”Neka strah ne odlučuje za tebe.” Chamalu

Jako je teško opisati bolest pa i samo ozdravljenje bez inošenja mnogih podataka, tj. sve to zavisi od svakog pojedinca. Pisaću vam o svom iskustvu koje može biti bilo čije. Napomenuću neke od činjenica, koje vam možda neće biti od značaja, ali po mom mišljenju su jako uticale na ceo moj životni put kojim i dan danas hodim. Mnogo toga neću napisati, pošto bi mi trebalo ispisati nekoliko knjiga da bi se upotpunilo rečima, ovo iskustvo zvano život.
U toku svog života sam imala sreće da retko kada bolujem od nekih ”uobičajenih bolesti”, ili da se bolje izrazim ”uobičajenih pogrešnih informacija” koje pothranjujemo svakodnevno na razne načine. Isto tako mogu reći da sam imala sreće da me strefe neuobičajene dijagnoze raznih lekara. Do sada, najznačajnije iskustvo koje sam imala se desilo kada su mi krajem 2009 godine uspostavili dijagnozu ciste na pinealnoj žlezdi. Nisam ranije toliko značaja davala tom delu tela, i nisam je do tada dublje proučavala. Tada je i počelo sasvim potrebno prosvetljivanje uma i duha.
Sedela sam za svojim stolom i posle ručka ustala da odnesem tanjir u kuninju. Nisam bila svesna da mi se desna noga uspavala i kako sam zakoračila tako mi se stopalo savilo na pola i pala sam. Prvi put mi se desilo da polomim kost. Mesec dana posle toga, pre spavanja, sam se srušila u kupatilu i dobila epi-napad, iako nemam epilepsiju. Posle dva dana kada sam došla sebi zvala sam hitnu i odmah su me odvezli na magnetnu rezonancu. Kada sam otišla po rezultate, doktor (samo po diplomi) mi je rekao da imam cistu od 11 mm na pinealnoj žlezdi. Pitala sam za posledice i kako je moguće ukloniti je. Odgovor je bio potpuno neprofesionalan, i rečeno mi je da odgovore potražim na internetu. Odmah sam promenila neurologa i počela sa istraživanjem. Rađene su mi mnoge analize, neke su ličile na Paklenu Pomorandžu, ali mi je posle svega ipak rečeno da jedino što mogu uraditi je da naučim da živim sa tim ili da nađem 50000€ za operaciju ultrazvucima u Francuskoj, koja isto tako ne garantuje da mi ništa drugo neće biti uklonjeno sem ciste. Ne znam koja je to sila koja mi daje snage da radim sve što radim u životu, i da pored svega ta sila i dalje prožima moje biće i daje mi snage da nastavim dalje. Uvidela sam da su moja česta stanja depresije, ničim uzrokovana, su ustvari bila uzrokovana samom tom cistom koja nije dozvoljavala dovoljno lučenje melatonina (koji potpomaže lučenju seratonina) u organizam. Godinama sam išla kod psihologa i dobila potpunu podršku za korišćenje marihuane za ovakva stanja. I da, jeste mi pomagala ta divna medicina – čista priroda. Po oporavku od slomljene noge moje posete lekarima se nisu zaustavile. Svaka tri meseca mi je rađena magnetna rezonanca i na poslednjoj iz 2012 cista je dostigla veličinu od 13 mm. Pitala sam svog neurologa i neurohirurga za njihovo mišljenje o korišćenju marihuane za zaustavljanje povraćanja (koja su opet bila prouzrokovana višednevnim, čak i jednonedeljnim migrenama i pritiskom). Dobila sam pozitivan odgovor, pošto drugu opciju mi nisu ni mogli dati. Svo to njihovo ne-znanje se pretvorilo i postalo moje sveto Znanje – Spoznaja.
I opet, imala sam sreće da sam tada živela u jednoj zemlji gde je dozvoljeno gajiti marihuanu za ličnu upotrebu – do dve biljke po osobi. A te godine je Univerzum ipak stao (još jednom) na moju stranu i podario mi od dve biljke 200 gr marihuane (100 grama po biljci), koja mi je u narednih godinu dana ponudila olakšice na svim nivoima. Moram napomenuti da su biljke gajene sa puno ljubavi, puno sunčanih dana i bez ikakvih dodataka. Sem, kap limuna na litar i po vode, pošto je voda, u gradu u kom sam živela, bazična.
Dakle, mnogo toga se dešavalo i promene u meni i oko mene su bile podstrek da se borim sa svim mogućim preprekama koje se pojavljuju na putu. Pored svega toga dijagnostikovanog sam eto dobila još jednu dijagnozu, a to je Globalna Tranzitorna Amnezija (GTA). To vam je kada se odjednom, iz ni od kuda, desi da ne znate odakle ste, kuda ste krenuli, kako se zovete, pa čak se može desiti da pričate jezik koji nikada niste ni učili, itd. Te ”epizode” su, u mom slučaju, znale da traju satima, kod nekih i nedeljama ili čak mesecima. Posle jedne takve ”epizode” nastupaju strah (od nepoznatog), ubrzan rad srca, pa i nesanice i noći provedene u sedećem položaju iz straha da ne dođe do gušenja, gastritis itd.
Sve se to tako poklopilo pa sam lutala i tražila, i iz mnogih drugih razloga, neko eko-selo gde bih mogla nastaviti svoje izlečenje. Ali, život me je naveo, zbog bolesti moje majke, da se vratim u Srbiju. Pokušala sam da joj pomognem, ali je to bilo nemoguće dok ne poradim na svom izlečenju. U Srbiji je jako teško pronaći neprskanu, tj. prirodnu marihuanu, a da ne pričamo o samom uzgoju. Upornost se isplati!
Početkom prošle godine (2013) sam poslednji put imala ”napad migrene” pošto sam tada odlučila da stavim tačku na tu priču. Da nije bilo omiljene mi biljke, marihuane, ne znam kako bih se oslobađala svih onih neugodnih bolova i depresivnih stanja. I da, kockice su se složile. Pronašla sam lekara koji je bio, kako i on sam kaže, samo kanal ka mom samoizlečenju. Dva meseca sam išla na akupunkturu, meditirala svakodnevno i pušila čistu marihuanu. Već posle prve dve nedelje osećala sam neko neopisivo olakšanje i ”normalnost”. Jednostavno sam imala osećaj da sam izlečena. Po završetku terapije sam bila sigurna u izlečenje. Narodni lekar koji mi je pomogao mi je prokomentarisao jednom prilikom: ”Olakšice u Vašem slučaju su te da se pravilno hranite, izbegavate emulgatore, meditirate i koristite marihuanu baš kada je to potrebno! Da to sve nije tako, ne znam da li bi bili u prilici da pričate danas sa mnom.” Inače, više od pola svog života ne jedem životinje, godinama bojkotujem otrovne proizvode korporacija, izbegavam u najvećoj mogućoj meri prerađenu hranu i emulgatore, izbegavam fluor, ne koristim lekove farmaceutske industrije, itd. Jednostavno, po mom mišljenju, živim život na malo drugačiji način od nekih i uspevam da se izborim, i zadovoljna sam što sam spoznala lepšu stranu življenja.
Pre tri meseca (na insistiranje moje majke i ”redovne godišnje kontrole”) sam otišla na moju poslednju magnetnu rezonancu. Urađeni su sagitalni, aksijalni i koronalni preseci u sekvenci T1W, T2W i FLAIR prvo bez a zatim nakon IV aplikacije P.M.K.S. Endokranijalno nema razvojnih anomalija, edema, oštećenja moždanog parenhima, krvavljenja, ishemičnih zona ni ekspanzivnih lezija.IS parenhima velikog i malog mozga i moždanog stabla je uredan. Moždane komore su simetrične i uredne su širine. Exstracerebralni likvorski prostori na velikomoždanom konvekstitetu su uredne širine. Zaključak: Morfologija i signal endokranijalnih struktura su u granicama normale. Ukratko: ciste više nema i kao da je nikada nije bilo, a mozak je u savršenom stanju. I od izlečenja do dana današnjeg nisu se više pojavile ni jedna glavobolja, ni jedno oduzimanje ekstremiteta (uspavljivanje nogu i ruku), ni grčenja mišića, ni jedan epi-napad, ni jedna epizoda GTA. Ništa! Ostaje da naučim da živim ovaj ovakav život! 😉
La Oveja Negra