Dudley D. Shoenfeld, MD
UVOD
U cilju razumevanja svrhe i oblasti, koju pokriva ovaj konkretni deo istraživanja, a koje sprovodi gradonačelnikova Komisija o marihuani, od esencijalnog značaja će biti kratke informacije iz istorije korišćenja ove droge.
Indijska konoplja, od koje se dobija marihuana(američki sinonim za hašiš), poznata je ljudima više od 3000 godina. Ova biljka, iako potiče iz Centralne Azije, danas se nalazi na praktično svakom delu planete, bilo da je ljudi gaje i neguju ili da raste u divljini.
Kada je otkrivena, ova biljka je korišćena u komercijalne svrhe za dobijanje vlakana, od kojih se prave konopci, konci i tekstil. Ubzo potom, njene farmaceutske karakteristike su našle upotrebu u medicini i hirurgiji. Dokaz vredan poštovanja omogućili su Kinezi , koji su ovu biljku cenili kao efektivan anestetik, koji su koristili u operacjama još pre 2000 godina. Tek od, otprilike, 10. veka, ljudi Afrike i Azije počinju da koriste ovu biljku u indiskriminišućem smislu, zbog svojih opijajućih efekata.
Ubrzo, kako je korišćenje postalo popularno, ova droga je privukla pažnju različitih vlada arfričkih i azijskih država, kao i laika koji su se interesovali za medicinske, religiozne i socijalne probleme. Neki od ovaih ranih istražitelja, su predložili teoriju kao je fizičko i mentalno pogoršanje zdravlja direktna posledica pušenja hašiša. Drugi su preuveličavali njene benefite, smatrajući je esencijalnu za život, nestrpljivi da i ostali ljudi počnu da uživaju u njoj.
U ovom periodu, Evropljani su bili svesni da se hašiš koristi u Africi i Aziji, i smatrali su to porokom ljudi koji je isključivo vezan za ljude sa ovih kontinenata. U 19 veku njihov interes je otišao daleko, zbog izmišljenih izvjava o pušenju hašiša koje su davali romantičari tog perioda. Ove individue, koje su posedovale moć olovke u svojim rukama, eksperimentalno su uživale u pušenju hašiša, i njima svojstvenim opisima, širili su svoje subjektivne utiske koje je ova droga ostavljala na njih. Pregled maštovitih pisanija otkriva da su se u većini slučajeva radovi ovih autora odnosili na iskustva sa preteranim dozama. Kada se sve sabere, dodje se do zaključka da hašiš može da prouzrokuje psihotične epizode, pa čak i smrt, kao i da produženo korišćenje može da rezultira fizičkim i mentalnim pogoršanjem zdravlja. Visok društveni status koji su imali romantičari pretio je da utiče na Evropljane da prihvate njihove zaključke kao naučnu monografiju na temu hašiša, ali nisu doprineli popularnosti pušenja hašiša. Medjutim, poslednjih godina, značajna je uloga Evropljana koji uzimaju učešće u pušenju hašiša i marihuane, iako se na taj problem gleda kao na a merički porok. Može se zaključiti da je Evropa rano prepoznala problem vezan za ovakvo ponašanje, te da je iz njenog ugla gledanja, trenutno učešće gradjana, rezultat američkog uticaja, a ne afričkog ili azijskog.
U Americi, indijska konoplja je sadjena u kolonijama Nove Engleske, isključivo iz komercijalnih razloga, još od 17 veka. U današnje vreme može se naći da raste u divljini ili kultivisana, legalno ili ilegalno, u praktično svim državama. Zakonito uzgajanje je ograničeno isključivo na Kentaki, Ilinois, Vskonsin. Procenjenoje da nema više od 10.000 jutara odredjenih za legalnu sadnju konoplje. Od komercijalne vrednosti je u proizvodnji konopaca, konaca, tekstila. Seme se koristi kao hrana za ptice, a ulje dobijeno iz semenki se povremeno koristi kao zamena za laneno ulje u pripremanju boja za umetnike. Smola koja se izdvaja iz biljke se koristi u farmaceutskoj proizvodnji.
Pošto istorija proizvodnje konoplje datira od 17 veka, više je nego interesantno, mada teško objašnjivo, da pušenje marihuane nije postalo problem do pre otprilike 20 godina, a da je tek zadnjih 10 godina postalo akutni problem za koji je zainteresovan veći deo javnosti.
Poreklo reči „marihuana“ je nejasno. Neki autoriteti su mišljenja da je reš dobijena od portugalske reči „mariguano“ što znači intoksikant. Drugi su mišljenja da poreklo vuče iz meksičkih reči „Mary i Jane“. Mnogo je špekulacija o tome ko je zaslužan za pušenje marihuane u USA. Po trenutno najstabilnijoj hipotezi, to su Meksikanci koji ulaze u zemlju.
Prihvaćeno je da je u Meksiku pušenje marihuane stara, uspostavljena praksa. Stoga, logično je zaključiti da su meksički radnici koji prelaze jugozapadnu granicu, sa sobom doneli takvu praksu. Pošto su koristili marihuanu u svojim domovinama, prirodno je da nastave da puše i u novoj zemlji, te su je sadili za ličnu upotrebu. Kada je postala dostupna, uskoro su i naši gradjani počeli da je koriste. U današnje vreme, pušenje marihuane je široko rasprostranjeno u ovoj naciji.
Verujući da je pušenje marihuane štetno, a znajući da je široko rasprostranjeno, federalne i lokalne vlasti, privatna lica, kao i agencije poput Asociacija savetništva za opium, Internacionalna asociacija za edukaciju o narkoticima, i drugi, bavili su se istraživanjem ove teme. Istrage ovih organizacija su doprinele velikom broju podataka, i informacija koje su u vezi sa korišćenjem marihuane. Kada se složi velika količina ovako dobijenih podataka, sumira generalni stav većine istražitelja da je pušenje marihuane štetno, iako je manjina pri stavu da nije štetna. Većina veruje da je pušenje marihuane široko rasprostranjeno medju školskom decom; da su dobavljači toliko organizovani da ohrabruju korišćenje marihuane kako bi stvorili stalno rastuće tržište; da je maloletnička delikvencija direktno povezana sa efektima droge; da je u velikom procentu uzročni faktor najvećih kriminalnih dela i seksualnih prestupa; i da fizička i mentalno narušavanje zdravlja jeste direktni rezultat pušenja marihuane u dužem vremenskom periodu.
Rezultat ovih zvaničnih i poluzvaničnih zaključaka, u smislu poražavajućih efekata ovakvog ponašanja, jeste širok publicitet koji je dat ovom problemu od strane nacionalnih novina i magazina. U ovom trenutku može biti korisno dati zaključke nekih istražitelja citirajući poruke koje su trebale da pojačaju svest javnosti o problemu. Na pamfletu „Marihuana ili indijska konoplja i kako se priprema“ koji je izdala Medjunarodna asocijacija za edukaciju o narkoticima“ stoji:
(citat)
Marihuana je vrlo potentna biljka i moćni stimulant. Fiziološki efekti ove droge uzrokuju neobičnu psihičku uzvišenost i rastrojstvo centralnog nervnog sistema. Stanje uzvišenosti i konfuzije, više uočljivo kod nekih zavisnika nego kod drugih, generalno prati faza depresije. Ponekad subjekt predje u polusvesno stanje, doživljavajući živopisne i ekstravagantne snove koji se razlikuju u odnosu na individualni karakter i mentalitet. Neki su u fazi samozadovoljstva i dobrobiti. Kod drugih, alarmantno, ispoljavajući strah neke neposredne neprolazne opasnosti ili skore smrti. Kasnije, snove po nekad prati stanje totalnog gubitka svesti. Ponekad dodje do razvoja napada drhtavice i akutne manije.
Opijajući sadržaj marihuane smanjuje otkucaje srca i uzrokuje nepravilan puls. Smrt može nastupiti zbog efekta na srce. Dugoročno korišćenje marihuane postepeno razvija uzbudjujući bes koji po nekad vodi u težak kriminal, kao što su napad i ubistvo. Zbog toga marihuanu zovu „droga ubica“. Svakodnevno uzimanje ovog opijajućeg otrova uvek jasno pokazuje znake psihičkog oboljevanja a nekad uzrokuje ludilo. Zbog toga marihuanu često zovu „loco weed“[1] (Loco na španskom znači lud.)
Dok konzumiranje marihuane vodi u fizičko raspadanje i mentalnu propast, efekti na karakter i moral su čak još više pogubni. Žrtva postepeno prolazi kroz takvu izrodjenost od svoje vrste da će lagati i krasti bez skrupula; ona postaje potpuno nepouzdana i često odluta u podzemlje gde, sa svojim izrodjenim drugarima, čini teška krivična dela i prestupe . Marihuana ponekad u čoveku budi strast za besmislenim ubijanjem bez motiva. Mnogo je slučajeva napada, silovanja, pljački, i ubistava čiji su tragovi vodili do konzumiranja marihuane.[2]
(kraj citata)
Medjunarodna asociacija za edukaciju o narkoticima. „Marihuana ili indijska konoplja i kako se priprema“ Los Andjeles,1936. U artiklu objavljenom u New York Daily Worker, Subota, Decembar 28, 1940, pojavio se u kolumni „ZDRAVSTVENI SAVET“:
(početak citiranog članka)
Droga i ludilo
Bil Vilson je opušteno hodao uz svoj omiljeni gazirani napitak, vraćajući se kući iz srednje škole, kada je čuo poznati glas kako glasno šapuće “Hej, Bil, dodji ovamo“. Iza Teksakovog bilborda našao je svog pajtosa Džima, koji je uzbudjeno rekao „Imam vutra“ „Vutra, šta je to?“
Misteriozno, Džim je zavukao ruku u džep i izvadio dve velike cigarete. „Marihuana!“ Džimu su sevnule oči. „Dodji do kluba da ih ispalimo. Brate zezanje!“ Bil je samo jedan od hiljada novih korisnika marihuane koji se regrutuju medju dečacima i devojčicama u srednjoj školi.
Šta je ova droga? To je opijat, u istoj klasi kao i opium i dobija se iz biljke, koja raste u divljini, u nekim predelima veoma rasprostranjeno. Iz ovog razloga, teško je kontrolisati drogu koja se lako nabavlja uz minimalnu cenu. Pušenje trave stvara naviku. Razara volju, oslobadja suzdržanosti, i podstiče ludačke reakcije. Kontinuirano korišćenje izaziva podutost lica, krvave oči, slabost i drhtavicu ekstermiteta, i misli koje tonu u ludilo. Pljačke, uzbudljiva ubistva, seksualni kriminal i drugi prestupi su rezultat.
Kada se počinje sa navikom, simptomi su blaži, ali dovoljno snažni. Pušač gubi osećaj za vreme i prostor tako da ne može da procenjuje razdaljinu, gubi samokontrolu, a njegova mašta dobija značajnu stimulaciju.
Navika se može izlečiti jedino ozbiljnim metodama. Zavisnik se mora staviti u instituciju, gde će se droga postepeno povlačiti, a njegovo zdravlje izgraditi, i mora se držati sve dok ne povrati dovoljno volje da izdrži iskušenja da ponovo posegne za travom.
Širenje ovakvog trenda može se zaustaviti samo iskorenjivanjem beskrupuloznih kriminalaca koji prodaju drogu.
(kraj citiranog članka)
Dr.Robert P.Volton, profesor farmakologije u medicinskoj školi Univerziteta Misisipi, napisao je najrazumljiviju knjigu na temu marihuane, detaljno opisujući farmakološka i socijalna ispitivanja.[3] Poglavlje „Trenutni status poroka marihuane u S.A.D.“, pripremio je Dr. Frenk R. Gomila, Komesar javne bezbednosti Nju Orleansa, i C.G. Lambou, asistent gradskog hemičara. Na Nju Orleans su gledali kao na grad koji je najverovatnije prvi veliki grad u SAD gde je navika na drogu postala široko uspostavljena medju domorocima, stoga su verovali da su vlasti u gradu odlučile da iskoriste priliku i aktivno posmatraju progres pušenja marihuane kao socijalni problem. Vezujući se isključivo za korišćenje marihuane medju školskom decom, tvrdeći da novinari Nju Orleansa, ne samo da su čuli o tome, već su posmatrali veliki broj dečaka školskog uzrasta kako zapravo kupuju i puše cigarete od marihuane. Jedan ulični prodavac je bio previše bezobrazan kako bi zadržao prodjno mesto ispod stepeništa ženske srednje škole.
Istraživanja su dalje otkrila da su školska deca 44 škole u Nju Orleansu(od čega samo nekoliko srednjih škola) pušila marihuanu. Što je rezultat izloženosti i rasprostranjenog ubedjivanja.
(početak citata)
Potvrda je došla od strane stotina prestravljenih roditelja, crkvenih zvaničnika, sveštenika, socijalnih radnika i udruženja žena. Worington dom za dečake, bio je pun dece koja su stekla naviku da koriste marihuanu. Upravnik doma Dečiji biro izvestio je da je tamo bilo mnogo problematične dece koja su došla pod uticajem droge, a da je dvoje pobeglo jer nisu mogli da nađu „sprave“ u domu. Direktor doma za dečake Kingsli, primio je mnogo molbi očeva čiji su dečaci došli pod uticaj droge i koji su okrivljeni za sitni kriminal.
Pošto je lično video ove dečake u histeričnom stanju ili u dobro poznatim „smejavicama“, direktor je bez zadrške situaciju nazvao – groblje. Dom Waif je u ovo vreme prema saznanjima bio pun dece, kako bele tako i obojene, koji su dovedeni pod dejstvom droge. Cigarete marihuane se mogu kupiti skoro kao i sendviči. Njihova cena je bila – dva za cetvrt dolara. Deca su rešila problem koštanja tako što su sakupljala pare medju članovima grupe, a onda su puštala cigaretu od jednog do drugog, pažljivo brojeći dimove…
Rezultat ovih istraga bilo je hapšenje 150 velikih prodavaca. Otprilike 100 upada u svet podzemlja, prodavnice bezalkoholnih pića, noćni klubovi, prodavnice hrane, i privatne kuće, bile su pretražene u policijskim akcijama. Zavisnici, okoreli kriminalci, gangsteri, uličarke, i mornari svih nacionalnosti, krijumčari, dečaci i devojčice, — mnogi šljaštavo obučeni u svilu i krzno, drugi u radnim odelima – svi su se upecali u mrežu koju je postavio kapetan Smit i njegov tim.
… Uprkos predanosti policije iskazanoj u akciji hapšenja, nije u potpunosti iskorenila porok koji je već bio dobro ustanovljen. Tokom nekoliko sledećih godina Nju Orleans je iskusio kriminalni talas koji je bez sumnje otežan uticajem navike na drogu. Plate i bankarski čuvari su duplirani, ali ovo nije zaustavilo neke od spektakularnih razbojništava u istoriji grada. Omladina, poznata po tome što joj „leti mozak“ ojačana opijatom, krenula je da puca na policiju, bankarske činovnike i slučajne prolaznike. Gospodin Judžin Stenli u to vreme okružni javni tužilac, izjavio je da mnoge kriminalne radnje u Nju Orleansu i na Jugu, počinjeni su od strane kriminalaca koji su se oslanjali na drogu kako bi dobili lažnu hrabrost, i slobodu da rade šta hoće. Dr. Džordž Roeling, islednik, izvestio je da od 450 ispitanih zatvorenika,125 je potvrdjenih korisnika marihuane. Dr. W.B. Grejam, (State Narcotic Officer), izjavio je 1936. da su 60% kriminala koji se počini u Nju Orleansu uživaoci marihuane. [4] (kraj citata)
Gradonačelnikova Komisija za marihuanu je odlučila da ograniči svoja istraživanja na uži radni okvir. Iz više razloga, administrativna jedinica Menhetn se čini najvrednijim delom grada na koji se treba koncentrisati. U cilju kristalizacije našeg konkretnog projekta smatramo da treba savetovati usmeravanje naših napora na traženje odgovora na sledeća pitanja:
- Kakva je rasprostranjenost korišćenja marihuane?
- Kakav je metod prodajne mreže?
- Kakav je generalni stav korisnika maihuane prema društvu i prema korišćenju droge?
- Kakva je veza izmedju marihuane i erotičnosti?
- Kakav je veza izmedju marihuane i kriminala?
- Kakva je veza izmedju marihuane i maloletne delikvencije?
U smeru našeg istraživanja, napravili smo široku upotrebu podataka koje smo dobili od onih koji su zapravo korisnici marihuane i direktno su upoznati sa efektima, kao i onih koji su zbog mesta boravka, zanimanja ili nečeg drugog, upoznati sa glavnom temom.
Izvor: http://www.druglibrary.org/schaffer/library/studies/lag/socintro.htm
Prevod IRKA tim
[1] “travka pobrljavka“
[2] International Narcotic Education Association. “Marihuana or Indian Hemp and Its Preparations.” Los Angeles, 1936. In an article published in the New York Daily Worker, New York, Saturday, December 28, 1940, there appeared under the column headed “HEALTH ADVICE”
[3] Walton, R. P. Marijuana: America’s New Drug Problem. J. B. Lippincott Co., Philadelphia, 1938.
[4] Walton, R. P. Marijuana: America’s New Drug Problem. J. B. Lippincott Co., Philadelphia, 1938
Facebook
Twitter
Google+
YouTube
Tumblr
RSS