Mnoge su priče oko zabrane Kanabisa, ko ga je zabranio kao i razlozi za njegovu zabranu. U ove dve priče ćemo vam otkriti neke detalje i istorijske činjenice o prohibiciji.
Dok se mainstream medicina drži floskule da lekovitost Kanabisa nije “naučno” dokazana, što je netačno, jer sama nauka je potvrdila korist, iz istorijskih spisa možemo saznati i druge razloge za prohibiciju osim izmišljene “štetnosti”
Da li ste se ikada zapitali ko je bio čovek koji je uticao na to da marihuana postane ilegalna?
Ako ste mislili da su naučnici u nekom trenutku, u najboljem interesu građana shvatili negativne uticaje marihuane na zdravlje i da je to glavni razlog, prevarili ste se.
Kanabis je zabranjen 30-ih godina prošlog veka. Godine 1929. čovek koji se zvao Hari Anslindžer je stavljen na poziciju šefa odeljenja za prohibiciju u Vašngtonu, ali prohibicija alkohola se pokazala kao neuspešna. Gangsteri su preuzeli čitave zone, a alkohol, koji su sada kontrolisali kriminalci, je postao još gori jer su se u tajnim destilerijama pravile opasne mešavine.
Harry Anslinger Harry J. Anslinger …
Tako se prohibicija napokon završila, a Hari Aslindžer se uplašio. Bio je na čelu ogromne vladine mašinerije, a nije imao šta da radi. Dotle je govorio da kanabis nije problematičan. Objašnjavao je da ne škodi ljudima i izjavio da “ne postoji apsurdnija zabluda od ideje da ljude čini nasilnim”.
A onda odjednom je njegovom odeljenju bila potrebna nova svrha postojanja i – promenio je mišljenje.
Objasnio je javnosti šta će se desiti ako puše marihuanu.
Prvo ćete pasti u “besni delirijum”. Onda ćete početi da “sanjate erotske snove”. Zatim ćete “izgubiti povezanost misli”. Na kraju ćete stići u “neizbežnu slepu ulicu – ludilo”.
Marihuana pretvara čoveka u “divlju zver”. Kada bi je izneli pred Frankeštajna, upozorava Aslindžer, čudovište bi momentalno umrlo od straha.
Hari Aslindžer je postao opsednut posebno jednim slučajem. U Floridi, dečak Viktor Likata je sekirom iskasapio svoju porodicu. Aslindžer je Amerikancima objasnio da će se “to desiti ako pušite demonsku travu”. Ovaj slučaj je postao ozloglašen, a roditelji u Americi su postali prestravljeni.
Kakav dokaz je imao Aslindžer? Ispostavilo se da je u to vreme pisao tridesetorici vodećih naučnika, i pitao ih da li je kanabis opasan i da li ga treba zabraniti.
Njih 29 je odgovorilo sa “ne”, ali je Aslindžer izabrao onog jednog koji je rekao “da” i predstavio ga svetu. Mediji, koji su i dalje bili opsednuti sekirom Viktora Likate, su ga podržali.
U panici koja je zavladala Amerikom, marihuana je zabranjena, a onda je američka vlada sugerisala i drugim državama da učine isto.
Vodeći američki doktor Majkl Bol je pisao Hariju Aslindžeru. Objasnio mu je da je pušio marihuanu dok je bio student medicine i da je od nje samo bio pospan. “Možda od kanabisa mali broj ljudi poludi, ali moramo sprovesti naučna istraživanja da bismo to dokazali”, pisao je Bol.
Aslindžer se nije pokolebao. “Zlo marihuane se ne može više razvlačiti”, odgovorio je doktoru, i dodao da neće podržati nezavisnu nauku.
Dakle, Hari Aslindžer je čovek koji je marihuanu proglasio opasnom i ilegalnom i to zahvaljujući zločinu Viktora Likate.
Godinama kasnije neko je potražio Likatin psihijatrijski dosije. Ispostavilo se da nema dokaza da je on ikada koristio kanabis. U porodici je imao pozamašnu istoriju mentalnih oboljenja, a godinu dana pre ubistva njegovim roditeljima su rekli da ga treba lečiti na psihijatrijskoj klinici, ali su oni to dobili.
Prvi deo članka je preuzet sa : 24Sata
Direktan link ka članku: http://www.24sata.rs/ko-je-zabranio-marihuanu/37135
RASNI RAZLOZI
Kao da nije bilo dosta laži i obmane od strane Harry Anslingera , kao da nije dovoljan “razlog” to što ćete postati “zveri” korišćenjem Kanabisa, on nastavlja da pridodaje još neke “razloge” zašto Kanabis ne sme biti legalan, i precizno definiše “ljude zveri”.
U ovom delu ćemo se osvrnuti na soc-rasno-politička previranja u USA i zabranu Kanabisa zbog rasnih razloga, kad je bila širena propaganda da “crnci pokušavaju da unište belu rasu”.
Tinktura kanabisa je dodana U.S. farmakopeji 1851. godine. Zna se da ju je Kraljica Viktorija koristila da bi olakšala mestruacione probleme.
Uprkos tome što je kanabis pomagao milionima ljudi sa spiska lekova je uklonjen 1936. godine na inicijativu Harry Anslingera, prethodno angažovang u američkom Birou za prohibiciju alkohola. Glavni razlozi za kriminalizaciju kanabisa nisu bili medicinski nego rasistički. Naime, Harry Anslinger je tvrdio da marihuana izaziva ludilo, nasilje i rasno mešanje.
Samo nekoliko godina posle toga gradonačelnik New Yorka, Fiorello LaGuardia, u saradnji sa Akademijom za medicinu grada New Yorka, objavio je studiju koja je dokazala da su takve tvrdnje bile potpuno bez osnova. Ali bilo je kasno, kanabis za medicinu i onaj industrijski je nestao sa polja širom SAD.
Danas kada se pročitaju Anslingerove tvrdnje o kanabisu, kao one da je kanabis štetan zato što “obojeni studenti marihuanom privlače simpatije belih devojaka što za rezultat ima trudnoću, odnosno da crnci tako prenose sifilis belim devojkama” jasno je kakva je to bila ružna i opasna besmislica. Istovremeno to nam i govori da je kanabis zabranjen ne zato što je bio opasan, nego kao deo rasističke propagande što je danas u 21. veku skroz neprihvatljivo.
Ideje da je iza svega stajao DuPont i najlonska industrija su diskutabilne zato što je najlon sintetizovan tek 1935. godinu dana nakon što je Anslinger krenuo sa svojom kampanjom. Pri tome ne moženo zanemariti mogućnost da se industrjski interes nadovezao na ranije motive i da nisu delovali u sprezi nakon sintetisanja najlonskog vlakna.
Dakle razlog za zabranu kanabisa, kao leka, nije bio ni medicinski, pomenuta studija iz 1939. je dokazala da kanabis nije ni medicinski štetan, kao ni da ne izaziva zavisnost, a ni u potpunosti industrijski, već u najvećoj meri rasistički budući da je u dobroj meri bio kolateralna šteta u promovisanju rasne segregacije izmedju belaca i ostalog dela populacije u Americi.
Danas se u stvari i ne traži da se kanabis prizna kao lek, zato što je on odavno i priznat kao lek, već da se vrati na spisak lekova sa kojeg je skinut u toku propagandnog širenja rasističkih ideja u Americi. Na slici je tinktura kanabisa koja je prodavana kao lek u američkim apotekama početkom prošlog veka. Kao i u srpskim i apotekama Kraljevine Jugoslavije.
Tek 1963 Jugoslavija, kao i ostale države sveta potpisuje famoznu Deklaraciju UN o zabrani uzgoja i korišćenja Kanabisa, kao jedine biljke potpuno zabranjene od strane UN. Samo par država je tada dobilo dozvolu da uzgaja Kanabis za industrijske potrebe za ostatak sveta, među njima i Srbija, kao do tada vodeća evropska država u proizvodnji vlakana i proizvoda od Kanabisa – Konoplje. Tokom 1977 ukida se proizvodnja i gase se veliki pogoni za poreradu konoplje u Vojvodini i Slavoniji.
Povezani članak:
IRKA tim
Facebook
Twitter
Google+
YouTube
Tumblr
RSS