih uključuju drevnu Indiju i Kinu. I u Srbiji su postojale cigare za asmatičare, koje su bile od kanabisa, što zna svaki stariji apotekar. Iako bol ne mora da bude primarni simptom akutne epizode astme, studije su pokazale da je 76% pacijenata osetilo bol u grudima tokom napada. Generalno, bol astme karakteriše se kao dubok bol ili oštar probadajući bol, koji se vremenom razvija u prvih nekoliko sati napada i polako nestaje kako napad slabi. Iako ne postoje studije koje istrazuju uticaj kanabisa na bol astme, primenom nekoliko studija dolazi se do zaključka da osnovni efekti kanabisa subjektivno poboljšavaju bol. Poznati bronhodilatatori i analgetski efekat određenih kanabinioda mogu biti korisni u organizovanju bola astme na dva načina, smanjivanjem pritiska i kontrakcija u plućima i direktnim uticajem na receptore nosa (osećaj bola).

Antibiotici: Iako se smatralo da astma ima genetsku osnovu ,postoji vše odgovora za činjenicu da je uzrok bolesti bakterijska ili virusna infekcija u ranom detinjstvu, koja zbog efekta na imuni sistem, ostavlja osetljivost na razne alergene i iritante. Istraživanje razvoja organizma trazi antibiotik koji deluje na kratkotrajne i dugotrajne simptome astme, i do sada nekoliko studija je pronašlo antibiotike kao što su eritromicin i azitromicin koji olakšavaju akutne simptome astme. Pokazalo se da kanabinoidi uključujući THC, CBD, i CBG imaju širok spektar  antibakterijskog dejstva protiv mnogih zajedničkih i infektivnih patogena. Grupa bakterijskih agensa za koju se sumnja da je osnovni uzrok astme je rod Streptococcus koji uključuje S.pneumoniae i S.aureae, dokazano je u nekoliko studija koje se odnose na baktericidni efekat kanabinoida.

Anti-inflamatori: Smatra se da je astma hronicno inflamatorno stanje, dolazi do niskog nivoa zapaljenja u bronhijama i bronhiolima čak i kada se ne dešava napad. Tokom napada, nivo zapaljenja se povećava, pogoršavajući nivo sužavanja izazvano mišićnim kontrakcijama bronhijalnog tkiva. Zapaljenje uzrokovano astmom, generalno, smatralo se da je odgovor imuniteta na prisustvo alergena, iako odgovor imuniteta nije definitivno utvrđen i mogu da se razlikuju od pojedinca do pojedinca. Generalno, za akutne epizode astme se koriste bronhodilatatori kao prva pomoć, ali je verovatno da ce u teškim slučajevima neki oblici antiinflamatornih lekova kao sto su steroidi ili NSAIDs (nesteroidni anti-inflamatorni lekovi) biti korišćeni. Kanabinoidi su poznati po svom antiinflamatornom dejstvu, i dok su se mnoge studije o kanabisu i astmi za sad primarno fokusirale na bronhodilatatorni efekat, neke su isto tako proučavale smanjenje bronhijalnom inflamacijom. Osim toga, trenutno se istražuje sposobnost kanabisa da proizvodi ciljanu terapiju za imuni-modulated za inflamatorne bolesti.
Kanabinoidni receptori su pronađeni u tkivu čovekovih pluća, iako u relativno niskim koncentracijama, smatra se da igraju ključnu ulogu u regulaciji inflamacije, mišićne kontrakcije i dilatacije, i raznim metaboličkim procesima. Međutim, istraživanje o imunom-modulatetu zapaljenja (kako kanabis može pomoći) je u razvoju.

Bronhodilatator: Sposobnost kanabisa da deluje kao bronhodilatator verovatno je njegovo najznačajnije dejstvo u uslovima lečenja astme. Tokom napada astme, bronhiole (mreža cevčica koje prenose kiseonik do alveola) postaje stegnuta, izazivajuci drastično smanjen protok kiseonika. Generalno, obim brohokonstrikcije tokom napada, određena je merenjima vrhom izdisajnog protoka, koja su uzeta od pacijenata i upoređena sa očitavanjima uzeta u normalnim okolnostima. Stoga, se može odrediti razlika između normalne stope protoka vazduha i ograničenog protoka vazduha tokom napada. Nekoliko studija je pokazalo da upotreba kanabisa u raznim oblicima može značajno poboljšati bronhokonstrikciju u oba slučaja, tokom napada astme i u normalnim okolnostima (teži slučajevi obolelih od astme često imaju manji protok vazduha nego inače, u poređenju sa ljudima koji nisu oboleli od astme, čak i kada se napad ne dešava). U ranim 70-im, mnogo studija objavilo je istraživanje bronhodilatornog efekta kanabisa za asmatičare. Studija u 1973. godini došla je do zaključka da pušenje kanabisa, za razliku od Tobacco cigareta, uzrokuje bronhodilatorni efekat. Studija u 1974. godine pronašla je da iako je bronhodilatorni efekat kanabisa bio slabiji od izoproterenola, efekti kanabisa trajali su duže, i studija sprovedena u 1976. godini, pronašla je da je kanabis delotvoran kao i salbutamol, iako je kasnije delovanje maksimalne bronhodilatacije bilo nešto brže. Kao i kod mnoge nauke o kanabisu, postoje i neželjena dejstva. Na primer, nedavno sprovedena studija pronašla je da endogeni kanabinoid anandamid ima bifazni efekat na tkivo pluća: snažno inhibira suženje bronhija u prisustvu alergena ili iritanata (u ovom slučaju kapsaicina) ali izaziva suženje bronhija u normalnim okolnostima, odnosno kada nisu prisutni iritanti. Zaista, neki pacijenti koji su koristili THC, imali su bronhijalno, suzenje. Dakle, potrebno je da dalja istraživanja odrede na koji način tačno kanabinoidni tretman treba da se koristi preko odbora.

Antispazmodik: Smatra se da kanabis ima bronhodilatorni efekat najviše kroz svoju sposobnost da smanjuje upalu. Međutim, smatra se da sposobnost kanabisa da smanji grčeve mišića (nevoljne kontrakcije) igra značajnu ulogu u upravljanju bronhokonstrikcija tokom napada astme. Bronhije i bronhioli su sastavljeni od glatkih mića, i tokom napada, oni se sužavaju i postaju upaljeni. Studija objavljena 2014. godine, istraživači su uzeli bronhijalno tkivo pluća od 88 pacijenata, i podvrgli ga električnoj stimulaciji da bi izazvali kontrakcije mišićnog tkiva. Upotrebili su THC, endogeni kanabinoid 2-AG, i različite sintetičke agoniste CB receptora tipa I i II. utvrdili su da određeni agonisti CB-receptora tipa I, uklčujući THC, smanjuju kontrakcije mića u zavisnosti od doziranja. Osim toga, primećeno je da endogeni kanabinoidni 2-AG nije imao efekta. Iskašljavanje/anti-mukozni.

Sposobnost kanabisa da pospešuje iskašljavanje je malo kontraverzano. U takvu svrhu se koristio hiljadama godina, i pojavljuje se u drevnom lečenju Kine i Indije, ali malo je modernih istraživanja i za sada ima samo dvosmislenih rezultata. Mnogo ljudi širom sveta imalo je efekt iskašljavanja posle pušenja ili udisanja dima kanabisa. Ako je primećeno samo kod osoba koje su pušile kanabis. Verovatno je propušteno kao rezultat iritacije, uzrokovana česticama prilikom pušenja, činjenica da se doživljava efekat čak i kada se inhalira parom, ukazuje da ga uzrokuje aktivna supstanca iz kanabisa. Međutim, većina postojećih istraživanja, zapravo ukazuje na sposobnost kanabisa da izazove stvaranje sluzi. Na primer, studija objavljena u 2014. godini, zabeležila je povećanu sekreciju sluzi kod osoba koje redovno puše kanabis, kao i oštećenje tkiva disajnih puteva. Stoga, dalja istraživanja o iskašavanju I smanjivanju kongestije dalja istraživanja efektima kanabisom mogu imati prednosti.

Prevela: Milana Tankosić i IRKA tim

Izvor: http://sensiseeds.com/…/top-6-benefits-of-cannabis-for…/