Neuropatski bol
Neuropatski bol može nastati zbog povrede nerva ili bolesti, koja pogađa periferni ili centralni somatosenzorni nervni sistem.
Definicija
• Senzorna neuropatija povezana sa HIV-om (HIV-SN) je distalna simetrična polineuropatija, koja se razvija kod osoba inficiranih sa virusom humane imunodeficijencije (HIV). Ova neuropatija najčešće je bolna.
• Termini, distalna simetrična polineuropatija povezana sa HIV-om (HIV – DSP) i antiretroviralna toksična neuropatija (ATN) ponekad se upotrebljavaju, kada se odnose na HIV-SN. HIV-DSP opisuje neuropatiju, koja se razvija pre izlaganja neurotoksičnim antiretroviralnim lekovima. ATN opisuje neuropatiju, koja koindicira sa početkom antiretroviralne terapije i podrazumeva se da je ona odgovorna za početak ovog bolnog događaja. Ne postoje jasne razlike u kliničkim nalazima između ATN i HIV-DSP.
Klinički nalazi
• Između 40% i 90% pacijenata imaju bol, koji je često “pekućeg” karaktera.
• Drugi česti simptomi uključuju utrnutost i parestezije (tj. bockanje i peckanje)
• Simptomi, koji se tipično doživljavaju kod distalne simetrične polineuropatije, najčešće su u stopalima, a ponekad u rukama.
• Klinički pregled tipično otkriva bilateralno prisustvo jednog ili više znakova u distribuciji “zokni i rukavica”: promenjena senzacija na ubod iglom (pin prick), odsutni ili sniženi duboki tetivni refleksi i odsutan ili smanjen osećaj vibracije.
Epidemiologija
• HIV-SN je najčešći uzrok periferne nervne disfunkcije kod HIV inficiranih osoba.
• Neuropatija pogađa 30% i 60% pokretnih HIV-pozitivnih osoba, a procenjuje se da 10.5 do 21 milion osoba imaju neuropatiju i visoki rizik od bola.
• Povećanje starosti i visine, izlaganje neurotoksičnim antiretroviralnim lekovima (stavudine i didanosine) i pogoršanje infekcije u osoba, koje nisu na antiretroviralnoj terapiji, identifikuju se kao kao konzistentni faktori rizika za razvoj neuropatije.
• Uprkos jakoj povezanosti između HIV-SN i neurotoksične antiretroviralne upotrebe , neuropatija pogađa oko 45% osoba, koje su ikada bile izložene novijim terapijama.
• Drugi mogući faktori rizika uključuju izloženost drugim uzrocima periferne neuropatije (tj. diabetes mellitus ili isoniazid terapija kod tuberkuloze), ženski pol i upotreba inhibitora proteaza.
• Značajni faktori rizika za razvoj bolne HIV-SN, uključuju postojanje asimptomatske HIV-SN, izlaganje neurotoksičnim antiretroviralnim lekovima i postojanje depresije.
• Velika količina virusa, smanjena intraepidermalna gustina nervnih vlakana, povezani su velikim intenzitetom bola kod osoba sa bolnom HIV-SN.
Impakt
• Bolna HIV-SN povezana je sa nižim kvalitetom života , nižim stepenom nezavisnosti u aktivnostima dnevnog života i povećanim rizikom od nastanka depresije.
• Jačina bola je u pozitivnoj korelaciji sa lošim kvalitetom života, većom zavisnošću, nezaposlenošću i depresivnim simptomima.
Patogeneza
• Patogeneza HIV-SN još uvek treba da bude potpuno objašnjena.
• HIV-DSP je verovatno rezultat interakcije između HIV, hemokinu-sličnih molekula i imunih ćelija domaćina (naročito makrofaga), koji oslobađaju neurotoksične citokine. Krajnja posledica ovog procesa je “die-back” aksonopatija.
• ATN je verovatno rezultat prekida mitohondrijalne funkcije zbog neurotoksičnih antiretroviralnih lekova, koji imaju udeo u razvoju neuropatije u podložnih osoba. Dijagnoza ATN ne isključuje mogućnost prepostojećeg ili koegzistirajućeg oštećenja nervnih vlakana mehanizmima, za koje se smatra da su odgovorni za HIV-DSP.
• Genetičke studije podržavaju ulogu mitohondrijalne disfunkcije i inflamacije u patogenezi HIV-SN.
SAŽETAK
Predmet: Utvrđivanje efekata pušenja kanabisa na neuropatske bolove izazvane senzornom neuropatijom koja je povezana sa HIV-om i eksperimentalni model bola.
Metode: Dalekovidno randomizirano ispitivanje sa placebo kontrolnom grupom provedeno nad bolničkim pacijentima Opšteg kliničkog istraživačkog centra (General Clinical Research Center) između Maja 2003. i Maja 2005. godine koje je uključivalo odrasle osobe sa bolnom senzornom neuropatijom povezanom sa HIV-om. Pacijenti su nasimično raspoređeni da puše ili kanabis (3.56% tetrahidrokanabinola) ili identične placebo cigarete iz kojih su odstranjeni kanabinoidi tri puta dnevno u periodu od pet dana.
Primarna merenja ishoda uključivala su ocenjivanje hroničnog bola i postignutog umanjenja u intezitetu bola koje bi prevazilazilo 30%. Akutni analgetski i antihiperalgesični efekti popušenog kanabisa procenjivani su korišćenjem procedure simulacije zagrevanja kože na osnovu modela vrućina-količina kapsaicina.
Rezultati: Pedeset pacijenata je završilo kompletno ispitivanje. U grupi pušača kanabisa umanjenje dnevnih bolova iskusilo je 34% ispitanika, nasuprot 17% iz grupe koja je uzimala placebo. Umanjenje bolova veće od 30% je prijavljeno od strane 52% učesnika iz kanabis grupe i 24% učesnika placebo grupe. Prva cigareta kanabisa umanjivala je hronični bol u proseku za 72%, nasuprot 15% u placebo grupi. Kanabis je umanjio eksperimentalno induciranu hiperalgesiju ali je imao jako malo uticaja na bol izazvan jakom stimulacijom toplotom.
Zaključak: Pušenje kanabisa se dobro podnosilo i efikasno je olakšavalo hronični bol izazvan senzornom neuropatijom koja je povezana sa HIV-om. Nalazi su uporedivi sa medikamentima koji se oralno uzimaju za lečenje hroničnih neuropatskih bolova.
Prevod: Slobodan Petrović i IRKA tim
06. 06. 2015.
Facebook
Twitter
Google+
YouTube
Tumblr
RSS