Ko se plaši biljke još? Geniji ne, njima Trava pomaže

Ko se plaši biljke još? Geniji i pravi naučnici ne, i mnogim poznatima Kanabis je pomagao na mnogo načina

Tako Mark Tven, veliki prijatelj Nikole Tesle, za Kanabis kaže da je najbolji lek koji postoji i skoro da nema te bolesti gde neće pomoći, fizičke ili psihičke.

Čuveni naučnik iz 20. veka Karl Sagan, je čak napisao svojevrstan manifest o Kanabisu, a sam govorio kako mu je pomogao u otkrivanju mnogih tajni svemira, ali mu je takođe omogućio da prvi put uživa i shvati muziku i umetnost koju do tada nije razumeo.

Šekspir ju je kako izgleda redovno koristio. Ostaci Kanabisa su nađeni u njegovoj luli.

A osnivači Kraljevskog društva, engleski geniji Robert Huk i Robert Bojl bili su toliki obožavaoci Kanabisa, da su bili inspirisani da čak i na predavanjima hvale njegove efekte.

Huk je poznat po izumu mikroskopa i otkrivanju biljnih ćelija, među mnogim svojim dostignućima. A Robert Bojl je poznat kao prvi savremeni hemičar. Ali par je delio “šokantnu” tajnu, obojica su voleli da se “naduvaju” Travom.

„Obojica su bili zagovornici kanabisa i znali su svojstva biljke iz stalnih istraživanja“, objašnjava dr Dejvid Harison sa Univerziteta Liverpool u ekskluzivnom intervjuu.

„Huk i Bojl bili su, kao i svi rani članovi Kraljevskog društva, prirodni filozofi, i navikli su da prvo eksperimentišu na sebi pre nego što su nešto postavili u arenu za predavanja. Gledali su lekove na drugačiji način nego danas – bili su na neki način prosvećeniji i zanimali su ih lekovita svojstva kanabisa”, rekao je.

Harisonova revolucionarna istraživanja otkrila su da je arhitekta restauracije i naučnik, Huk u 17. veku bio privučen mnogim koristima biljke Kanabis.

“Kao i njegovi savremenici, zanimao ga je “Fizik “( prirodna nauka ili medicina ) i efekti različitih lečenja i biljaka, a tu je spadao i kanabis”, objašnjava stručnjak.

Huk je na neverovatno detaljan način opisao psihoaktivno iskustvo kao: „oduzimanje sećanja i razumevanja; tako da Pacijent ne razume niti se seća bilo koje stvari koju vidi u toj Ekstazi. “

Ushićujuće, on takođe prvi opisuje sporedne efekte, „munchies“ – nuspojave konzumiranja Kanabisa: „Nakon malo vremena zaspiš i spavaš jako i tiho; a kad se probudiš, snažno si osvežen i preterano gladan.”

Istoričar Harison opisuje kako je naučnik nabavio travu u svojoj knjizi „Postanak slobodnog zidarstva“: „Njegov prijatelj, kapetan broda Robert Knoks, doneo je sa jednog od svojih putovanja„ čudnu travu konoplju i poklonio je Sir Isaku Njutnovom rivalu, Robertu Huku.”

I kao jedan od najranijih zagovornika ovog leka, engleski moreplovac je predajući Huku ovu ‘psihoaktivnu’ biljku, dao prvu “duvačku” lekciju: „To je jedna biljka koja raste vrlo često u Indiji … … Maori je zovu Gandže; Čingalezi Čomsa; i Portugalci, Bangue. Doza je približno onoliko koliko može da se napuni obična duvanska lula. A prvo se osuše listovi i semenke i prilično fino sitno samelju.”

Kako Harison ističe: “Ovo se smatra” prvim detaljnim opisom Kanabisa na engleskom jeziku”.

Da se ne zaboravi, Bojl je takođe zabeležio efekte biljke iz prve ruke: “Napisao je listu obaveza za naučni projekat o Kanabisu, što kategorički dokazuje da očigledno zna i uživa u kvalitetima leka ( Kanabisa )”, Harison ekskluzivno otkriva za Dejli Star Onlajn.

Čovek koji je otkrio ‘Bojlov zakon’ piše o Kanabisu: „Moćni lekovi za promenu i uzvišenje mašte, buđenja, sećanja i drugih funkcija i smirivanje bolova, obezbedjuje čist san, bezopasne snove, itd.“

Harison je rekao: “Lekove su posmatrali na drugačiji način do danas – bili su na neki način prosvećeniji i zanimali su se za lekovita svojstva biljaka.”

„Bojl i Huk su velikani rane nauke – bili su odgovorni za formiranje Kraljevskog društva i inspirisali su njutnovsku prirodnu filozofiju.

Osnivači generacije naučnika, blago rečeno, nisu se plašili malo samoeksperimentiranja.

Preveo i priredio Miloš Simić i Irka tim