Ličnosti legalizacije: Huanito Luksetić

Ličnost legalizacije: Huanito Luksetić – po časopisu ‘Legalizace‘

Huanito je već dugo poznat kao najčuveniji hrvatski aktivista i pacijent koji boluje od multipla skleroze. Od invalidnih kolica ga je spasila upravo konoplja/kanabis/’trava’/’marihuana’. Od tog perioda, u zemlji koja je Česima najomiljenija turistička destinacija, on se neumorno bori za pravo Hrvata da se leče biljkom. Nedavno je posetio i praški Kanafest gde smo imali mogućnost da ga saslušamo.

Starost:38
Profesija: u invalidnoj penziji
Aktivnosti i hobiji: pacijentski aktivizam, baštovanstvo

5. decembar 2017. Časopis i članak su izašli pre presude Huanitu. Pre dve nedelje sud u Rijeci ga je prvosnažno osudio na 2 godine zatvora zbog toga što je uzgajao konoplju za svoje lečenje. Bez ma kakvog dokaza da je imao nameru da uzgojenu količinu proda, bez ma kakvog dela i štete za društvo. Za Huanita ta presuda i zatvor znače direktno povratak u bolest. Osuđen je da se ponovo razboli bez svog leka. Hrvatsko pravosuđe je dotaklo najniži nivo nehumanosti i kršenja osnovnih ljudskih prava. Kao i srpsko uostalom.

Odakle dolaziš i kada su ti se pojavili prvi znakovi multiple skleroze?

Dolazim iz lučkog grada Rijeke u severnoj Hrvatskoj ali sam odmah posle srednje škole 1994. godine otišao da studiram i radim u SAD gde sam proveo pet godina. Prvi simptomi kao gubljenje osećaja u nogama su počeli da se javljaju kratko posle mog dolaska u Kaliforniju. U pitanju je bila kratka epizoda posle koje je usledio povratak u normalno stanje, tako da se nisam previše obazirao na to.

Šta se desilo posle?

Kada sam se na kraju 1999. godine vratio kući, počeli su novi simptomi koji već nisu nestajali posle par dana. Najpre sam prestao da kontrolišem desnu ruku i izgubio sam osećaj u njoj, onda mi je gornja polovina tela postala teža kao da sam neprestano nosio ranac od nekoliko kilograma i generalno sam bio stalno iscrpljen i umoran iako sam se pre toga ceo život bavio sportom i vežbao.

Zahvaljujući zvaničnoj legalizaciji lekovite konoplje (kanabisa), cela Hrvatska je saznala da je to lek, međutim u aktuelnim uslovima ljudima ne preostaje ništa drugo nego da ga i dalje nabavljaju nelegalnim putem.

Tada sam prvi put otišao lekaru, ali testovi nisu nišla otkrili. Sledećih pet godina sam doživljavao promenljive epizode – posle svakog pojavljivanja gore navedenih simptoma, opet je sledilo njihovo odjekivanje pa sam u januaru 2005 ni iz čega počeo da vidim mutno. Pošto zbog toga nisam mogao da vozim auto, pošao sam u glavnu bolnicu u Rijeci gde su mi dijagnostifikovali očnu manu i započeto je lečenje betasercem i drugim farmaceutskim lekovima.

Za tri meseca mi se vid stabilizovao, ali naredne dve godine sam morao da uzimam lekove pri čemu mi za ceo taj period niko nije naprvio magnetnu reznonacu (MRI) ili kompijutersku tomografiju (CT). Polovinom 2008. godine odjednom su mi se vratili svi simptomi i mutan vid i posle dva MRI testa i lumbalne punkcije, moja dijagnoza je bila relaps-reminentna forma multipla skleroze.

Koliko je dugo od dijagnoze trajalo dok si došao do konoplje?

Prvo sam uzimao razne kortikosteroide, ali nisam zapazio nikakvo značajnije poboljšanje. Onda sam krenuo za Zagreb do najpoznatijeg hrvatskog neurologa koji mi je rekao da prognoza uopšte nije dobra. Iz očaja sam skoro potpisao saglasnost da se na meni u pilotnoj studiji testira novi lek, na sreću sam kući pročitao da osim što bih od tog leka mogao imati spoljna neželjena dejstva, mogao bih i umreti. Tako da sam poništio saglasnost i odlučio da probam prirodan način lečenja.

Saznao sam da će u Zagrebu Kanađanin Rik Simpson imati predavanje o ekstraktu konoplje

Bilo je toga dosta – od biljnih čajeva, kroz specijalne dijete pa do apitoksičke terapije (lečenje pomoću uboda pčele), ali mi ove terapije ili uopšte nisu pomagale, ili samo kratkoročno. Na proleće 2011. godine sam od predsednika opštinske filijale Društva za multipla sklerozu saznao da će Kanađanin Rik Simpson imati predavanje o ekstraktu konoplje.

Najpre nisam najbolje znao šta je to uopšte, ali sam kasnije došao do jednog naučnika koji mi je pre par godina pričao o pozitivnim učincima konoplje na simptome i sam progres multipla skleroze (RS).

Onda si počeo sam da se lečiš ekstraktom?

Pre toga nisam nikada koristio konoplju niti sam se za nju interesovao, ali Rikov četvorosatni seminar me je ubedio da stvarno vredi pokušati. Međutim, s obzirom na to da je ova biljka u Hrvatskoj slično kao i u drugim zemljama ilegalna, morao sam da budem pažljiv.

Otprilike posle mesec dana, odjednom sam prestao da imam slabe ruke, osećaj se vraćao u sve udove i smanjili su se problemi sa mokrenjem

Osim toga, Rik je naglasivao da je najbolje napraviti ekstrakt iz sopstvene konoplje jer je na crnom tržištu više lažnih nego pravih proizvoda sa malim sadržajem lekovitih kanabinoida. Zbog toga sam najpre nabavio semenke iz Slovenije i posadio sam sedam biljaka u bašti koje sam uprkos nekim početničkim greškama uspeo da poženjem i napravim iz njih svoj prvi ekstrakt.

Kakva su bila dejstva?

U roku od mesec dana uspeo sam da potrošim oko 20 grama ekstrakta – počeo sam sa malim dozama tri puta dnevno koje ipak moje telo dobro tolerisalo pa sam mogao sasvim brzo povećavati dozu. Prvi efekat je bio da sam se uspeo dobro naspavati, što je pre toga bio veliki problem. Negde posle mesec dana sam odjednom prestao da imam slabe noge, osećaj se vraćao u sve udove i smanjivali su se problemi sa mokrenjem. Nikakva konvencionalna, ni alternativna metoda lečenja nije imala tako prodorna dejstva.

Šta se desilo kasnije?

Naredne dve godine sam nastavio sa lečenjem pomoću konoplje, tokom kojih su nestali u suštini svi simptomi (i seksualna impotencija), štaviše počeo sam ponovo da trčim. S vremenom, opet su počeli da me kontaktiraju hrvatski pacijenti sa multipla sklerozom do kojih su došle vesti o „čudotvornom“ poboljšanju mojeg zdravstvenog stanja. Nažalost, zbog ilegalnosti konoplje, nisam mogao da uradim ništa drugo, osim da im prenesem informacije i savetujem da ekstrakt naprave sami iz sopstvenih biljaka.

Ova „legalizacija“ uopšte ne mari za osnovna prava bolesnih. Konačan proizvod je nedostupan za veliku većinu ljudi kojima je potreban.

Lično sam uvek uspevao da uzgojim otprilike toliko da pokrijem sopstvene potrebe – sve do oktobra 2014. godine, kada se kod mene pojavila policija i zaplenila mi svu konoplju. Drugog dana sam bio prevezen u zatvor u Rijeci odakle su me, uz kauciju, pustili posle osam dana. Moram da priznam da su se tada svi policajci, sve vreme prema meni ophodili korektno, ali sam stalno bio psihički na dnu i bez ekstrakta su ponovo počeli da se pojavljuju grčevi, manjak osećaja, problemi sa mokrenjem itd. Štaviše, bio sam optužen za „proizvodnju narkotika u cilju prodaje na crnom tržištu“, pri čemu se moj sud do danas nije završio.

Kakva je trenutno situacija u Hrvatskoj? Dvehiljade petnaeste godine je tamo sprovedena nekakva legalizacija lečenja konopljom, ali pacijentski aktivisti njome nisu baš oduševljeni?

Ova „legalizacija“ uopšte ne mari za osnovna prava bolesnih. Konoplju je moguće prepisati samo za par dijagnoza i jedini izvor su kapi sa ekstraktom iz Kanade koje se prodavaju u samo nekoliko apoteka – nikakav biljni materijal nije dostupan. Kapi osim toga nisu sufinansirane iz zdravstvenog osiguranja i apoteke poprilično dižu cenu zbog visokih nabavnih troškova, tako da je konačni proizvod nedostupan za veliku većinu ljudi kojima je potreban.

Neki prosvećeniji lekari propagiraju konoplju, ali većina njih i dalje nema pojma o tome kako fukcioniše endokanabinoidni sistem i kako se sa njim integrišu endokanabinoidi i fitokanabinoidi

Šta je sa lekarima, kakav imaju stav po pitanju konoplje i njenom lekovitom potencijalu?

Kao i svugde drugde u svetu – neki prosvećeniji lekari je propagiraju, ali većina njih i dalje nema pojma o tome kako funkcioniše endokanabinoidni sistem i kako se sa njime integrišu kanabinoidi i fitokanabinoidi.

Tako da ti se i dalje obraćaju očajni pacijenti kojima zdravstveni sistem ne pomaže?

Da, čak bih rekao da ih je što dalje sve više. Dnevno mi pišu desetine ljud, zovu me, šalju poruke. Zahvaljujući zvaničnoj legalizaciji lekovite konoplje, cela Hrvatska je saznala da je to lek, međutim u aktuelnim uslovima ljudima ne preostaje ništa drugo nego da je i dalje nabavljaju nezakonitim putem.

Svako ljudsko biće ima pravo na život, čistu vodu, vazduh i jelo, jednako kao i pravo da izabere čime će se lečiti u slučaju bolesti.

Mnogo njih nažalost stalno naleću na varalice koje navodno prodaju ekstrakte sa visokim sadržajem THC i CBD, dok zapravo ovaj sadržaj može u procentima bitno da se razlikuje – i osim toga, u njima je moguće naći ostatke iskorišćenih rastvora i slično.

Za sve ove godine lično sam upoznao više od hiljadu Hrvata koji se sami leče konopljom, ali nisam u mogućnosti da navedem tačan broj.

Šta je sa kompleksnom legalizacijom, postoji li u Hrvatskoj neka organizacija koja se bori za kraj prohibicije i dešavaju li se nekakve protestne akcije?

Može se reći da se direktno „u ulicama“ kod nas niko za legalizaciju ne bori. S druge strane, Hrvati su uglavnom inteligentni ljudi, otvoreni novim stvarima i kada vide da konoplja ne škodi, nego pomaže, podržavaće je u sve većem broju – čini se da je ovaj trend nezaustavljiv, kako ovde tako i drugde u svetu.

Da li bi hteo da poručiš nešto našim čitaocima?
Svako ljudsko biće ima pravo na život, čistu vodu, vazduh i jelo, jednako kao i pravo da izabere čime će se lečiti u slučaju bolesti. Za mene je konoplja hrana i lek koji mi je vratio život. Bez nje ne bih mogao normalno da funkcionišem i završio bih kao invalid u domu, gde bih na kraju najverovatnije i umro od rana od ležanja. Niko na svetu nema pravo da nam oduzima ovu lekovitu biljku.

Izvor: http://www.magazin-legalizace.cz/cs/articles/detail/2489-osobnost-legalizace-huanito-luksetic?rubricId=16

IRKA tim