Odlična situacija u Portugaliji 14 godina pošto su dekriminalizovane sve droge

Portugal, 11.Februar 2015.

2001. godine portugalska vlada je uradila nešto što bi Sjedinjenim Američkim Državama delovalo potpuno neverovatno. Posle mnogo godina vojevanja žestokog rata protiv droga, rešili su da potpuno preokrenu svoju strategiju i dekriminizovali su sve droge.

Ako kod nekoga nađu u posedu manje od desetodnevne zalihe bilo čega, od marihuane do heroina, ta osoba se šalje pred Komisiju za odvraćanje od zavisnosti, koja je obično sastavljena od pravnika, lekara i socijanog radnika. Ta komisija preporučuje lečenje ili prekršajnu kaznu; osim toga, osoba se oslobađa bez ikakve kazne. U velikoj većini slučajeva nema nikakvih sankcija.

Četrnaest godina nakon dekriminalizacije, Portugalija nije uništena od strane nacije narkomana. Zapravo, po mnogim parametrima, ide im znatno bolje nego ranije.

Pozadina. Tokom 1974. godine, diktatura koja je skoro pola veka izolovala Portugaliju od ostatka sveta se završila. Karanfil revolucija je bio vojni puč koji je bez prolivanja krvi sproveo tranziciju iz autoritarnog režima u demokratiju, i borbu širom društva za definisanje nove portugalske nacije.
Novonastala sloboda dovela je do žestokog stava prema eksperimentalizmu u politici i ekonomiji, i kako se ispostavilo – prema teškim drogama.
Portugalska diktatura je izolovala zemlju od kulture droge koja je zahvatila većinu zapadnog sveta tokom 20. veka, ali je vojni puč sve promenio. Posle revolucije, Portugalija je odustala od svojih kolonija, a kolonisti i vojnici su se vratili u svoju zemlju donoseći raznorazne droge. Granice su se otvorile i putovanja su postala znatno lakša. Obzirom da je locirana na krajnjem zapadu, Portugalija je postala prirodna kapija za krijumčarenje širom kontinenta. Upotreba droge je postala deo kulture oslobođenja i korišćenje teških droga je postalo popularno. Na kraju, to je izmaklo kontroli i korišćenje droge je postalo veoma ozbiljan problem.

U početku, portugalska vlada je reagovala na isti način kao i Sjedinjene Američke Države: konzervativnom preteranom reakcijom ponižavanja upotrebe droga i oštrom kaznenom politikom od strane krivično-pravnog sistema. Tokom osamdesetih godina prošlog veka Portugalija je isprobala takav pristup, ali sve je bilo uzalud. Do 1999. skoro 1% populacije je bilo je zavisno od heroina, a smrtnost od AIDSa povezana sa upotrebom droge, prema pisanju Nju Jorkera (New Yorker), bila je najviša u Evropskoj Uniji.
Ali, tokom 2001. godine, portugalska vlada je odlučila da dekriminalizuje posedovanje i korišćenje droga a rezultati su bili izvanredni.

Šta se popravilo? Što se tiče stope korišćenja droge i javnog zdravlja, podaci pokazuju da Portugalija nikako nije upala u tešku situaciju.

Kao što ova tabela iz Fondacije za promenu politike (Transform Drug Policy Foundation) pokazuje, deo populacije koji je izjavio da je u nekom momentu koristio droge je porastao odmah nakon dekriminalizacije, ali je kasnije opao:

(Životna prevalencija označava procenat ljudi koji su izjavili da su koristili drogu u nekom trenutku u svom životu, prošlogodišnja prevalencija pokazuje upotrebu droga tokom prošle godine, a prošlomesečna prevalencija se odnosi na one koji su koristili droge tokom poslednjih mesec dana. Generalno govoreći, što je vremenski okvir kraći procena je pouzdanija.)

Prema pisanju Fondacije za promenu politike (Transform Drug Policy Foundation), korišćenje droga je opalo kod populacije stare između 15 i 24 godine, koja je i najugroženija.
Takođe je došlo i do smanjenja procenta stanovništva koji su ikada koristili droge, i zatim nastavli to da čine:

Smrtnost izazvana korišćenjem droga je naglo smanjena, kao što pokazje ova tabela Fondacije za promenu politike:

Stope HIV infekcija kod intravenskih narkomana se smanjuju stabilnim tempom, i HIV je postao lakše rešiv problem u poređenju sa drugim državama koje takođe imaju visoke stope, kao što može da se vidi u ovom grafikonu iz izveštaja Evropskog centra za monitoring droga i politike za zavisnost (European Monitoring Center for Drugs and Drug Addiction Policy) iz 2014. godine (naslovna tabela).

Naširoko citirano istraživanje objavljeno 2010. godine u Žurnalu britanske kriminologije (British Journal of Criminology) je otkrilo da je nakon dekriminalizacije u Portugaliji viđen pad hapšenja zbog optužbi u vezi droge uz značajan porast poseta zdravstvenim institucijama koje se bave zavisnošću.

Nije lek ali svakako nije ni katasrofa. Mnogi ljudi koji zagovaraju dekriminalizaciju ili legalizaciju nedozvoljenih droga širom sveta su slavili uspeh Portugalije. Oni ukazuju na njenu efikasnost kao nedvosmislen znak da dekriminalizacija funkcioniše.

Međutim, neki sociolozi upozoravaju da ne bi trebalo sve efekte pripisivati samoj dekriminalizaciji, jer su i drugi faktori doveli do smanjenja broja predoziranja, oboljevanja i opšteg korišćenja droga.

Na prelazu u novi milenijum, Portugalija je izmestila kontrolu droga iz ministarstva pravde u ministrastvo zdravlja i ustanovila snažan model javnog zdravstva za lečenje zavisnosti od teških droga. Takođe je pojačala sistem socijalne pomoći tako što je povećala garantovan minimalni prihod. Promene materijalnih i zdravstvenih resursa za ugroženu populaciju tokom poslednjih deset godina su glavni faktor u proceni evolucije portugalske situacije sa drogom.

Aleks Stivens (Alex Stevens) profesor krivičnog prava na univerzitetu u Kentu (University of Kent), i koautor pomenutog kriminološkog članka, smatra da bi globalna zajednica trebalo nešto da nauči na primeru Portugalije.

“To je osnovna lekcija u shvatanju da dekriminalizacija droga ne mora da vodi do katastrofe, i da oslobađa resurse za efektivnije odgovore na probleme povezane sa drogama.” rekao je Stivens.

Put napred: Obzirom da se Portugalija suočava sa neizvesnom finansijkom situacijom, postoje rizici da bi država mogla da se odrekne svojih zdravstvenih usluga koje su od vitalnog značaja za održavanje zajednice zavisnika što je moguće zdravijom, i tako im poveća šanse za trezvenost.
Bilo bi sramota za državu koja je tako efikasno pokazala da tretiranje zavisnosti kao moralnog problema, a ne kao zdravstvenog, ne vodi nikuda.

U članku, objavljenom u Nju Jorkeru (New Yorker) 2011. godine, koji raspravlja kako se odvijala dekriminalizacija u Portugaliji, autor razgovara sa lekarom koji komentariše kombije koji patroliraju gradskim ulicama i dele hemijske alternative teškim drogama od kojih zavisnici pokušavaju da se odviknu. Lekar se osvrnuo na predstavu koju prave ljudi koji se postrojavaju u red ispred tih kombija i koji su još uvek robovi zavisnosti, ali je izneo odbranu takvog delovanja. “Možda je to nacionalni poraz, ali više volim umerenu nadu i neku verovatnoću uspeha, nego san o savršentvu i garantovani neuspeh.”

Zeeshan Aleem

Izvor: http://mic.com/…/14-years-after-portugal-decriminalized.
Prevod: Slobodan Petrović, 23. Februar 2015.
Originalni tekst sadrži odlične ilustracije