Jedinjenja iz marihuane mogu balansirati hemikalije u mozgu povezane sa emocijama
* Endokanabinoidi su hemikalije proizvedene u mozgu i utiču na emocije
* Dugoročni stres smanjuje njihovu proizvodnju i vodi ka depresiji
* Marihuana može povratiti normalne nivoe endokanabinoida koji stabilizuju raspoloženje
* Prethodne studije povezuju marihuanu sa povećanjem mentalnih problema
Madlen Davis for MAILONLINE, 5 Februar 2015
Kontraverzna studija sugeriše da se marihuana može koristiti za lečenje depresije koja je posledica dugotrajnog stresa.
Endokanabinoidi su hemijska jedinjenja prirodno proizvedena u mozgu koja utiču na motornu kontrolu, opažanje, emocije i ponašanje.
Istraživači su ustanovili da dugoročni stres umanjuje proizvodnju endokanabinoida u mozgu, što dovodi do depresije.
Marihuana može biti korišćena za lečenje depresije koja je posledica dugoročnog stresa. Ona može obnoviti nivoe endokanabinoida (hemijskih jedinjenja iz mozga koja pomažu kod regulisanja emocija) potrošenih stresom.
Endokanabinoidi su slični hemikalijama koje se nalaze u marihuani, i njenom aktivnom sastojku – delta-9-tetrahidrokanabinol-u. Stoga, kanabis se može koristiti za obnavljanje nivoa endokanabinoida u mozgu, kažu istraživači.
Ova studija izaziva sva prethodna istraživanja koja su povezivala marihuanu sa povećanjem depresije, anksioznosti, psihoza i shizofrenije.
’Hronični stres je jedan od glavnih uzročnika depresije’ kaže Dr Samir Haj-Dahmane iz Istraživačkog Instituta za Bolesti Zavisnosti Univerziteta u Bafalu.
Korišćenje jedinjenja iz kanabisa (marihuane) za ponovno uspostavljanje normalnog funkcionisanja endokanabinoidnog sistema bi moglo da pomogne kod stabilizacije raspoloženja i olakšavanja depresije. U studiji nije rečeno koja forma marihuane je najbolja za lečenje depresije izazvane dugoročnim stresom. Međutim, Dr Haj-Dahmane upozorava da se istraživanje još uvek nalazi u početnoj fazi.
’U našem istraživanju su do sada korišćeni životinjski modeli, treba još dugačak put da se pređe pre nego što ćemo znati da li će ovo biti efikasno i kod ljudi’ rekao je on.
‚‚Međutim, videli smo da su neki ljudi koji pate od PTSP-a prijavili olakšanje posle upotrebe marihuane.”
On je dodao da je sledeći korak u istraživanju da se ustanovi da li korišćenje jedinjenja iz kanabisa, kanabidola (CBD) uspostavlja normalno ponašanje kod životinja bez izazivanja zavisnosti.
Istrazivanje je objavljeno u Žurnalu Neuronauke Journal of Neuroscience.
Međutim, prethodne studije su pokazale da pušenje kanabisa povećava rizik od depresije i anksioznosti. Američki istraživači su otkrili da su mozgovi korisnika bili manje sposobni da reaguju na dopamin, hemikaliju koja podstiče dobro raspoloženje i inspiriše energiju ustani-i-kreni.
U oktobru prošle godine, konačno dvadesetogodišnje istraživanje o efektima dugoročnog korišćenja kanabisa je zaključilo da ono u velikoj meri stvara zavisnost, izaziva mentalne probleme i otvara vrata korišćenju težih droga.
Profesor Wayne Hall, savetnik za narkotike u Svetskoj Zdravstvenoj Organizaciji, je u svome radu tvrdio da kanabis udvostručava rizik od razvijanja psihotičnih poremećaja, uključujući i shizofreniju.
Jedan od šest tinejdžera koji su redovno pušili kanabis postali su zavisni a svi korisnici su pokazali slabije rezultate u školi, rekao je profesor Hall.
Izgleda da česta upotreba kanabisa u adolescenciji umanjuje intelektualni razvoj.
http://www.dailymail.co.uk/embed/video/1093735.html
IRKA komentar- Poslednji deo članka je u kontradikciji sa najnovijim naučno-medicinskim istraživanjima.
Studije Mančesterskog Univerziteta od 9-og jula pokazuju da nema dokaza da kanabis specifično utiče na pozitvne simptome,negativne simptome, pogoršanja ili prijema u bolnicu kod osoba sa shizofrenijom. Po dr. Barrowclough, studija je bila metodološki opširna i jedna od najvećih na subjektima do danas. I istrživači se nisu osvrnuli na ključnu stavku a to je, da li su pacijenti koristili Iniku ili Sativu!! Jer pod dejstvom Sative čovek oseća euforiju što se direktno kosi sa njihovom tvrdnjom ‚‚ da su mozgovi korisnika bili manje sposobni da reaguju na dopamin, hemikaliju koja podstiče dobro raspoloženje i inspiriše energiju ustani-i-kreni” što relativizuje zaključak! Istraživači predvođeni Markusom Levekeom sa Univerziteta u Kelnu u Nemačkoj kao i profesora farmakologije Danijele Piomeli, na Univerzitetu u Kaliforniji – Irvin, zaključuju isto, “Ne samo da je [ CBD ] efikasan kao standardni antipsihotik, već je u suštini bez tipičnih neželjenih efekata koji su uočeni kod upotrebe standardnih antipsihotičkih lekova.”
Tvrdnje dr. Hall-a da marihuana izaziva zavisnost su netačne samim otkrićem endokanabinoidnog sistema receptora u našem telu!! Jer da su istinite još u najranijem periodu života u trenutku kada prestanemo da pijemo majčino mleko ( koje je bogato kanabinoidima), bi dobijali apstinencionalne krize. Samim tim što ne ‚‚kriziramo” kao deca može se zaključiti isto. Još jedan zanimljiv podatak je da marihuana utiče na bol na sasvim drugačiji način od klasičnih analgetika, uticajem na druge receptore. U izveštaju Majkla Li-ja neurologa i glavnog autora rada sa Oksforda se navodi : ,, Snimak mozga pokazuje da je u odnosu na opijatske droge smanjen uticaj na region u kom su receptori za bol i da kanabis deluje na potpuno drugačiji način uticajući na emocionalnu reakciju u odnosu na bol”. Ovo je direktan dokaz da je nemoguće da marihuana izaziva zavisnost jer su receptori za bol i centar za zavisnost povezani.
Suprotno mišljenju dr Hall-a, nova otkrića tima sa Univeriteta u Minesoti ukazuju na to da upotreba marihuane u ranom dobu možda i nije toliko štetna za naše kognitivne sposobnosti. „Korisnici marihuane su pokazali visok stepen funkcionisanja, vrednosti koeficijenta inteligencije bile su im iste kao kod kontrolne grupe, i relativno brže su obrađivali informacije,“ primećuju istraživači. Ovim istraživanjem, objavljenim 12. marta u Žurnalu za Kliničku i Eksperimentalnu Neuropsihologiju (Journal of Clinical and Experimental Neuropsychology), došlo se do saznanja da su studenti koji su koristili marihuanu imali bolje rezultate na testovima brzine obrade informacija i tečnog govora. I zašto bi Američka Akademija za Pedijatriju tražila dekriminalizaciju kanabisa kad je toliko ‚‚štetan”? Tako da i poslednja tvrdnja da česta upotreba kanabisa u adolescenciji umanjuje intelektualni razvoj pada u vodu!
Facebook
Twitter
Google+
YouTube
Tumblr
RSS