Vrlo je bitno razgraničiti upotrebu od zloupotrebe. Sam problem zloupotrebe teško je analizirati zbog različitih granica tolerancije pojedinaca. Smatram kako tu najveći problem predstavlja dekontekstualizirana upotreba ove biljke. Ujedno treba vrlo dobro preispitati sintagmu „rekreativna upotreba“, koji svrstava raznovrsne oblike korišćenja konoplje u jedan te isti koš. Takođe, u zavisnosti od toga koga pitate, neki bi rekli kako je i upotreba konoplje u spiritualne svrhe zloupotreba. Zanimljiva je i sama problematika spiritualne upotrebe konoplje u Hrvatskoj, jer ista kod nas nije dovoljno prepoznata.
Pojedini naučnici – poput dr. sc. Hrvoja Jurića, koji je na tribini „Stvaranje nove istorije konoplje“ govorio o toj problematici – ističu kako je jedan od razloga zašto je konoplja generalno zabranjena upravo povezan s umom. Sistemskom manipulacijom ljudima, od konoplje je napravljen tabu i ona je stavljena izvan granica zakona. Širenjem percepcije i upražnjavanjem brojnih misaonih procesa, koji se mogu postići konzumacijom konoplje, pojedinac postaje „opasan“ kritikujući aktuelne vlasti. Složila bih se i sa Rikom Simsonom, jednim Kanađaninom koji je uveliko zaslužan za pokretanje lavine oko sveopšte upotrebe konoplje, kada u svojim predavanjima i tekstovima opisuje kao glavni razlog njene zabrane strahobojaznost vlasti koju oni osjećaju prema ovoj biljci. I u ovom slučaju moramo se prisetiti i prihvatiti činjenicu kako nekada nisu postojale ovakve restriktivne mere i zakoni: čovek je mogao slobodno da koristi kanabis na bezbroj načina, a zakonska ograničenja nisu postojala čak ni po rekreativnom pitanju.
Naime, iznesene su razne teorije od kojih neke zagovaraju stav da konoplja ima negativan uticaj na ljudski mozak, a samim tim i na pamćenje. S druge strane postoje studije koje govore suprotno pa i sami konzumenti su drugačijeg mišljenja. Ljudi širom sveta ublažuju simptome Alchaimerove i Parkinsonove bolesti konopljom. Npr. ako koriste ulje od kanabisa, jedan od nivoa na kojem im ono pomaže, jeste poboljšanje misaonih procesa.
„Čini se da kanabinoidi obuhvataju patologiju bolesti na različite načine, i za neke komponente je predložen terapeutski potencijal u neurodegenerativnim bolestima.“ (http://www.mdpi.com/1424-8247/3/8/2689/htm)
„Kanabinoidi mogu ograničiti neurodegenerativan proces preko direktnog uticaja na neurone (…) stimulišući neurogenezu.“ (http://onlinelibrary.wiley.com/doi/10.1111/j.1755-5949.2010.00195.x/full)
Ovde sam se ukratko dotakla jednog dela uptrebe konoplje u medicinske svrhe, koja nikako nije zanemariva. Realizacija iste podrazumeva brojne društvene promene: od menjanja društvenih normi i vrednosti, menjanja zakona i uopšteno svesti ljudi, pogleda na farmaceutsku industriju…
Sva znanja koja su bila poznata drevnim narodima lagano ponovo i u Hrvatskoj stupaju na snagu – ponovo iz razloga što su naši preci na području Hrvatske koristili konoplju u medicinske svrhe, koleginca Gordana Viljetić je na tribini održanoj na Filosofskom fakultetu istakla kako su je mešali s vinom ili s mlekom pa je ujedno pronašla i nekoliko starih narodnih recepata koji u sebi sadrže konoplju – vreme je promena, koje za sobom nose svoje posledice. Legalizacija marihuane u medicinske svrhe će biti dopuštena pacijentima s teškim bolestima poput raka ili multiple skleroze, a šta je s drugim bolestima?
Hoće li konoplja biti dostupna svim pacijentima teških bolesti za koje medicina nema konkretno rešenje (Kronova bolest, AIDS…)? Šta je s ljudima koji pate od nesanice, bronhitisa, anoreksije, menstrualnih tegoba, migrena? Hoće li oni morati da nastave s raznim terapijama što uključuju primjenu sintetičkih lekova? Kako odlučiti kome će biti dopušteno da se leči kanabisom, a kome ne, i zašto takvo odlučivanje uopšte i mora postojati? Ovde se definitivno radi o diskriminaciji, jer neće svima biti jednako dostupan lek pa će pojedinci morati nastaviti s nedovoljno dobrim rešenjima zapadnog sistema uopšteno. Dakle, jedan od uslova za poboljšanje kvaliteta života na zemlji jeste rešavanje pitanja bolesti, koje će biti znatno drugačije uvođenjem kanabisa u medicinsku praksu.
Valja se zapitati koji model, kakvu bi to tačno zakonsku regulativu država trebala sprovoditi – treba li dopustiti sadnju kanabisa i ako da, da li treba da bude u nadležnosti države? Sadnja kanabisa trebala bi biti dopuštena na privatnom nivou i upravo je to nužno za boljitak RH. Uzgajanjem kanabisa ne čini se ništa loše, kao što je to prikazano u pojedinim medijima – svako bi trebao biti slobodan u svom delovanju, dokle god to ne ugrožava tuđe slobode – stoga ne vidim na koji tačno način sadnja kanabisa u privatnoj sferi doma može biti potencijalno opasna, osim za profit pojedinaca. Uz pitanje sloboda, dolazimo do još jednog pojma koji zauzima središnje mesto u filosofiji, a to jeste pitanje prava pojedinca. Došlo je vreme da prepoznamo to pravo koje nam je ustav i sistem povredio, a to jeste pravo na izbor leka (u ovom slučaju potpuno prirodnog leka) za koji pojedinac smatra da je najprikladniji za njega.
Korišćenje konoplje u raznim industrijama, za gorivo, za energiju, za građevinski materijal, papir, odeću, hranu itd… ekološki gledano mnogo je isplativije.
Zaključak
Imamo moralnu odgovornost zapitati se šta činimo našem jedinom staništu i organizovati se u smeru koji je manje štetan po prirodu, a ujedno i čoveka koji je i sam njen deo. Čovek kao moralno biće ima odgovornost da živi u skladu s prirodom , staviti prirodu i dobrobit čovečanstva na prvo mesto (a privatne i materijalne interese u neki drugi plan), a za delovanje u tom smeru, potpuna legalizacija konoplje jedna je od mogućih – čak bih se usudila reći i nužnih – mera.
LITERATURA:
- Dubreta, Nikša. (2005) „Društvo i odnos prema drogama: Sociokulturni kontekst upotrebe kanabisa“, Hrvatska Sveučilišna naklada, Pučko otvoreno učilište (Zagreb),
- Parker, R. C. and Lux. (2008) „Psychoactive Plants in Tantric Buddhism – Cannabis and Datura Use in Indo-Tibetan Esoteric Buddhism“,
- Plečko, Drago. (1997) „Droge-bič novog doba“, K-2 (Samobor).
- http://www.mdpi.com/1424-8247/3/8/2689/htm
- http://onlinelibrary.wiley.com/doi/10.1111/j.1755- 5949.2010.00195.x/full
- Intervju, Huanito Luksetić
Autor: Mirna Petak
IRKA tim
Facebook
Twitter
Google+
YouTube
Tumblr
RSS