OTROV RAZUMA ILI IZLEČENJE NACIJE -KANABIS, SAVREMENA (KONTRA)KULTURA i DRUŠTVO- Vojin Vidanović vox @reggaetrain.com Beta Pre-Realise verzija Elektronsko izdanje Samizdat :-) Beograd 2005
Dragi čitaoče,
Sa kanabisom se srećemo svakodnevno – u muzici, crtanim serijama, filmovima, knjigama a poneko i u ličnom iskustvu. Pregled koji držiš pred sobom je skromni pokušaj da se demistifikuje kanabis, jedna od najkontraverznijih biljaka danas. Razlog za pisanje ovakvog „zbornika“ jeste subjektivnost, iracionalnost i vatrenost stavova o kanabisu koji se mogu čuti i kod nas. Sa jedne strane su iskustva korisnika, mističnost koja gotovo uzdiže kanabis na religiozni nivo a sa druge strane oštra osuda policije, zdravstvenih radnika i sociologa i nedovoljna informisanost i gotovo paranoidnost mnogih – počev od roditelja i prosvetnih radnika. Ona jeste donekle opravdana u vremenu kada vladaju hemijske opojne droge koje izazivaju brzu zavisnost, ali se zaboravlja da je izvorno značenje droge lek, i da kanabis postoji mnogo duže od stvaranja tržišta droge u 20. veku. Veoma je izvesno da je kriminalizacija kanabisa kao „novog državnog neprijatelja broj jedan“, njegova gotovo satanizacija u SAD doprinela njegovom kasnijem tretmanu u međunarodnim dokumentima u istom „košu“ sa supstancama kao što su MDMA (ekstazi), amfetamini, LSD-25, kokain i heroin, sa kojima deli vrlo malo – svoje blage psihoaktivne efekte Pokušaću da iz prilično formalnih i priznatih izvora predstavim informacije (jednim delom dokumentom, drugim delom pratećim CD-om) koje o kanabisu plasiraju domaće i strane vlade, zdravstveni programi prevencije, psihosavetovališta i programi odvikavanja. Moja ideja je da uključim i stav javnosti i policije kroz „press clipping“ domaćih novina, kao i skore promene u pravnoj regulativi SAD, Kanade, Velike Britanije,Holandije i verovatno Jamajke. Izjave domaćih političara i naučne javnosti su još uvek nedovoljno jasne da bi se stekao utisak da se na „problem kanabisa“ realno sagledava, ma na kojoj strani se nalazio vaš stav. Čini se da su stručnost i pokušaj razumevanja stvarnosti, izneli jedino domaći psihijatri, praktičari u oblasti mentalnog zdravlja pre svega J. Bukelić i Ramah. U tom smislu će značajan izvor informacija biti iskustva stranih zemalja, koja treba da nam pomognu da nađemo adekvatno rešenje za naše uslove. Sa druge strane nalazi se prostor dat različitim formalnim i neformalnim udruženjima i pojedincima koji zagovaraju dekriminalizaciju i legalizaciju kabisa i o čijim obaveštenjima uglavnom možete čitati na Internetu ili u fanzinima. Oni predstavljaju vrstu urbane i kulturne alternative koja zbog svojih liberalnih stavova – kod nas posebno, ali svuda u svetu, trpi različite forme represije – od osude i etiketiranja do hapšenja, otvaranja dosijea, zatvorskih kazni, novčanih kazni ili gašenja novina i sajtova. Sumnjam da će ovaj „pregled informacija“ moći da stvori zaista objektivnu sliku, njegova namena je da informiše i omogući razumevanje i eventualno preispitivanje sopstvenih stavova i postupaka. Trebalo bi doći i do javnog dijaloga između dve naizgled nepomirljive struje: jedne koja zagovara da je reč o „otrovu razuma“ i „drogi koja vodi daljoj narkomaniji“ i onog drugog koji kaže da je reč o prirodnom biljnom relaksantu koji je nepravedeno zabranjen, gotovo »biljci mudrosti«. Njihov stav je da treba liberalizovati upotrebu i proizvodnju ove biljke – za dobro mnogih, a ne samo pušača kanabisa. Više je nego izvesno da se na globalnom nivou klima prema (zlo)upotrebi kanabisa polako menja, i da se stare predrasude polako napuštaju čak i u naučnim krugovima. Sve više se u prvi plan stavljaju prevencija bolesti zavisnosti i programi smanjenja štete (harm reduction) sa strane nauke i sa strane vlada delimična liberalizacija kanabisa. Ovu gotovo Kopernikansku promenu u svetu »malih zelenih« možemo da zahvalimo uglavnom novim teorijama i praksom humanističkih nauka i zdravstva, ali i kanabis aktivistima. Međutim, više je nego očigledno da kod nas još uvek preovladava izrazito patrijarhalan i krut stav po kome »narkomana odmah treba ubiti«, ili sa druge strane delimična ili potpuna neinformisanost i negiranje stvarnosti. Protiv neznanja se borimo. Ovaj tekst nije »propagiranje droge«, već ukazivanje na neke od životnih činjenica. Potpuno bi neprofesionalno i neprimereno bilo zalagati se za to da bilo ko treba da uzima droge, no činjenica da postoji potreba ljudi za relaksacijom koja je najočiglednija u količini duvana, alkohola i lekova relaksanta koje se dnevno troše širom sveta. U tom smislu treba preispitati da li nam legalnost kanabisa, po svim odlikama znatno blaže droge i većeg leka od svih sintetičkih zabranjenih droga i mnogih legalnih, donosi veću korist ili štetu. Posebno treba uzeti u obzir sudbinu koju korisnici kanabisa doživljavaju širom sveta – uvođenje u policijske dosijee što se doživotno odražava na njihovu karijeru, izbacivanje sa posla ili prosta ali efikasna socijalna diskriminacija. Politika kriminalizacije, zbog koje su očigledno u zastoju medicinska i industrijska upotreba kanabisa, pretvorila je ovu billjku u masovnu zabavu mladih, „jevtino zabranjeno voće“. Teško da je kategorizacija kanabisa u ilegalnim supstancama sa supstancama poput heroina činjenično održiva. Fizička zavisnost razvija se jače i brže od nikotina ili akohola nego od kanabisa. Siguran sam da je vaša psihička zavisnost od Milke, Koka Kole ili TV Pinka prilično velika. Ovaj nabrzinu napravljen dokument za potrebe Kanabis marša u Srbiji ostaje otvoren za sve stručne i laičke komentare, sugestije, dodatke i slobodan je za distribuciju, ali ne i prepravke bez konsultovanja sa autorom (priređivačem).
It`s Just A Little Herb,
mailto:vox@reggaetrain.com
Facebook
Twitter
Google+
YouTube
Tumblr
RSS