“Ne znam da li će Kanabis da spase Zemlju, ali siguran sam da jedino Kanabis to može da omogući!” – proročke reči Džeka Herera, izgovorene početkom devedesetih godina prošlog veka.
Bez oslobađanja i slobodnog uzgoja Kanabisa (konoplje) nema prave ekologije ni smanjenja uticaja klimatskih promena! Zašto?:
Od uzgoja do proizvodnje i potrošnje Kanabis stvara NEGATIVNU KARBONSKU EMISIJU – proizvodi više O2 od CO2! Sam uzgoj jedne tone Kanabisa uklanja (upija) 1, 63 tone CO2 iz vazduha. Od konoplje se pravi biogorivo koje ne zagađuje vazduh i okolinu, dok 1 hektar konoplje daje 4 puta više biomase od 1 ha drveća, a raste za 4-5 meseci! Za poređenje je uzet prosečan rast viskokvalitenog drveta tokom 20 godina, što znači da se za 4-5 meseci sa 1 ha konoplje dobije vrhunske biomase za sve namene, kao od 5 ari šume, a moguće su dve setve godišnje. Treba istaći da su konopljina biovlakna skoro stopostotna celuloza i najizdržljiviji prirodni materijala, danas korišćen u kompozitnim materjalima za svemirske letelice i bolide formule.
Konoplja je i: vrhunska kompeksna nutritivna hrana koja sadrži sva važna esencijalna ulja, lek, papir, plastika, tekstil drvna građa i kono-beton, superiorna ekološka zamena za beton i još hiljade proizvoda. Posle samo dve godine zasada konoplje na toksičnom zemljištu, ona ga očisti u toj meri da možete da dobijete dozvolu za organsku sadnju!
Pravilan uzgoj kanabisa (konoplje) u poljoprivrednim regionima i efikasno korišćenje biomase mogu da budu prvi koraci ka svetlijoj budućnosti bez zagađenja.
Tipična moderna farma je farma monokultura, što znači da se oslanja ili na more soje (kukuruza i slično) ili krdo neodrživih životinja. U međuvremenu, pokret ekologije konoplje ima mnogo ideja kako da uzdrma ovu strukturu, i ne zaustavlja se na proizvodnji. Ne samo da biljka kanabisa može da pomogne u promovisanju biodiverziteta i sanacije toksičnog zemljišta, već može da obezbedi i alternative za ekološki štetne prakse.
KONOPLJA BRINE ZA SVOJE PRIJATELJE:
Dominantna strategija među mnogim poljoprivrednicima je da zasade najvredniji usev na celom svom imanju. Ova tehnika znači da stalno koriste iste pesticide, iste metode i isto seme. Iako smanjuje količinu potrebnog intelektualnog rada, niko na zemlji to nikada nije uradio na ekološki održiv način. U najmanju ruku, plodored može biti odličan način da se smanji opterećenje na tlu. U suprotnom, tlo će imati iscrpljene sve hranljive materije potrebne za taj usev, a farma će morati da se oslanja na hemijsko đubrivo. Pored toga, ova praksa je dovela do izumiranja 75 procenata svetskih sorti useva.
S druge strane, konoplja se razlikuje od soje, kukuruza ili pšenice. Iako je u poslednjoj deceniji postala jedna od najprofitabilnijih biljaka u Americi, koja se takmiči sa ovim tradicionalnim kulturama, kanabis je fitoremedijator. Korišćenjem kao dominantne kulture može se poboljšati tlo i pomoći u čišćenju životne sredine. Kao fitoremedijator, kanabis može da apsorbuje pesticide, teške metale, pa čak i radioaktivni materijal. Ova sposobnost omogućava biljci da očisti toksine iz područja oko sebe. Nekoliko farmi na severu Italije kao i u drugim regijama je već spaseno kroz ovaj proces, omogućavajući stoci da napreduje na mestima koja su ranije bila previše toksična.
Dakle, kanabis može da apsorbuje sve toksične elemente koje su ljudi bacili u zemlju. Najbolje prakse sugerišu da konoplja u rotaciji sa drugim pokrovnim kulturama, kao što su mahunarke, detelina, ovas i grašak, sprečava okruženje monokultura. Osim što obogaćuju zemljište neophodnim azotom i ugljenikom, ovi pokrovni usevi mogu privući i korisne insekte. Dakle, pravilnom integracijom, kanabis može remedijirati tlo, raditi sa drugim kulturama i prirodno promovisati ekološku ravnotežu u životnoj sredini. Prirodno, biljke koje se koriste za uklanjanje toksina iz tla ne bi trebalo da se koriste kao potrošni materijal za ljude ili životinje.
ZAMENA PRAKSI OPASNIH PO ŽIVOTNU SREDINU:
Dva najveća razloga zbog kojih se Amerika oslanja na monouseve su stočna hrana i biogorivo. Istraživanja od pre nekoliko godina otkrila su da krave i živina hranjena semenom konoplje ne samo da nisu uticali na psihomotoriku životinja, već su poboljšali gustinu hranljivih materija u životinjskim proizvodima. Sa trenutnom genetikom kanabisa, još 2 miliona hektara konoplje bi omogućilo američkoj konoplji da nadmaši američki pamuk, soju i kukuruz kao izvor zarade za farmere, hrane za životinje i biomase za eko industrije.
Što se tiče biogoriva, koje se najčešće proizvodi od soje, uljane repice ili kukuruza, biodizel je legitimna opcija za proizvodnju konoplje. Proizvodnja etanola od biomase konoplje je dobra strategija, u slučaju da je lanac snabdevanja naftom poremećen, biodizel iz konoplje bi takođe mogao da popuni prazninu. Čuveni Fordov Model T i prvi Dizel motor su radili na gas ili biogorivo na bazi konoplje, tako da nema razloga da savremena vozila ne bi mogla da budu prilagođena da rade isto.
Papir, tekstil, hrana, građevinski materijali, sve ovo je pravljeno od konoplje milenijumima pre nego što je proizvodnja prestala. Očevi osnivači Amerike uzgajali su konoplju s razlogom – jer je izuzetno korisna. Isto kao kod nas u Srbiji, samo što je naša tradicija vezana za konoplju stara hiljadama godina i seže u samo postanje našeg naroda. Nažalost, danas je naša infrastruktura izgrađena na drvetu i fosilnim gorivima, tako da ima mnogo toga da se uradi dok konoplja postane održiva alternativa.
ZAMENA ‘INSTANT MODE’ I ZGRADA KOJE SE RUŠE KONOPLJOM:
Jedna od prvih primedbi na odeću od konoplje je da je preskupa, ali opcije od konoplje su dostupne za manje od 50 dolara. Iako će odeći od konoplje možda trebati vremena da se takmiči sa diskontnom prodavnicom odeće, ona je i dalje relativno pristupačna i održiva opcija materijala koja je već na tržištu. Od L.L. Bean to Madevell, mnogi poznati brendovi već nude odeću od konoplje, koja je hipoalergena, štiti od uv zraka i izuzetno izdržljiva, što je čini posebno pogodnom za decu. (IRKA: valja podsetiti da je odeća srpskog seljaka u kojoj je sve radio, hiljadama godina pravljena od konoplje, sve do sredine 20 veka. Danas jedino armija SAD jš uvek koristi uniforme od ove superiornih vlakana, kakve je koristila i vojska Kraljevine Jugoslavije i sami partizani tokom drugog svetskog rata).
‘Hempkrit’ (kono-beton) takođe pravi razliku u južnoj Italiji. Materijal lokalnog porekla pokazuje superioran ekološki otisak u poređenju sa svim drugim materijalima. Pedone Vorking je 60-godišnja arhitektonska firma koja se trenutno bavi upotrebom ovog materijala, ali svet konopljinog betona tek počinje da pokazuje svoj pravi potencijal. (IRKA: prve kuće od konobetona su već podignute i u Srbiji pa potom i u Hrvatskoj, uz pomoć naših stručnih saboraca iz Srbije)
Druge očigledne industrije koje treba da koriste biomasu konoplje uključuju BIOPLASTIKU: od slamki do kesa, potrošačku ambalažu, čaše za višekratnu upotrebu i bilo šta drugo plastično. Ono što ograničava konoplju nije naučna mogućnost već preduzetnička primena jedne od najraznovrsnijih biljaka na zemlji. Uz podršku vlade, interesovanje potrošača i malo genijalnosti, ceo svet bi se mogao promeniti na dramatičan i zdrav način kroz fokusiranje na proizvodnju kanabisa i konoplje.
PAMETNO I PRAVILNO USMERENA EKONOMIJA KANABISA JE IZUZETNA ŠANSA ZA OBNOVU SELA, PRIVREDE I ZDRAVLJA LJUDI U SRBIJI. Šansa koju Srbija i svi mi ne smemo da propustimo. Svet ide dalje, a Srbija koja je svetu proizvodila 7% ukupne potrebe za konopljom u dobu najveće upotrebe, spava na opijumskim isparenjima laži o našoj tradicionalnoj biljci.
Izvor: https://www.cannabistech.com/articles/the-path-to-a-healthier-planet-how-hemp-can-help-fight-climate-change/
Pročitajte: The Guardian: Growing our way out of climate change by building with hemp and wood fibre
Priredio M. Simić i IRKA tim
Facebook
Twitter
Google+
YouTube
Tumblr
RSS