Razotkrivanje: Izveštaj komisije za javno zdravlje u vezi štetnosti marihuane

Kako je kanabis (marihuana, konoplja) od sveprisutne medicinske biljke postao taboo i zabranjena biljka obrisana iz farmako udžbenika. Pošto je Marihuana zabranjena agresivnom propagandom raznih kartela 1937, nastala je zabuna među lekarima koji u prvi mah nisu shvatili da je zabranjen i lek ulje kanabisa, ili hašišovo ulje kako je tada često zvano. Lekari su se pobunili ali bilo je kasno… Zabranjena je i industrijska, ali su farmeri to saznali tek 1466, posle II svetskog rata. Tokom rata je proizvodnja industrijske ali i medicinske konoplje za vojne potrebe pojačana. Uvod:

1. H. L. Corwin, PhD, sekretar

Na dan 13. Septembra, 1938.god., Njujorška medicinska akademija je informisana o zabrinutosti gradonačelnika LaGuardije povodom problema koji uzrokuje marihuana, kao i o njegovoj želji „da neko nezavisno telo kao što je Njujorška medicinska akademija izvrši prikupljanje podataka postojećeg znanja o ovoj temi i da sprovede sva potrebna posmatranja u cilju utvrdjivanja stabilnih činjenica koje se tiču ove forme bolesti zavisnosti kao i neophodnosti njene kontrole.“* Gradonačelnikov zahtev je upućen Komisiji za javno zdravlje, a ista Komisija je 17. Oktobra, 1938.god, dozvolila sazivanje specijalne podkomisije koja bi proučila gradonačelnikov zahtev.

Ova podkomisija, u sastavu Dr. George B. Wallace, Chairman, Dr. E. H. L. Corwin, Secretary, and Drs. McKeen Cattell, Leon H. Cornwall, Robert F. Loeb, Currier McEwen, B. S. Oppenheimer, Charles Diller Ryan, and Dudley D. Shoenfeld, pregledali su postojeću literaturu o ovoj temi. Na osnovu ovog pregleda, podkomisija nije mogla doći do bilo kakvog zaključka, a koji se tiču efekata marihuane na psihološke I fiziološke funkcije ljudskog organizma. Ni pokušaji da se spozna koliko široko se marihuana koristi u Njujorku, nisu bili ništa uspešniji. Konferencija sa predstavnicima Policijske Uprave, Uprave za edukaciju, Uprave za izvršenje krivičnih sankcija,  Odseka za psihijatriju Uprave gradskih bolnica, Suda za porodične odnose, Kancelarije okružnog tužioca, I Komisije gradjana za kontrolu kriminala, što je koristilo da se naglase postojeće razlike u mišljenju koje se tiču širine upotrebe marihuane u gradu I njene povezanosti sa kriminalom.

Podkomitet je stoga došao do zaključka da je, u pogledu mogućnosti da bi marihuana mogla da stvori važan sociološki problem, došlo vreme da istraživanje njenih efekata bude zasnovano na dobro uspostavljenim dokazima, kao I da pripreme skicu proceduralnih metoda za istraživanje problema. Podkomitet je predložio da bi ovakvo istraživanje trebalo podeliti u dva dela: (1) sociološko istraživanje u vezi sa rasprostranjenošću pušenja marihuane i metodama za nabavljanje; u kojim okruzima i medju kojom rasom, klasama ili tipovima ličnosti korišćenje preovladava; da li konkretni socijalni uslovi predstavljaju faktor koji utiču na njeno korišćenje, i kakva je povezanost izmedju njenog korišćenja i kriminalnog i antisocijalnog ponašanja; i (2) kliničko ispitivanje koje bi odredilo u smislu kontrolisanih eksperimenata, fiziološke i psihološke efekte marihuane na različite tipove ličnosti; pitanje da li možda prouzrokuje fizičko ili mentalno pogoršanje; i njene moguće terapeutske efekte u tretmanu bolesti i lečenja narkomanije.
Nasuprot tome ulična propaganda je odrađivala posao za korporacije.

Komisija za odnose u javnom zdravlju je usvojila izveštaj podkomisije i predložila je gradonačelniku LaGuardiji da sazove specijalnu komisiju koja bi sprovela predloženo istraživanje. Obzirom na navedeno, u Januaru 1939.god. sazvana je gradonačelnikova Komisiju za marihuanu, sačinjena od članova Podkomisije Komisije za odnose javnog zdravlja, koja je preporučila istraživanje, i preporučila je četiri člana komisije koji bi posao obavljali po službenoj dužnosti: Dr. Peter F. Amoroso, Prvi zamenik predsednika (kasnije predsednik) Uprave za izvršenje krivičnih sankcija; Dr. Karl M. Bowman, direktor Odseka za psihijatriju Uprave gradskih bolnica; Dr. S. S. Goldwater, upravnik bolnica – i Dr. John L. Rich, predsednik Odbora za zdravstvo.  Svojim pristupom članstvu Upravnog odbora bolnica, Dr. Willard C. Rappleye zamenio je Dr. Goldwatera kao člana Komisije. Ova Komisija je izučavala širu skicu planova predloženih godinu dana ranije nego što su radovi stvarno počeli.

Na prvom sastanku u Martu 1939.god. dve podkomisije su sazvane; jedna, sačinjena od Drs. Shoenfeld, Ryan, and Corwin, da planira sociološko istraživanje, a druga, sačinjena od Drs. Cattell, Bowman, Cornwall, and Loeb, da razradi detalje kliničkog istraživanja. Drs. Bowman i Wechsler su postavljeni za specijalne savetnike za klinička istraživanja i Dr. J. Murray Steele i Dr. S. Bernard Wortis kao supervizori ovog istraživanja.

Proučavanja je omogućila finansijska podrška tri fondacije – Friedsam fondacija, Njujork fondacija, i Komonvelt fond, od kojih je svaki donirao $7.500. Čitava suma koju je donirala Friedsam fondacija I Komonvelt fond, i $5.000 dolara koje je donirala Njujork fondacija biće korišćene u kliničkom istraživanju – a preostalih 2.500 dolara Njujork fondacije je naznačeno za sociološka istraživanja. Veće za naučna istraživanja Uprave gradskih bolnica, preduzelo je finansijsku superviziju kliničkih ispitivanja i Njujorške medicinske akademije vezano za sociološka proučavanja.

Sociološko istraživanje je sprovedeno pod aktivnim vodjstvom Dr. Dudley D. Shoenfeld-a  a bilo je sprovedeno od strane šest policajaca koje je obučavao Dr.Shoenfeld kao sociološki istražitelj. Kao priznanje velikoj pomoći koju su policajci pružili Komisiji, Komisija je usvojila sledeću rezoluciju na svom sastanku 18. Marta 1941.

Sada kada je sociološko proučavanje problema marihuane u Njujorku završeno, gradonačelnikova Komisija za marihuanu želi da sačuva od zaborava svoju zahvalnost za gradonačelnikovo interesovanje za ovaj problem, kao i prenošenje nadležnosti na Komisiju, kojoj je služio Odsek za borbu protiv narkotika Policijske Uprave. Bez saradnje koju su pružili policijski komesar Valentin, inspektor Curtayne, poručnik Cooper, potporučnik Boylan, i detektiv Loures, ovo proučavanje bi bilo nemoguće. Pomogli su u planiranju i dodelili šest članova specijalnog tima, četiri muškarca i dve žene, čija inteligencija, interesovanje za posao, i želja da dodju do činjenica u značajnim dešavanjima, bili su od nemerljive pomoći za dolaženje do informacija na osnovu kojih se zaniva sociološki izveštaj. Četiri muškarca i dve žene koji su nam dodeljeni, uradili su mukotrpna posmatranja i izveštaje, delujući kao istražitelji i socijalni radnici a ne kao policajci, a koji su u izvodjenju zadatka iskazali prirodnu inteligenciju, specijalnu obučenost, i društveni interes. Stoga im Komisija iskazuje zahvalnost, a ujedno i zahvalnost njihovim pretpostavljenima.

Kliničko ispitivanje se sastojalo iz dva dela: medicinskog, uključujući psihijatrijsko, i psihološko. Dr.Karl M.Bowman je rukovodio medicinskim i psihjatrijskim delom ovog ispitivanja, a Dr.David Wechsler psihološki deo. Članovi Komisije su blisko nadgledali rad tokom proučavanja. Osoblje kliničkog ispitivanja su činili:

 

  Samuel Allentuck, MD, Psychiatrist, koji je bio nadredjeni.

  Louis Gitzelter, MD

  Frank Anker, MD Assistant Physicians

  Robert S. Morrow, PhD

  Florence Halpern, MA

  Adolph G. Woltmann,MA Psychologists

  Miss Rose Horowitz, sekretarica zadužena za stenograf I čuvanje dokumentacije.

 

Komisija puno duguje Upravi za gradske bolnice koja je omogućila dve male medicinske prostorije I kancelarijski prostor u bolnici Welfare (sada poznatu kao Goldwater memorijalna bolnica), kao I Dr.Chrisman G. Scheri, glavnorukovodeći u bolnici, i osoblju u laboratoriji Trećeg medicinskog odseka na njihovoj saradnji u obavljanju laboratorijskih eksperimenata. Priznanje zaslužuje i Dr. Robert C. Batterman koji je tumačio EKG snimke I Dr. Hans Strauss za njegov rad na elektroencefalografiji. Profesor Walter R. Miles sa Univerziteta Jejl je bio uključen u planiranje psihološkog dela ispitivanja. Čitav ovaj poduhvat bi bio nemoguć bez pomoći I saradnje koju je pružio Dr. Peter F. Amoroso iz Uprave za sprovođenje krivičnih sankcija, koji je pored služenja Komisiji, bio odgovoran I za dogovaranje sa volonterima medju zatvorenicima u KPZ Ricker’s Island. Takođe se zahvaljujemo medicinskom osoblju bolnice Rickers Island za saradnju na ispitivanju zavisnosti od narkotika.

Na sugestiju Dr.Cattell-a farmakološko ispitivanje je urađeno u Odseku za farmakologiju medicinske škole Cornell od strane Dr.S.Loewe-a. Dr. W. Modell je sarađivao u ovom poslu. Takođe dugujemo Dr. Roger Adams, Professor of Chemistry at the University of Illinois, I Dr. H. J. Wollner, Consulting Chemist of the United States Treasury Department, koji nas je snabdevao aktivnim sastojcima marihuane koji su korišćeni u proučavanju.

Imena onih koji su sprovodili istraživanje su data ispod različitih poglavlja. Oni delovi izveštaja gde autor nije naveden, napisao je predsednik Komisije.

Ovaj ogromni zadatak sastavljanja, uređivanja, i kontrole izveštaja je preduzeo Dr. George B: Wallace, predsedavajući Komisije, i gospođa Eliyabeth V. Cunningham član osoblja Komisije za odnose u javnom zdravlju Njujorške medicinske akademije. Sa njima je sarađivao Dr. Dudley D. Shoenfeld, koji je pripremio sociološki izveštaj, Dr. David Wechsler, koji je radio reviziju psihološkog izveštaja, i Dr. McKeen Cattell, koja je uredila farmakološki izveštaj.

Prema rasuđivanju Komisije, ovo mukotrpno proučavanje bi trebalo da bude od značajne vrednosti u naučnom I društvenom smislu.

 

Izvor: http://www.druglibrary.org/schaffer/library/studies/lag/intro.htm

Najjača propaganda protiv Marihuane je vršena putem filmskih reklama pred projekcije u bioskopima, kao i na posterima i slikama u novinama, gde je okrivljavana za izazivanje ‘razuzdane seksualne pohotnosti’ kod muškaraca a da bele žene padaju pod čari latino ljubavnika pod dejstvom Marihuane… Poslednjih godina isti ti optužuju Marihuanu za smanjenje želje za seksom…

 

Izveštaj LaGuardijine komisije

 

Problem marihuane u gradu Njujorku

Gradonačelnikova Komisija za marihuanu, Njujorške medicinske akademije

Grad Njujork, 1944.

Sadržaj

 

SOCIOOLOŠKO, MEDICINSKO, PSIHOLOŠKO I FARMAKOLOŠKO ISPITIVANJE

• Predgovor gradonačelnika Fiorela LaGuardije
• Uvod – E. H. L. Corwin, PhD, Secretary

  SOCIOLOŠKO ISPITIVANJE

• Uvod – Dudley D. Shoenfeld, MD
• Struktura organizacije
• Psihološki stav pušača marihuane prema društvu I marihuani
• Marihuana I deca školskog uzrasta
• Zaključak

  KLINIČKO ISPITIVANJE

• Plan I polje delovanja
• Subjekti odabrani za ispitivanje

  MEDICINSKI ASPEKTI

• Simptomi I ponašanje
• Cigareta (Obratite pažnju na radio show Džeka Benija koji je korišćen u istraživanju)
• Psihotične epizode
• Organske I sistemske funkcije
• Intelektualne funkcije
• Nalazi
• Sumiranje I diskusija
• Porodjenje korisnika sa nekorisnicima u smislu mentalnih I fizičkih posledica

 

http://www.druglibrary.org/schaffer/library/studies/lag/lagmenu.htm

Predgovor

 

Kao gradonačelnik grada Njujorka, moja je dužnost da predvidim, i preduzmem korake koji će sprečiti razvoj štetnih uticaja na zdravlje, sigurnost, i dobrobit naših gradjana. Kada su počele da kruže glasine u vezi sa pušenjem marihuane od strane širih društvenih slojeva, potražio sam savet Njujorške akademije za medicinu (The New York Academy of Medicine), kao što je moj običaj kada se susretnem sa problemima medicinske prirode. Na preporuku akademije, sazvao sam poseban komitet koji bi sačinio pažljivo sociološko i naučno istaživanje, i obezbedio sam sredstva tri fodnacije kojima će se ovo istraživanje finansirati.

Moje interesovanje za marihuanu proteže se godinama unazad, do vremena kada sam bio član Predstavničkog doma američkog Kongresa, i u tom svojstvu, čuo sam za korišćenje marihuane od strane vojnika stacioniranih u Panami. U to vreme sam bio impresioniran izveštajem, koji je sačinilo radno telo vojnih istražitelja, a koji je naglašavao relativnu neškodljivost droge, kao i  činjenicu da je imala neznatnu ulogu, ako ikakvu, u problemima delikvencije i kriminala u zoni kanala.

Izveštaj o sadašnjem istraživanju pokriva svaku fazu problema, i od praktične je vrednosti, ne samo za naš grad, već za širu društvenu zajednicu čitave zemlje. Izveštaj predstavlja osnovni doprinos medicini i farmakologiji. Što se tiče zabrinutosti grada Njujorka, drago mi je da su se sociološka, psihološka i medicinska oboljenja, koja se obično vezuju za marihuanu, do sada pokazala kao preuveličana. Medjutim, požurio bih da ukažem da rezultate istraživanja treba tumačiti kao ohrabrujući izveštaj o napretku, a ne kao oslobadjanje od odgovornosti, jer ću nastaviti da sprovodim zakone koji zabranjuju korišćenje marihuane dok, i ukoliko, kompletna istraživanja ne zadovolje potrebne uslove za podnošenje zahteva za promenu postojećeg zakona. Naučni deo istraživanja će biti nastavljen u nadi da ova droga može da dokaže da poseduje terapeutsku vrednost u kontroli bolesti zavisnosti.

Koristim ovu priliku da, razumevajući važnost njihovog rada, izrazim zahvalnost prema članovima svoje komisije, prema Njujorškoj medicinskoj akademiji, kao i Komonvelt fondu, Friedsam fondaciji, i Njujork fondaciji, koji su ova važna istraživanja velikodušno podržali.

1. H. LaGuardia

Gradonačelnik

Izvor: http://www.druglibrary.org/schaffer/library/studies/lag/foreword.htm

I pored svega propaganda se nastavljala:

 

Prevod IRKA tim