Porast ekološke gradnje u Južnoj Africi

Pippa Ehrlich

Građevinska industrija u Južnoj Africi je otišla još jedan korak dalje. Visoko na brdu sa pogledom na more u Noordhoek-u, Western Cape, uzdiže se kuća od konoplje.

Prva svoje vrste u Južnoj Africi, gradjevina je napravljena skoro u celosti od materijala koji se mogu uzgajati na nekoliko hektara zemlje u roku od nekoliko meseci.

Kuća pripada Tonny Budden-u, suvlasniku kompanije Hemporium, koji je istraživao i promovisao konoplju u Južnoj Africi od osnivanja kompanije 1996. godine. On je radio na svom neobičnom domu od 2005. godine i njegova ideja sada konačno ostvarena.

Kuća je započeta kao prototip budućih projekata u Južnoj Africi. Izgradnja kuća je za Vladu jedan od glavnih izazova, i gradnja od konoplje (Cannabis sativa) bi se mogla lakše priuštiti i bila bi ekološka.

Za četiri meseca, na jednom hektaru zemlje se može proizvesti dovoljno materijala za jednu izdržljivu i dobro izolovanu kuću koja se uklapa u Vladin program rekonstrukcije i razvoja (Reconstruction and Development Programme) RDP.

A nakon berbe prvog prinosa, može se zasaditi materijal za sledeću kuću na istoj zemlji.

Idealan ekološki građevinski materijal

Konoplja se sve više prepoznaje kao idealan ekološki građevinski materijal, naročito u Evropi i Britaniji, gde vlasti koriste konoplju u pilot-projektima izgradnje kuća i na ekološkim imanjima.

Kada je Budden započeo projekat, najveći izazov mu je bio da nađe lokalnog izvođača radova koji ima iskustva sa izgradnjom od konoplje. Rešenje se samo nametnulo kada mu je prišao ekološki arhitekta Erwin van der Weerd, koji je tada radio na novom sistemu modularne izgradnje, a za koji je želeo da koristi konoplju.

U svojoj fabrici Stellenbosch, Van der Weerd je konstruisao panele za zidove za kuću od konoplje i transportovao ih u Noordhoek, gde je bilo potrebno nekoliko dana da bi se sklopila kuća od nečega što je ličilo na Lego kocke za odrasle.

Modularna gradnja je mnogo brža od konvencionalne i mogla bi da bude veoma efikasna za RDP projekat, zbog toga što bi sav posao koji zahteva tehničku stručnost mogao da bude obavljen na centralnoj lokaciji. Kuće bi mogle da se grade velikom brzinom i to bi u velikoj meri doprinelo smanjenju trenutnog zastoja u izgradnji kuća, bez ugrožavanja kvaliteta i sigurnosti.

Osim drvene konstrukcije, kuća od konoplje je uglavnom izgrađena od obnovljivih biljnih materijala. Gde god je bilo moguće korišćeno je reciklirano drvo za drvenu građu. Unutar panela se nalaze dva sloja izolacije od konoplje, a zidovi su dodatno ojačani konopljinom opekom. Ona se pravi od kreča, vode i konopljinih stabljiki, koje su sporedni proizvod tekstilne industrije.

Konopljina opeka vremenom ojačava, a prostor između stabljiki postaje dodatna izolacija. Na zidove je nanešen malter od konoplje koji je sličan po sastavu, ali sa više kreča i uz dodatak peska.

Neki zidovi u kući su napravljeni od konopljine iverice, za koje je Budden pregovarao sa dobavljačima iz Kine kako bi napravili ivericu u kojoj je ekološko vezivo umesto formaldehida. Ove pionirske tehnologije nisu jeftine, a računajući i uvozne materijale, troškovi izgradnje kuće od konoplje se mogu uporediti sa troškovima izgradnje konvencionalne kuće iste veličine.

Sporna tačka

Trenutno, zakon u Južnoj Africi ne pravi razliku između marihuane koja sadrži tetrahidrokanabinol i industrijske konoplje, koja se uzgaja tako da se dobije maksimalni procenat vlakna, uz minimalne količine psihoaktivnih jedinjenja.

Zbog toga je ilegalno privatno uzgajati ovu biljku, ali Budden je imao podršku od mnogih vladinih i nevladinih organizacija.

Južna Afrika sprovodi konopljine pilot-projekte od 1998. godine, a najskoriji su locirani u Eastern Cape-u. Ova zemlja ima odlične uslove za uzgajanje konoplje visokog kvaliteta i zato je težnja da se ona upotrebljava u industrijske svrhe u stalnom porastu.

Ukoliko se projekat sa konopljom pokaže uspešnim i otpočne se sa masovnom proizvodnjom, to bi moglo izmeniti živote milionima u Južnoj Africi. Otvorilo bi se na hiljade radnih mesta u svim sektorima industrije, od uzgajanja do rada na poboljšanju svojstava, a hranljivo seme konoplje bi moglo da obezbedi siromašnim ljudima esencijalna omega ulja koja se uglavnom nalaze u ribi.

Masovna proizvodnja će učiniti kuće od konoplje veoma ekonomičnim. Procenjuje se da će u narednih pet godina vrednost globalne industrije konoplje porasti do vrednosti od čak R6.9 biliona (US$1 bilion).

Za nekoliko nedelja, kada se finalni radovi završe, Budden će se useliti u svoju novu kuću, ali njegova misija da podiže svest o konoplji nije ni blizu svog završetka.

„Ne morate da promenite svoj život iz korena da biste bili zeleni“, rekao je. „Stvar je u tome na koji način upotrebljavate sredstva koja imate. Hrana mora biti hranljiva i odeća mora biti izdržljiva. Poenta je u udaljavanju od kulture masovne potrošnje i približavanju kulturi svesnog potrošača.“

Originalni tekst: http://www.mediaclubsouthafrica.com/economy/2252-hemp-house-100311

Prevod: IRKA tim