Rezultati studije UKonn (Univerzitet Koniktikata)
Piše: Kristina Bakli
Pored svih raznosvrsnih upotreba Kanabis biljke, dodajemo još jednu, ‘zelenu’, u ovaj skup.
Istraživači na UKon-u su pronašli da vlaknasti usev, poznat kao industrijska konoplja, ima svojstva koja je čine upotrebljivom, čak i poželjnom u vidu sirovine, za proizvodnju biodizela – održivog dizel goriva napravljenog iz obnovljivog biljnog izvora.
Sposobnost ove biljke da raste na neplodnom zemljištu takodje smanjuje potrebu da se gaji na prvorazrednom – koje onda može da se koristi za gajenje hrane, kaže Ričar Parnas, profesor hemije, materijala i biomolekularnog inženjeringa koji je vodio istraživanje.
‘Kod održivih goriva, često se sve svodi na pitanje hrane ili goriva’ kaže Parnas, napominjući da su trenutno glavne biodizel biljke usevi poput soje, maslina, kiirikija i uljane repice. ‘Podjednako je važno napraviti gorivo iz biljaka koje nisu hrana*, ali kojima takodje nije potrebno zemljište visokog kvaliteta.’
Industrijska konoplja se gaji širom sveta, u mnogim delovima Evrope i Azije. Vlakna iz stabljike biljke su jaka, i do pronalaska veštačkih vlakana u 1950-tim, to je bila vodeća sirovina koja je korišćena u izradi konopaca i odeće.
Danas još uvek postoje delovi sveta koji se oslanjaju na stabla Kanabis-a za glavna vlakna, najviše zato što ova bijka može da raste ‘kao korov’, bez zahteva za navodnjavanje, đubrenje ili visokokvalitetne dodatke da bi napredovala.
Ali seme, koje sadrži prirodna biljna ulja, je često odbačeno*. Parnas ukazuje da bi ovaj, očigledno otpadni proizvod*, mogao da bude pravilno iskorišćen tako što će se preraditi u gorivo.
‘Ako neko već gaji konoplju’, kaže on, ‘sa uljem iz semena koje odgaje biće u mogućnosti da proizvede dovoljno goriva da snabde energijom celo gazdinstvo’. I dodaje ‘ Činjenica da industrija za preradu konoplje već postoji, znači da bi za industriju konopljinog biodizela bilo potreno vrlo malo dodatnih investicija’.
Sa studentom Si-ju Lijem i sradnikom Džejmsom Stjuartom iz Odeljenja za hemiju, i Ji Lijem iz Odeljenja za Nauku o biljkama, Parnas je koristio hladnoceđeno konopljino ulje da napravi biodizel koristeći uobičajeni proces nazvan trans-esertifikacija. Grupa je zatim testirala grupu karakteristika goriva u Biodizel testing laboratoriji u UKon Centru za nauku i inženjering okruženja.
Konopljin biodzel pokazao je veliku efikasnost u preradi – 97% konopljinog ulja je pretvoreno u biodizel – i prošao je sve laboratorijske testove, čak je pokazao svojstva koja govore da bi mogao biti korišćen pri temperaturama nižim od onih za ostala biodizel goriva koja postoje na tržištu!
Iako uzgoj konoplje u SAD nije legalan*, Parnas se nada da će razultati njegovog tima podstaći proizvodnju konopljinog biodizela u drugim delovima sveta. UKon je patentirao biodizel reaktor sistem koji bi mogao da se prilagodi tako da može da proizvodi biodizel iz niza održivih izvora, uključujući i konoplju.
‘ Podaci našeg istraživanja mogli bi da učine prihvatljivijom nabavku reaktorskog sistema sa našom tehnologijom’, kaže Parnas. “Ako imamo podatke o proizvodnji za različite sirovine, možemo prilagoditi sistem da zadovolji potrebe firme”.
Parnas, Ji Li, i saradnici Stiven Suib iz Odeljenja za hemiju, Fred Karstensen iz Odeljenja za ekonomiju, i Harison Jang iz Odeljenja za prirodne izvore i okruženje, pripremaju se da izgrade objekat za probnu proizvodnju biodizela, koristeći dvogodišnji budžet od 1,8 miliona dolara koje su dobili od Odeljenja za energiju.
Reaktor će biti u mogućnosti da proizvede 200.000 galona biodizela godišnje, i mada je ova proizvodnja mala u poredjenju sa komercijanim biodizel reaktorima, glavni cilj ovog objekta biće testiranje novih načina u proizvodnji biodizela, uključujući i katalizatore i sirovine. Krajnji cilj je da tim uradi ekonomsku analizu o mogućnosti komercijalizacije njihovih metoda.
Što se tiče drugih preradjivača koji koriste Kanabis biljku, Parnas pravi jasnu razliku izmedju industrijske konoplje, koja sadrži manje od 1% psihoaktivnih hemikalija u svojim cvetovima, i nekih od njenih ‘srodnika’ koje sadrže i do 22% psihoaktivnih jedinjenja.
‘Ova stvar’ naglašava on, ‘vas neće učiniti omamljenim’
Text preuzet sa: https://today.uconn.edu/2010/10/hemp-produces-viable-biodiesel-uconn-study-finds/
Text prevela: Ljiljana Pejić – IRKA tim
* IRKA: ‘Ne treba’ zameriti Amerikancima koji tek poslednjih godina otkrivaju sve prednosti biljke koja je do ne tako davno bila glavni poljoprivredni proizvod velikog dela središnjih Sjedinjenih država. Danas se ulje od semena masovno koristi i u ishrani stanovnika SAD.
Pre dve godine donet je famozni ‘Farmer’s bill’ novi Zakon o sadnji i primeni konoplje za industrijske upotrebe prvi put u SAD od 1946, kada je sva konoplja zakonom zabranjena. Prva ogledna polja zasađena su u Kentakiju i Severnoj Karolini za proizvodnju samoobnovivog čvrstog goriva od biomase Kanabisa, koje će efikasno bez zagađivanja zameniti ugalj, osnovni zagađivač u ovim državama.
Studija je iz 2010 kada se o Kanabisu posebno u SAD skoro nije razgovaralo, pre nego što je započeo proces masovne legalizacije.
Treba napomenuti da od proizvodnje do korišćenja Kanabis daje negativnu karbonsku emisiju i da je idealna biljka za sprečavanje daljih klimatskih promena zbog širokog spektra industrijskih namena. Skandinavske države su nedavno objavile studiju o ekonomksoj isplativosti biomase kanabisa za proizvodnju biodizela na severu Evrope, isplativosti podjednake kao i vrhunski energetski usevi i uskoro se očekuje prva proizvodnja.
Najzanimljivije od svega je što je prvi Dizelov motor radio na ulje od semenki konoplje i bio je skoro savršen (nije dodatno koristio ulje i ređe se kvario). Taj isti motor je ugrađivan u prvi auto sa trake čuveni Ford T prvih godina, dok Dizelu nije naloženo da prepravi svoj motor… kako bi radio na naftu.
Za podsetnik, u Vojvodini uljane lampe nisu imale poklopac za dim na vrhu kao u ostatku Srbije… masovno se koristilo ulje od semena konoplje koje ne garavi, a daje svetlo slično električnom. Znanje je moć.
Facebook
Twitter
Google+
YouTube
Tumblr
RSS