Okončanjem rata protiv droge nećemo zaustaviti masovna utamničenja – ali to je neophodan prvi korak

12. Avgust 2015. Denijel Robelo (Daniel Robelo)

SAD su dostigle prekretnicu u svojoj epidemiji masovnih zatvaranja ljudi. Saglasnost raste širom zemlje, od Bele kuće i oba krila Kongresa do gradova i država svih veličina – dosta je bilo. Nacija se konačno upustila u iskrenu raspravu o tome kako da se izvuku iz ove zbrke.

Zamah je ohrabrujući, ali nije ni približno dovoljan. Tek smo zagrebali površinu, postigli samo nekoliko desetina pomilovanja, dok smo ostavili znatno veći i nepravedan rasistički sistem netaknutim.

Moramo učiniti više. Okončanje rata protiv droge, koji je glavni pokretač zatvaranja ljudi, je od ključnog značaja. Skoro pola miliona ljudi, čiji je najozbilniji prekršaj bio povreda zakona o drogama (koja je po definiciji nenasilna), su danas u zatvorima. To je deset puta više nego što je bilo 1980. godine. Breme zatvaranja pada uglavnom na crnce i latinose, iako se stope upotrebe i prodaje droga jedva razlikuju među ljudima različitih rasa i etničkih grupa.

Evo su tri koraka koje bi lokalne, držvne i federalne vlasti mogle da preduzmu kako bi okončali rat protiv droge:

1. Eliminisati obaveznu minimalnu kaznu. Polovina federalne zatvorske populacije je zatvorena zbog prestupa povezanih sa drogom. Većina njih nisu nikakvi gospodari droge, već najobičniji preprodavci, kuriri ili posrednici. Za većinu njih nema valjanih javno-bezbednosnih razloga da budu zatvoreni na duže vreme. Kao što je predsednik Obama predložio prošlog meseca, trebalo bi da se u potpunosti otarasimo zakona sa drakonskim kaznama.

2. Eliminisati krivične sankcije za posedovanje svih droga. Skoro 50.000 ljudi bude utamničeno u državnim zatvorima svake godine zbog posedovanja droge. Još desetine hiljada čame u lokalnim zatvorima, čekajući ili suđenje ili izvršenje kazne. Umesto hapšenja i zatvaranja, treba im uručiti zvaničan poziv za pojavljivanje na sudu i ponuditi im lečenje ako je potrebno. Takva je praksa u Portugaliji poslednjih 15 godina. Nebo nije palo na zemlju, ali jesu stope hapšenja zbog droge, zatvaranja, oboljenja i smrti kao posledice predoziranja. St. Louis Post – Dispatch (http://www.stltoday.com) tvrdi: „Reforma kažnjavanja je u redu, ali bi dekriminalizovanje droga bilo znatno bolje“ to je politika koju podržava Američko udruženje za javno zdravlje (American Public Health Association), Svetska zdravstvena organizacija (World Health Organization), Human Rights Watch i mnogi drugi.
Neki gradovi i savezne države su već krenuli u tom pravcu. U Kaliforniji su 2014. godine usvojili zakon (Proposition 47) kojim su promenili 6 krivičnih dela niskog nivoa, uključujući tu i posedovanje droge i sitne krađe, iz krivičnih dela u prekršaje – čime su znatno smanjili prenaseljensot u zatvorima i uštedeli milione dolara. Grad Seattle iz savezne države Washington pokrenuo je inovativni program poznat kao “Law Enforcement Assisted Diversion” ili LEAD, u kome policija preusmerava ljude koji su osumnjičeni za određena krivična dela povezana sa drogom (uključujući tu i prodaju droge u manjim količinama) na ispomoć koja se bazira na umanjenju štete (harm reduction) umesto da ih hapsi i zatvara. Nekolicina drugih zajednica već sprovodi LEAD program ili razmatraju njegovo uvođenje.

3. Eliminisati uslovne kazne i poništenja uslovnih oslobađanja za krivična dela povezana sa drogom. Više od milion ljudi trenutno izdržava uslovne kazne ili su na uslovnom otpustu posle prekršaja povezanih sa drogom. U zavisnosti od savezne države u kojoj žive, mnogi će biti zatvoreni zbog manjih tehničkih prekršaja – uglavnom zbog posedovanja ili zato što su na testu za droge bili pozitivni. Ovo se takođe odnosi i na skoro 4 miliona drugih ljudi koji su pod nadzorom službe za društveno kosristan rad i koji nisu počinili krivična dela povezana sa drogom. Zatvaranje ovih rotirajućih vrata je od vitalnog značaja za preokretanje plime masovnog zatvaranja ljudi.

Naravno, okončanje rata protiv droge neće zaustaviti masovna utamničenja. Kao što su razni komentatori primetili, čak i kada bismo oslobodili sve ljude koji su u zatvoru zbog prekršaja povezanih sa drogom, zatvaranja ljudi bi nastavila da postoje u broju nezamislivom bilo gde drugde na svetu. Druge, znatno kontaverznije mere moraju da se uzmu u razmatranje, uključujući i preusmeravanje ljudi koji se bave prodajom droge, koji vrše imovinska krivična dela pa čak i onih koji su počinili nasilne zločine.

Ali u slučaju kada bi ove tri reforme bile široko prihvaćene, one bi imale značajan uticaj na epidemiju zatvaranja ljudi, značajniji od bilo čega što smo do sada probali da učinimo.

Prevod: Slobodan Petrović i IRKA tim

Izvor: http://www.drugpolicy.org/…/ending-drug-war-wont-end…