Marš za slobodu biljke – konačno i u Beogradu

Vojin Vidanovic – Hemp Humans

Šta je kanabis marš?

Kanabis marš, poznat i kao „globalni marihuana marš“ je godišnji javni protest za promenu zakonske regulative kanabisa, na globalnom, ali posebno i na lokalnom nivou. Pod „promena regulative“ misli  se na ukidanje prohibicije konoplje i omogućavanje njene legalne medicinske, industrijske, uživalačke i duhovne upotrebe. Zavisno od zemlje u kojoj se odigrava ima različite nazive, ali zajedničko je to da se učesnici marša ujedinjuju kako bi diskutovali, promovisali, zabavljali i edukovali o temi kanabisa. Manifestacija se tradicionalno održava svake prve subote u maju mesecu, počev od 1999. godine, ali se ponekad odstupa od tačnog datuma.

U 2012. godini je Kanabis marš održan u 65 gradova širom planete – Africi, Aziji, Australiji i okeaniji, Južnoj i Severnoj Americi kao i Evropi. Najveći događaj je „Tornonto globalni kanabis marš“ koji okuplja čak od 15 do 40 hiljada učesnika.

U subotu 8. avgusta 2015. godine održan je Kanabis marš u centru Berlina sa oko osam hiljada učesnika, uz podršku ekološke partije „Zelenih“. Marš je trajao nekoliko sati, a učesnici su prisustvovali koncertu kod Brandenburške kapije, dok su građani Berlina imali priliku da s eedukuju o kanabisu.

U Ljubljani je 22. aprila 2015. godine održan je Kanabis marš sa oko hiljadu učesnika. Organizator marša, studentska organizacija Ljubljane, navodi da je svrha kanabis marša kako oni kažu: „skretanje pažnje na probleme izazvane prohibicijom kanabisa i predlaganje odgovarajućih alternativnih rešenja“. Kanabis marš na Kongresnom trgu u Ljubljani je imao i kulturno-zabavni program uličnih umetnika i stendap komičara, dok je suština bila u  javnim raspravama. Događaja je najavljen sloganom: „Deklaracije o legalizaciji kanabisa“.

Najčešća predrasuda vezana za kanabis marševe je da je njihova jedina svrha konzumiranje konoplje u rekreativne svrhe (narodski rečeno okupljanje „drogoša“ i „narkomana“ koji traže dilere). U zemljama u kojima je kanabis kriminalizovan organizatori marša najčešće pozivaju učesnike da tokom marša ne konzumiraju kanabis, da to čine na sopstvenu odgovornost i da time daju potencijalni povod za suzbijanje ili prekid marša. Uopšteno se smatra da su kanabis marševi u zemljama u kojima je kanabis kriminalizovan edukativno-političko-aktivističkog karaktera, dok su u zemljama u kojima je upotreba kanabisa pravno regulisana ovi događaji kulturno-zabavnog karaktera. Marševi se tradicionalno smatraju izrazom slobode izražavanja, a ne podrške kriminalu, gde učesnici i organizatori ističu želju, potrebu i zahtev da se kanabis ukloni sa ilegalnog tržišta. Informacije o aktuelnim kanabis marševima širom sveta se mogu dobiti na sajtuwww.globalcannabismarch.com

Pravo pitanje je „kako je došlo do potrebe za organizacijom Kanabis marša?“. Tokom poslednjih decenija 20. veka i prvih 21. veka kanabis je, iako najevtinija ilegalna supstanca, postao deo kulture i načina života studenata i zaposlenih širom sveta, čime se od „droge niže klase“ probio i među srednju klasu i kulturnu elitu, te je njegova upotreba van zakonskih ograničenja postala daleko društveno prihvatljivija. Koliko su inicijative za legalizaciju, kao kranji izraz društvenog prihvatanja kanabisa, postale jake najbolje oslikava podatak da u deset zemalja sveta (Australija, Kanada, Francuska, Izrael, Irska, Novi Zeland, Španija, Norveška, Velika Britanija, SAD) postoje registrovane političke stranke čiju osnovu programa, a često i ime, čini promena regulative u korist kanabisa i njegova puna primena. Ove stranke imaju različitu uspešnost – ali često osvajaju barem jedno poslaničko mesto čime se debata o kanabisu uzdigla do nivoa Parlamenta. Čestu podršku imaju od levičarskih i ekoloških stranaka, dok su glavni zagovornici dalje kriminalizacije kanabisa konzervatne stranke, mada i tu nema opštih pravila. Kanabis bi, uz zdravorazumsku javnu diskusiju, imao potencijal da objedini političke stranke i društvene organizacije sa različitih spektara usled višestruke ekonomske i medicinske dobiti.

Sa druge strane, korisnicima kanabisa je već decenijama država nudila samo kazne, sprovodeći određeni vid represije. Često bi posedovanje kanabisa bio dobar izgovor za hapšenja mladih buntovnika, antisistemskih ili opozicionih pripadnika, širom sveta kao i za njihovu stigmatizaciju kao „narkomana“ (bez postojanja ikakvog medicinskog programa lečenja zavisnosti, van osnovne detoksifikacije ili dokazane bolesti zavisnosti u fiziološkom smislu). Dakle može se reći da su Kanabis marševi izraz sve veće tolerancije društva na upotrebu kanabisa, želje za promenom zastarele zakonske regulative koja ne oslikava činjenično stanje o upotrebi kanabisa, ali si isto tako i izraz rastuće želje da represija sistema u vezi kanabisa konačno prestane.

Ove jubilarne 2015. godine navršava se 35. godina od kada je Ronald Regan davne 1980. godine objavio „rat kanabisu“ tvrdeći da je u pitanju „… verovatno najopasnija droga u Sjedinjenim Američkim državama“ (Izjava Regana, 1980. video zapis na Ju Tjubu) Iako nije u pitanju prvi slučaj restriktivne politike SAD prema kanabisu, njime su uspostavljene zatvorske kazne za posedovanje kanabisa, koje bespotrebno čine „kriminalcima“ oko 40 hiljada američkih državljana godišnje. Takođe, SAD su počele međunarodno da intervenišu u suzbijanju prometa kanabisa i uticaju na promenu zakonske regulative. Iako je u pitanju simboličan datum, on pokazuje da su korisnici kanabisa krivično progonjeni već relativno dugo vreme, i da je u pitanju savremena forma diskriminacije i zakonske stigmatizacije. Krivične osude građanima bilo koje zemlje, uključujući i Srbiju, nose niz restrikcija u vezi kretanja i zapošljavanja, a često ostaju dugo u policijskim bazama podataka i postaju predmet „policijske obrade“ u svim budućim sličnim krivičnim slučajevima, ili delima počinjenim u njihovoj lokalnoj zajednici, čak i kada u njima ni na koji način (obično samo kupovinom) nisu učestvovali.

Zahvaljujući delom pritisku pobornika kanabisa, a delom novijim naučnim istraživanjima, koja dokazuju korisnost kanabisa, poslednjih nekoliko godina na globalnom nivou dolazi do ubrzane promene odnosa zakonodavaca prema kanabisu – konačno počinje da se ostvaruje uspešna politika dekriminalizacije i ponegde potpune legalizacije kanabisa. U politici legalizacije upotrebe kanabisa prednjače Urugvaj i Čile, dajući primer da i manje razvijena društva mogu da doprinesu dobrobiti svih članova društva i napretku sopstvene ekonomije. Sa druge strane razvijena društva centralne i zapadne Evrope – ali i sve više država sveta   Argentina, Kanada, SAD, Portugal (2011) i Češka, Hrvatska (2013), Čile (2015) uvode medicinsku upotrebu kanabisa i dekriminalizaciju njegovog posedovanja.  Urugvaj je za sada jedina zemlja sveta u kojoj su svi oblici proizvodnje, upotrebe i prometa kanabisa legalni. Ipak, karta sveta po pitanju legalnosti kanabisa se ubrzano menja i polako sve manje zemalja ostaje pri isključivoj kriminalizaciji kanabisa (Mapa legalnosti kanabisa Wikipedia https://en.wikipedia.org/wiki/Legality_of_cannabis#/media/File:Cannabis_law_worldwide.png).

Kao ilustrativan primer, navodi se da je trenutno kanabis legalan u poznatom „diktatorskom režimu zla“ tzv. „najzatvorenijoj zemlji na svetu“ – Severnoj Koreji (Izvor: članak VICE-a http://www.vice.com/read/north-korea-is-stoned-all-the-time-which-explains-a-lot). Dakle, pojedini delovi Evrope, Azije i Afrike još uvek u ovom malom ali bitnom aspektu ostaju nazadniji od poslednjeg komunističkog režima na svetu, dok zemlje Južne Amerike progresivno usvajaju liberalno zakonodavstvo i pokušavaju da steknu određenu vrstu prednosti nad razvijenim društvima.

Značaj legalizacije kanabisa – kranjeg cilja „marširanja“

 

U najčešće argumente za dekriminalizaciju posedovanja kanabisa, i uspostavljanje legalnog sistema proizvodnje i distribucije, navode se: razdvajanje korisnika kanabisa od ostatka tržišta droga, povećanje legalnih prihoda i smanjenje zarade na crnom tržištu koje se najčešće koristi za finansiranje drugih oblika organizovanog kriminala (uključujući trgovinu oružijem i ljudima), kontrolu kvaliteta (često se događa da se na ilegalnom tržištu kanabis „obogaćuje“ drugim znatno težim psihoaktivnim supstancama, ili da je opet lošeg kvaliteta, da se genetski modifikuju i na drugi način veštački pojačava potentnost efekata ali na štetu korisnika) i bolji fokus sistema bezbednosti na stvarne oblike kriminala i počinioce. Ukoliko država nije sposobna da postane regulator proizvodnje kanabisa, sve više zemalja ostavlja mogućnost građanima da legalno uzgajaju nekoliko biljaka kanabisa. Mogućnost uzgajanja za sve građane a ne samo za korporacije i industriju, posebno je važno za medicinsku upotrebu, jer lek postaje jevtin i lako dostupan, čak i samoproizvodljiv. Tako Čile toleriše uzgajanje do šest biljaka za ličnu upotrebu, 1-2 biljke u pojedinim delovima Australije, Kolumbija do 20 biljaka, Češka do pet „grmova biljaka“, Jamajka do pet biljaka uz striktnu zabranu upotrebe hemijskih stimulanata, Holandija do pet biljaka (Pregledni prikaz Wikipedia legalnost kanabisa po zemljamahttps://en.wikipedia.org/wiki/Legality_of_cannabis_by_country).

Legalizacija upotrebe kanabisa omogućava i razvoj „kanabis turizma“ (slično Holandiji do zabrane prodaje kanabisa turistima) koja iako ne treba da bude dominantna u turističkoj ponudi, doprinosi prilivu novih turista u kombinaciji sa drugim prirodnim atrakcijama i ugostiteljsko-zabavnim sadržajima. U Koloradu se krenulo u razvoj autentičnog kanabis-etno turizma u ekološkom prirodnom okruženju sa ponudom kvalitetnog kanabisa, u društvu raspoloženih ljudi i u kontaktu sa prirodom i domaćim životinjama, što se smatra kvalitetnom antistres terapijom. Kolorado je tokom 2013. prihodovao oko 30 miliona dolara mesečno od prodaje kanabisa u rekreativne svrhe, od čega je oko 10% upotrebljeno za obnovu javnih škola. Istovremeno su zvanične statistike kriminala i ubistava zabeležile pad od 15 do 40%, zaposlenost je povećana kao i ulaganja u javnu infrastrukturu.

Sa druge strane, postoje različite mogućnosti industrijske upotrebe kanabisa koji su trenutno veoma ograničeni restriktivnom zabranom uzgoja biljke konoplje kao opojne droge – podložna zapleni, uništenju i krivičnom gonjenju uzgajivaća je svaka bilja koja sadrži više od 0,3% THC-a. Sve je više prehrambrenih proizvoda poput kolača, piva ili čokolade od kanabisa.  Industrijska konoplja je izvor grubog ali trajnog papira, te se smatra da može umanjiti ekološki negativne efekte uništavanja šuma tj. ogoljavanja zemljišta.

Legalizacijom gajenja kanabisa omogućilo bi se brendiranje novih domaćih proizvoda sa potencijalom izvoza u zemlje u kojima je upotreba proizvoda sa kanabisom legalna. Iako je ovo tržište još uvek malo, primeri malih i srednjih „startap“ preduzeća koje su ovom vrstom proizvodnje počeli da se bave u SAD i širom sveta, pokazuju da je u pitanju uspešna i profitabilna delatnost koja zapošljava novu radnu snagu, a doprinosi razvoju poljoprivrede i prehrambene industrije.  Tako čak i daleka i egzotična Kambodža javno turistima (i lokalnom stanovništvu) nudi hranu kuvanu sa marihuanom ili nudi marihuanu kao začin.

Od aspekata upotrebe kanabisa i dobrobiti od njegove legalizacije, najmanje pominjan ali sve značajniji je aspekt medicinske upotrebe. Još 1999. godine tim naučnika u Španiji objavljuje prva višegodišnja istraživanja na temu upotrebe kanabisa u lečenju kancera. Revoluciju je izazvalo besplatno objavljivanje recepta za ulje od kanabisa od strane Rika Simpsona i od tada je sve više svedočenja ljudi kojima je ulje od kanabisa pomoglo. Od tada do danas dolazi do sve učestalijeg objavljivanja medicinskih studija kojima se ističu pozitivni efekti kanabisa na lečenje različitih oboljenja, a često opovrgavaju ranije važeće teorije o povezanosti kanabisa sa smanjenjem inteligencije, slabom memorijom ili razvojem mentalnih bolesti.

Uopšteno rečeno, prethodne i dolazeće godine su period u kome veliki broj država Evropske unije i razvijenijih država sveta odlučuje o potpunoj dekriminalizaciji ove izuzetno korisne biljke kako za medicinu, ishranu, tako i za jako veliki broj ekoloških industrijskih proizvoda i namena. Kod država i društava koje su dekriminalizaciju ili potpunu legalizaciju sprovele u delo, korišćenje psihoaktivnih supstanci i alkohola je znatno smanjeno kod mladih, kao i smrtnost  i predoziranje lekovima. Smanjen je broj teških krivičnih dela, prihodi narko mafije su drastično smanjeni, dok se državni budžet od taksi na kanabis znatno uvećao, otvoreno je mnogo novih radnih mesta i pokrenute su mnoge grane industrije.

Kanabis marš u Srbiji

 

Prvi kanabis marš sa oko 50 učesnika, koji je prošao nezapaženo, organizovan je pre tačno jedne decenije, 7. maja 2005. godine u organizaciji „Grupe dobre volje“. Njoj je prethodila kratka „Kanabis kampanja“ (Sajt GDVhttp://web.archive.org/web/20091027143446/http://geocities.com/grupa_dobre_volje/kanabis.html) sa jednom tribinom na Fakultetu političkih nauka, ali sami događaji nisu imali većeg odjeka u javnosti.

Organizovanje drugog kanabis marša 2007. uglavnom je vođeno preko regionalnog portala „Vutra.org“ ali od momenta kada je došlo u fazu javne najave događaja, pretnje nasiljem više udruženih desničarskih organizacija dovele su do otkazivanja skupa. „Dveri“, „Obraz“ i „Nacionalni stroj“ su demantovale javni poziv na nasilje, ali su u više navrata koristile opoziv kanabis marša kao „aktivnost koju su sprovele u cilju zaštite srpskog nacionalnog bića“. Tako je zapamćen poziv sekretara Obraza Mladena Obradovića koji je izjavio da „U vreme kada desetine hiljada naših sunoradnika na KiM žive u koncetracionom logoru, kada bukvalno nemaju ni hleba da jedu, kada bukvalno sanjaju o slobodi – imate šačicu bezumnika koja pokušava da paradira Beogradom zbog toga što ne mogu slobodno da se drogiraju“.(Snimak iz vesti https://www.youtube.com/watch?v=g_GBHHmlNIg). Pored klasične predrasude da su korisnici kanabisa bezumnici i narkomani, indikativna je i zamena teza – kao da korisnici kanabisa kontriraju tuđim slobodama ili da nisu za bolji život građana KiM. U ovoj izjavi se podvlači i zanimljiva zamena teza da dok se ne reši, po percepciji nacionalista bitno nacionalno pitanje, društvo nema pravo da napreduje u drugim aspektima. U pozivima na organizovano nasilje prednjačio je tada još uvek aktivan „Nacionalni stroj“ na forumu Stormfront. Organizaciju kanabis marša pokušala je da preuzme udruženje izlečenih zavisnika od opijata, koje se takođe zalaže za legalizaciju kanabisa „Generacijski odgovor drogama“ ali je javnost već bila isuviše uplašena. I kanabis marš je u Srbiji na duže vreme pao u zaborav, sve do dolaska nove generacije kanabis aktivista.

Udruženje „Inicijativa za promenu zakonske regulative kanabisa“ (u daljem tekstu IRKA) prihvatilo se organizovanja Kanabis marša u Beogradu, originalno najavljenog za 1. septembar a definitivno najavljenog za 4. septembar 2015. Kako navode organizatori na fejsbuk stranici događaja, „datum je promenjen na petak 4. septembar 2015. sa početkom u 17 č. Na Trgu Republike  zbog većeg broja porodičnih ljudi i ljudi koji na marš dolaze van Beograda“ . Marš se organizuje pod parolom „ZA pravo na IZBOR – ZA pravo na ŽIVOT – ZA pravo na LEK! KANABIS nije problem – on je rešenje mnogih problema!“. Prema obrazloženju organizatora, potencijalni učesnici su svi koji koriste kanabis (oko 6% stanovništva je svetski prosek), oboleli od oboljenja kod kojih kanabis daje pozitivne efekte (kancer, hepaptitis B, dijabetes, multipla skleroza), ali i njihove porodice i prijatelji, kao i oni koji podržavaju ideju liberalizacije korišćenja kanabisa. U najavi događaja organizatori navode da „se u svetu za korišćenje kanabisa ne odgovara krivično, osim možda u par diktatorskih ili islamističkih režima. Srbija jedina krivično kažnjava za posedovanje, dok je u demokratskim državama korišćenje ili legalno ili prekrašajno kažnjivo“ te da u tom smislu „osnovna ljudska prava imaju baš svi – osim bolesnih i onih koji ne žele alkohol i droge već žele da koriste Kanabis“. Ukupno uzevši ljude različitih uzrasta, zdravstvenog i imovinskog stanja, procena organizatora je da korisnici kanabisa „predstavljaju najveću obespravljenu manjinu u Srbiji, kojoj nije dozvoljeno ni da se javno obrati“. Otud i potreba za organizovanjem ovog pre svega protestnog marša, na kome za sada nije predviđen kulturno-zabavni program.

Dobrodošlo je mirno učešće svih građana koji žele da podrže ovaj događaj. Moguća je i dobrodošla podrška organizacija za zaštitu ljudskih prava, udruženja bolesnih, lekara, pravnika, naučno-medicinskih institucija kao i eventualnih predstavnika političkih stranaka koji se odazovu pozivu IRKA na učešće u Maršu.  Upućen je poziv za učešće svim ambasadama i strankama sa ograničenjem  da „pošaljete samo jednog zvaničnog predstavnika, jer ne želimo da pravimo razliku među partijama. Smatramo da svi kao predstavnici naših građana treba konsenzusom da podržite prava najnemoćnijih i obespravljenih na lek i izbor.“ – međutim u momentu pisanja ovog teksta nije poznato da su se i jedna stranka ili javni medij odazvali pozivu organizatora. Očekuje se i učešće manjeg broja javnih ličnosti i medija koji su i do sada podržavali legalizaciju kanabisa.

Predviđena ruta ‘Kanabis marša’ je : Trg Republike – Terazije – Predsedništvo (levo) – ex skupština Srbije (desno) – Kralja Milana (ex Sr. Vladara) – Kneza Miloša – Pored zgrade Vlade (J.A.) – Nemanjina – zgrada Ministarstva zdravlja – Nemanjina – zgrada Vlade (J.A.) – Kneza Miloša – Bulevar K. Aleksandra – Skupština Srbije – Skupština grada – pored trga Nikole Pašića – Terazije – Trg Republike.

Mišljenje i stav organizatora, koji će biti i javno promovisan tokom kanabis marša je da, „zasnovano na realnim istraživanjima i naučnim dokazima o višestrukoj koristi po zdravlje i ekonomiju, kanabis (konoplju) treba potpuno osloboditi svih zakonskih stega, a sve poslove vezane za njeno korišćenje oporezovati kao i sve ostalo. Ovo je jedina biljka koja je ikada bila potpuno zabranjena na nivou UN od 1961. zarad različitih interesa i vreme je da je vratimo u potpunu upotrebu kao najkorisniju biljku na planeti za hiljade namena i proizvoda. Vreme je da je slobodno proizvodimo kao i naši preci, po čemu je Srbija bila naširoko poznata“.  Predlog najboljeg mogućeg rešenja po pitanju kanabisa je:

• Ukinuti krivični zakon o korišćenju, uzgoju i trgovini kanabisom i naravno ukinuti besmisleni mikroskopski dozvoljen procenat THC-a od 0,3% , što je zapravo zabrana prirode i sprečavanje sadnje za sve industrijske i prehrambene namene poljoprivrednicima. Rešenje je oslobađanje najkorisnije biljke na planeti, bez zakonskog uslovljavanja.
• Međutim za proizvodnju leka koji će se prodavati ili izdavati na recept, i te kako je potreban zakon o strogoj kontroli organske proizvodnje kanabisa i provere kvaliteta ulja od cvetova. Mislimo da se oko toga većina slaže, jer to je u cilju zaštite pacijenata i samih lekara. Ko želi sam da sadi niko ne bi smeo da ga ometa, a činjenica je međutim da većina bolesnih to neće moći. Zato su neophodni humanitarni uzgajivači za bolesne i socijalni kanabis klubovi, npr. po ugledu na Španiju, jer u njima bolesnima besplatno prave ulje, zapošljavajući i tehnologe.

 

Na maršu se očekuje učešće više stotina učesnika iz čitave Srbije, a pored fejsbuk najave događaja očekuje se i distribucija plakata i flajera.

 

O organizatorima: Udruženje IRKA

 

Udruženje IRKA čine oboleli, članovi njihovih porodica i građani koji žele da im pomognu da što je moguće pre dobiju mogućnost da legalno uzgajaju, nabavljaju i koriste kanabis i ekstrakte cvetova kanabisa za lečenje svojih oboljenja. Udruženje je osnovano 8. avgusta 2013. godine na Osnivačkoj skupštini Udruženja, održanoj u Beogradu, a zvanično registrovano u februaru 2014. posle nekoliko odbijanja i vraćanja statuta na izmenu (zbog termina ”medicinska marihuana” u nazivu ).

IRKA je prvo zvanično i matično Udruženje za legalizaciju kanabisa u Srbiji i okuplja građane sa cele teritorije Srbije. Pokretač je Narodne Inicijative za promenu zakonske regulative kanabisa u Srbiji i član međunarodne asocijacije organizacija ‘ENCOD’, koje se zalaže za dekriminalizaciju korišćenja ilegalnih supstanci i ukidanje narko tržišta i moći narko kartela.  Građanska Inicijativa je pokrenuta prvenstveno radi što hitnijeg donošenja Zakona o medicinskoj primeni Marihuane u Srbiji.

Ciljevi Udruženja su ( https://irka.org.rs/o-nama/):

• Donošenje Zakona o medicinskoj primeni Marihuane (kanabisa) u Srbiji za sve obolele kojima taj lek treba.
• Donošenje Zakona o samolečenju (prava pacijenta na korišćenje prirodnih alternativnih tretmana na račun zdravstvenog osiguranja – na recept).
• Promena zakona koji se tiču regulative kanabisa, dekriminalizacija kanabisa za ličnu upotrebu (podrazumeva sadnju manje količine) kao i promena postojećeg zakona o proizvodnji industrijske konoplje i maksimalno pojednostavljivanje procedure dobijanja dozvola za gajenje, kupovine semena proizvodnje i trgovine prozivodima od industrijske konoplje.
• Jedan od naših bitnih ciljeva je i pokretanje novih eko industrija, zasnovanih na proizvodnji i preradi konoplje.

 

IRKA je počela sa osnivanjem lokalnih socijalnih kanabis klubova, po uzoru na druge države, za potrebe obolelih (do donošenja novog Zakona, bez kolektivnog uzgajanja). Klubovi će biti u svakom mestu u Srbiji, osmišljeni su kao mesta gde se sastaju oboleli i osobe koje im pomažu, naši drugari u lokalnim zajednicama, gde će se redovno organizovati radionice o lečenju kanabisom i ekstraktima njegovih cvetova, o zdravoj ishrani i o  organskom uzgoju.             Do sada su organizovana otvaranje kanabis socijalnih klubova u više gradova Srbije (Beograd, Kruševac,Brus, Sombor, Novi Sad, Kragujevac,Despotovac) kao i Banja Luci, više tribina na temu medicinske upotrebe i legalizacije kanabisa a kao poseban deo kanabis aktivizma izdvajaju se „Dani kanabisa“ i „Javno svedočenje bolesnih“ ispred zgrade Radio televizije Srbije tokom maja i jula 2015.

IRKA je, u saradnji sa udruženjem invalida „Novi Horizont“ i udruženjem obolelih od multiple skleroze Sombor, od 10 do 12. jula 2015. organizovala niz tribina širom Srbije pod nazivom „Dani kanabisa“ sa temama lečenja teških oboljenja kanabisom. Na tribinama su govorili gosti iz Makedonije, Hrvatske i Slovenije a svedočili su i pacijenti oboleli od epilepsije iz Srbije.

Zvanična predaja zahteva obolelih Ministarstvu zdravlja Republike Srbije da im se omogući lečenje kanabisom i lična sadnja, kao i molba organizacije IRKA da labaratorijski testira kvalitet ulja od kanabisa predati su 27.05.2015. Javni skup povodom svetskog dana kanabisa održan je 20. aprila 2015. a IRKA je učestvovala i na obeležavanju Svetskog dana borbe protiv hepatitisa. Pored redovnog štanda za informisanje građana, utorkom i četvrtkom kod hotela „Moskva“ u Beogradu, info štand o kanabisu je bio postavljen na više festivalskih događaja.

O sebi članovi IRKE sažeto kažu „Za ovaj izuzetan posao, treba zahvaliti jako maloj ali požrtvovanoj i odlučnoj družini koja već godinama istražuje, prevodi, osmišljava tribine i akcije, snima i beleži sve ono bitno za naše sugrađane i sve ovo vreme bez dinara nadoknade. Kao niko pre u Srbiji. A skoro svi koji rade i pomažu su bolesni (neki teško bolesni, neki osobe sa 100% invaliditetom). Pomozite nam da ovaj bitan posao nastavimo, čeka nas bitan Kanabis Marš i seminar uz učešće lekara i profesora iz sveta, a sve sami finansiramo. Nema se više odakle, jer smo i svoje profesije podredili ovoj bitnoj građanskoj Inicijativi:“

 

O pretnjama i perspektivama

U Srbiji je kanabis kriminalizovan zakonima SFRJ, ali je kanabis posebno anatemisan izmenama krivičnog zakonika iz 2002. godine kojim je posedovanje i najmanjih količina postalo krivično delo i kojim je veliki broj građana Srbije bespotrebno obeležen kao kriminogen, bez stvarnog dokazanog učešća u proizvodnji i prodaji. Zakonski i pravni tretman kanabisa i korisnika kanabisa jednako kao uživaoca sintetičkih droga poput kokaina i heroina teško je činjenično održiv u smislu štetnosti navedenih supstanci, a medicinski je potpuno nelogično da i ako se korišćenje kanabisa tretira kao bolest zavisnosti, isključivo korisnike tretiramo kao kriminalce, kažnjavajući ih visokim novčanim kaznama (u odnosu na uličnu vrednost pronađenog kanabisa) i uslovnim kaznama zatvora, a u slučaju ponovljenog dela i relativno visokim kaznama zatvora. Ili kako kaže trenutno važeći Krivični zakonik čl. 246a. st. 1: „Ko neovlašćeno drži u manjoj količini za sopstvenu upotrebu supstance ili preparate koji su proglašeni za opojne droge, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine, a može se osloboditi od kazne (Krivični zakonik R. Srbije, Paragraf.rs – pravna i ekonomska izdanja za uspešno poslovanje). U praksi se oslobođenje od kazne izuzetno retko sprovodi, a za uslov ima otkrivanje izvora droge (umesto operativnog rada policije) što se izbegava, jer provocira osvetu dilera. U sudskoj praksi se pokazalo da korisnici kanabisa nisu uvek osuđivana i nezaposlena lica, već naprotiv često zaposleni ili studenti, najčešće neosuđivani koji se nikada nisu bavili kriminalom. U sve većem broju zemalja i sveta, dekriminalizovano je posedovanje 2-15 grama kanabisa (obično u granici 5-10 gr. po osobi).

Pravna regulativa koja se tiče kanabisa dopunjena je donošenjem Zakona o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama 2011. godine kojima se jasnije definiše koje su ove supstance, na koji način se kontroliše i kažnjava njihova proizvodnja i promet. Uspostavlja se i Komisija za psihoaktivne kontrolisane supstance. Iako je ovaj zakon moderniji jer više nema kolokvijalnih pojmova poput „droga“ i „narkotika“ kanabis je još uvek „počastvovan“ boravkom na istoj listi sa kokainom i heroinom. Ipak, napredak je što bi eventualno skidanje sa ove liste supstanci automatski značilo dekriminalizaciju kanabisa, kao i mogućnost bržeg reagovanja kod pojave novih hemijskih supstanci, kao što su bili sintetički derivati kanabisa, koji su u toku nestašice kanabisa na ilegalnom tržištu, počele da se pojavljuju i u tzv. Smart šopovima i u Srbiji pod firmom različitih „osveživača prostora koji nisu za ljudsku upotrebu“.  Ono što je značajno je da novi propis kriminalizuje komercijalno oglašavanje ali ne i stručne rasprave na temu psihoaktivnih supstanci, u članu 7: „Ne smatra se oglašavanjem u smislu stava 1. ovog člana objavljivanje stručnih stavova i obaveštenja o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama u stručnim knjigama i drugim stručnim publikacijama, na stručnim skupovima, kao i u sredstvima informisanja u kojima se iznose stavovi stručne javnosti.“

Uprkos intenzivnoj javnoj raspravi, očigledan je nedostatak rasprave u medicinskim krugovima. Zakonodavstvo Republike Srbije svrstava kanabis u II grupu psihoaktivnih kontrolisanih sustanci kao opojnu drogu koja može dovesti do teškog oštećenja zdravlja ljudi (Zakon o PKS, Lista PKS), Komisija za uvođenje novih zdravstvenih tehnologija Ministarstva zdravlja ne razmatra uvođenje kanabisa u lečenje pacijenata u Srbiji, a u medicinskim časopisima nema stručnih članaka o lekovitom dejstvu kanabisa te se u obrazovanju medicinskih radnika najčešće citiraju dosta rigidni stavovi iz udžbenika za psihijatriju, koji nisu revidirani u skladu sa savremenijim istraživanjima.  Prema tumačenju IRKA takva situacija bolesne građane stavlja u izrazito nepovoljan položaj: „Prethodni i sadašnji ministar zdravlja obećavaju bolesnima već 2 godine zakon o medicinskoj primeni Kanabisa i ništa se do sada nije desilo, osim što hiljade naših sugrađana nabavlja ekstrakte kanabisa u inostranstvu ili na crnom tržištu Srbije, ne znajući zapravo šta nabavljaju. Više veruju lekarima na zapadu, nego našima, od kojih znaju daleko više o lekovitosti kanabisa, jer su se sami uverili i to je poražavajuće stanje za srpsku medicinu.“

Pitanje koje se opravdano postavlja jeste perspektiva cilja kanabis marša – promene zakonske regulative o kanabisu u Srbiji. Politička obećanja o dekriminalizaciji načelno su davali samo poslanici danas nepostojećeg GSS-a i delom lidera LDP-a, ali čak i u momentima kada su pomenute stranke učestvovale u vlasti nije došlo do ozbiljnijeg pomaka na tom planu. Ministarka zdravlja i član SPS-a, Slavica Đukić Dejanović, izjasnila se u korist primene kanabisa u medicinske svrhe, ali čak ni ovo minimalističko rešenje još uvek nije primenjeno.

Samo zahvaljujući radu više različitih studentskih i građanskih inicijativa započeta je javna diskusija na temu kanabisa. Marta 2014. u organizaciji „Studenata za slobodu“ organizovana je tribina na temu „Legalizacija marihuane u Srbiji“ gde su afirmativne stavove o kanabisu branili predstavnici udruženja IRKA i organizacije Legalizuj!.  Pored pomenutih aktivnosti udruženja IRKA, značajne su i aktivnosti humanitarne organizacije Lekalizacija Srbije, koje se zalaže za institucionalno rešenje isključivo medicinske primene marihuane, ali je organizovalo značajan broj javnih diskusija.

Pored ove, organizovana je i tribina o legalizaciji kanabisa na Fakultetu političkih nauka u organizaciji „Studenata za slobodu“ 5. novembra 2014. koju su prekinuli članovi nacističke organizacije „srpska akcija“ sa parlom „ovo je zemlja Svetog Save a ne narkomana“ (http://www.vesti-online.com/Vesti/Drustvo/446695/Srbska-akcija-prekinula-tribinu-o-marihuani-na-FPN-u). 

 

Iako se u svetu popularisanje dekriminalizacije kanabisa smatra populističkim potezom, ponekada se čini da je kod nas sasvim drugačije – da desnica borbu protiv kanabisa koristi kao populistički potez dokaza da se bori protiv narkomanije i „zla koje dolaze sa zapada“. Tako je pomenuta organizacija „srbska akcija“ u februaru 2015. organizovala sopstvenu (anti)tribinu na temu legalizacije kanabisa (http://www.24sata.rs/smrt-travi-studenti-ultradesnicari-imaju-novog-neprijatelja/4712), na kojoj su govornici bili sve sami protivnici promene legalnog statusa, a često u opštem smislu i protivnici nauke. Nijedna od dve organizacije kanabis aktivista ili pojedinaca nije pozvana na tribinu (za razliku od navedenog, sve tribine o kanabisu su uključivale eminentne lekare, sociologe i psihijatre koji su se zalagali za dalju kriminalizaciju kanabisa). Na sopstvenoj internet prezentaciji članovi ove ultradesničarske organizacije napominju da je „promocija narkomanije“ nastavak uništavanja srpskog naroda od strane „istih onih koji su nas bombardovali“. Navode i sopstvenu kontrargumentaciju,  najčešćim „mitovima o legalizaciji marihuane“ ali bez činjeničnog potkretpljenja.

Nažalost i kanabis marš 2015., iako tek u fazi pripreme i internet oglašavanja, već nailazi na prve protivnike:SNP „Наши“ traže zabranu ovog skupa zbog popularisanja „narkotika“ a da se „promoteri legalizacije marihuane poput glumca Sergeja Trifunovića zakonski kazne“. Ipak, čak i desničari navode da je poželjno da se specijalistički tim doktora medicine izjasni o potencijalnoj koristi od medicinske upotrebe kanabisa, što predstavlja značajan pomak u stavovima ultradesničara, i pokazuje takođe da se promena događa. Utisak je da uprkos izraženom „kanabisom aktivizmu“ poslednjih godina, predrasude o „duvačima kao narkomanima“ još uvek ostaju snažne i mogu izazivati kontrareakciju. Međutim, primetno je da dolazi do promene svesti među ljudima svih generacija i političkih opredeljenja.

Trenutno je očekivano da će tokom jesenjeg zasedanja Skupština Srbije raspravljati o predlogu radne grupe o medicinskoj upotrebi kanabisa te da će dekarboksilovani ekstrakt (ulje) cvetova kanabisa biti omogućeno samo pojedinim obolelim od kancera i multiple skleroze. Članovi IRKA kažu povodom ove nezvanične najave da „iako je to nedovoljno i trunka u moru onih kojima kanabis može pomoći, raduje nas što partije i poslanici koji su tu da slušaju potrebe i glas građana počinju da pokazuju spremnost da pomognu najugroženijima, milionima bolesnih građana Srbije. Kako i na koji način će to biti omogućeno, verovatno samo ‘probranim’ umirućim ljudima, ostaje da uskoro vidimo “.

 

Neka to bude početak promene, a kanabis marš u Beogradu 2015. početak građanske podrške tim promenama. U godinama koje dolaze, očekujemo ozbiljnu društvenu i parlamentarnu javnu raspravu, a dok do nje ne dođe kanabis marš je način da pokažemo da postojimo i da promenu želimo.

Kada do promene dođe, to će biti dan slavlja i uživanja, a ne bunta.

Preuzeto sa: http://www.hemphumans.com/mars-za-slobodu-biljke-konacno-i-u-beogradu/

http://www.hemphumans.com/