Razumevanje kanabinoidnih receptora

Zašto kanabis deluje na ljude

Mnogi korisnici kanabisa su upoznati sa dobro znanim kanabinoidima kao što su THC i CBD, sa terapeutskim, hemijskim jedinjenjima koja omogućavaju ogromno medicinsko olakšanje za desetine stanja uključujući bol, upalu i mučnine. Kanbinoidi, kao i njihovi rođaci terpeni, su jednostavno hemijska jedinjenja koja obezbeđuju stvarno olakšanje pacijentima ubacujući se u specijalne receptore u tkivima i ćelijama u ljudskom telu. Oni se nalaze među 480 drugih prirodnih lekovitih jedinjenja pronađenih u biljci kanabis.

Ovi specijalni receptori su deo sistema koji nazivamo endokanabinoidnim sistemom (ECS tj. EKS). Ovaj mehanizam, koji pomaže u podešavanju mnogih telesnih funkcija (uključujući apetit, san, nivo anksioznosti i kogniciju) je prisno vezan sa nervnim i imunim sistemima. Zapravo, određeni kanabinoidi ciljaju određene tipove receptora koji se nalaze na površini ćelija u različitim delovima tela.

Ovo ciljanje se naziva sklonost vezivanju. Neki molekuli mogu da imaju relativno nisku sklonost vezivanju pa tako pružaju slabu ili osrednju efikasnost za pacijenta, dok drugi parovi imaju snažnu sklonost vezivanju koja kada se kombinuje sa kanabinoidima iz visoko kvalitetne biljke mogu da rezultiraju superiornim medicinskim ili psihoaktivnom efektu.

Endokanabinoidni sistem/Receptori

Čitaoci već znaju da molekuli kao kanabinoidi ili terpeni odgovaraju specijalnim receptorima u endokanabinoidnom sistemu. Naučnik ili doktor bi rekao da molekuli kao što su THC ili CBD aktiviraju određene kanabinoidne receptore.  Ovi receptori, nazvani CB1 i CB2, rade kao brava i ključ kada su preplavljeni unetim kanabinoidima, nakon što pacijent puši, vaporizuje ili pojede cvetove kanabisa, koncentrat ili jestivi kanabis. Endokanabinoidni sistem proizvodi svoje kanabinoide, to je i razlog njegovog postojanja. Tehnički, ovaj sistem je samo dopunjen kada osoba konzumira kanabinoide, terpene ili druga kanabinoidna jedinjenja koja se vezuju za receptore unutar ovog sistema. Godine 1992. otkriveno je da endokanabinoidni sistem proizvodi svoj endokanabinoid u mozgu koji je nazvan anandamid. Ovaj unutrašnji kanabinoid, koji je otkrio dr Rafael Mešulam sa Hebrejskog univerziteta u Jerusalimu, vezuje se za CB1 receptore u mozgu i nervnom sistemu i u manjoj meri za CB2 receptore u imunom sistemu. Više o ovom moćnom jedinjenju kasnije.

Mnogi medicinski profesionalci i naučnici su otkrili da postoji stanje manjka endokanabinoida i ono se naziva endokanabinoidna deficijencija. Postoje pretpostavke bazirane na istraživanjima da manjak ovih molekula (za koje se sve više otkriva da su ključni za dobro zdravlje i homeostazu – unutrašnji balans kod ljudi) može da vodi nizu bolesti vezanih za imunitet i nervni sistem. Dr mešulam pretpostavlja da će se daljim istraživanjima pokazati da je svako obolenje vezano za funkcije ECS.
Ova stanja često uključuju i upale, bol i mučninu, posledice bolesti, farmakoloških lekova i hemoterapije.

Kanabinoidni receptori: CB1 i CB2

CB1 receptor je otkriven 1990., dok je CB2 receptor otkriven 1993. od strane istraživačkog tima sa Kembridž univerziteta. Jedan izvor navodi da ova dva receptora imaju potpuno različite mehanizme signalizacije. Poznato je da su izraženi na mnogo različitih načina, uključujući i njihov izgled u različitim delovima tela (različiti regioni endokanabinoidnog sistema).
Kanabinoid THC se pokazao da ima visok afinitet povezivanja sa CB1 receptorima koji se nalaze u mozgu, centralnom nervnom sistemu, vezivnim tkivima, gonadama, žlezdama i srodnim organima. Ovo je jedan od razloga zašto konzumacija vrsti kanabisa sa visokim procentom THC izaziva jak efekat, dajući pacijentima olakšanje od bolova, mučnine ili depresije uz osećaj jake euforije za uživaoce. Značajan efekat se dobija i za osobe koje su na hemoterapiji, za pacijente koji imaju lupus ili artritis ili neko drugo inflamatorno stanje.

CB2 receptori se nalaze u imunom sistemu i organima povezanim s imunitetom, kao što je tkivo slezine, krajnika i timus (grudne) žlezde. Ima ih i u mozgu, iako nisu tako gusto raspoređeni kao CB1 receptori i nalaze se na drugim tipovima ćelija. CB2 receptori imaju jak afinitet povezivanja sa određenim kanabinoidima.
Ovo znači da konzumiranje sorti kanabisa koje imaju visok procenat THC, CBD ili CBC i drugih znači da se telo preplavljuje kanabinoidima koji daju efekat u zavisnosti od tipa receptora. Nažalost, vrste sa visokim procentom CBD nezavisno od količine THC, su dosta retke u državama gde je kanabis legalan, a na crnom tržištu skoro da i ne postoje.
CB2 receptori se nalaze u većim koncentracijama u gastrointestinalnom sistemu, gde regulišu upalne procese u crevima. Zato oboleli od Kronove bolesti ili sindroma zapaljenja creva imaju toliko koristi od kanabis leka.
To je ujedno i čvrst primer kako endokanabinoidni sistem, kada je dopunjen kanabinoidima, može pružiti tako jako i dugo olakšanje pacijentima. Kanabis se pokazao toliko uspešnim u lečenju Kronove bolesti da je u pola slučajeva došlo do potpune remisije.

Pored afiniteta povezivanja, lokacija, gustine i broja kanabinoida, receptori su kolektivno označeni kao njihov izraz. Istraživači diskutuju kako različiti pacijenti, pogotovo oni sa određenim bolestima, mogu da imaju različite izraze CB1 i CB2 receptora nego pacijenti koji nemaju te bolesti (primer su ljudi sa anoreksijom).

(IRKA komentar: danas se zna da CBD ne dejstvuje preko CB2 receptora, nego preko GPR55 i drugih, dok CBG kao i THC i endo kanabinoid Anandamin dejstvuju preko CB1 i CB2 receptora, pa je deo originalnog članka korigovan)

Izraz kanabinoidnih receptora kod osobe je kao i otisak prsta ili vlas kose: to je veoma subjektivna karakteristika te osobe koja rezultira nizom različitih odgovora na različite sorte kanabis leka. Nekim pacijentima više odgovara sativa npr. Durban Poison ili Kali Mist, dok drugi teže ka indika sortama kao što su Kosher Kush ili Blue Cheese ili hibridi Blue Dream, Sour Diesel.

Izraz receptora

Pacijent može da ima preterano izražen jedan receptor npr. CB1 (ima mnogo više receptora nego prosek) i kao rezultat mnogo je osetljiviji na odgovarajući kanabinoid npr. THC (bolji lekoviti terapeutski efekat). Drugi pacijenti mogu da imaju slabo izražen receptor npr. CB2, pa kao rezultat toga mogu da budu manje osetljivi na terapeutske efekte kanabinoida  i stoga moraju da ga unose u većim količinama ili da dodaju druge kanabinoide i terpene u mešavinu posebno one koji utiču na druge receptore, npr. CB1.

Izraz receptora se ne odnosi samo na varijacije od osobe do osobe, već i na gustinu određenog tipa receptora u određenom regionu tela. Na primer, studija koja je objavljena 2010. godine u časopisu “British Journal of Pharmacology” je dala dokaze da se gustina receptora menja u različitim delovima tela, najviše u mozgu, nervnom sistemu i imunom sistemu.

“CB1 receptori su jako izraženi u centralnom nervnom sistemu, dok su u perifernom nervnom sistemu izraženi slabije.”

Receptori sadrže različite molekularne strukture, pa tako CB1 receptori nisu zaduženi isključivo za THC molekul. CB1 receptori samo imaju jači afinitet vezivanja ka THC molekulu nego ostali terpeni i kanabinoidi, ali s ovim receptorom se vezuju i drugi molekuli različitih afiniteta vezivanja.

Prema studiji urađenoj 2012. godine objavljenoj u časopisu “Progress in Neuro-Psychopharmacology and Biological Psychiatry”, jedan tip receptora može da prepozna i da se poveže sa više različitih molekula. Usled nestašice istraživanja endokanabinoidnog sistema čoveka i njegove interakcije sa fitokanabinoidima iz biljaka kao što je kanabis, eksperti i naučnici mogu samo da spekulišu oko kompleksnosti i širine ovog sistema koji je toliko bitan za čovekovo zdravlje, a prisutan je i kod svih ostalih sisara što je i razlog zašto se rezultati ispitivanja na primatima i glodarima mogu preneti na ljude.

Studija konstatuje:

“Kompleksna molekularna struktura svakog kanabinoidnog receptora omogućava da svaki receptor može da prepozna više klasa jedinjenja i da proizvede niz različitih efekata. ”

Dobrobit za pacijenta

Kako znanje o afinitetu vezivanja kanabinoida sa različitim receptorima endokanabinoidnog sistema može da pomogne pacijentu ? Prvo, pacijenti mogu saznati kako određeni kanabinoidi i terpeni pružaju terapiju za određene bolesti i oboljenja. Oni koji pate od epilepsije na primer, mogu više da preferiraju vrste sa visokim procentom CBD, a niskim THC kako bi smanjili učestalost napada kod dece i odraslih, bez propratnih psihoaktivnih efekata koji bi uticali na svakodnevne aktivnosti (škola, posao ili porodičan život). Uobičajeni THC – CBD odnos, u zemljama gde je kanabis legalan, je 1:1 i 1:20, mada se eksperimentiše sa više drugih razmera.

Endokanabinoidni anandamid, spomenut ranije, ne samo da funkcioniše unutar EKS (endokanabinoidni sistem) tako da služi za više medicinskih funkcija, već takođe komunicira sa fitokanabinoidima kao što su THC ili CBC. Anandamid može da pojača dejstvo THC za niz različitih stanja, kao i za euforične efekte. Ovaj kanabinoid koji proizvodi čovekov organizam takođe komunicira i sa kanabinoidom CBC da bi se borio protiv raka, najviše raka debelog creva i raka dojke.

Kanabinoidi: Endokanabinoidi

Jednostavno rečeno, kanabinoid CBC pušta veću količinu anandamida da ostane u pacijentovom sistemu, što znači da poboljšava sposobnost imunog sistema da koristi svoja hemijska jedinjenja, kao što je anandamid, da se izleči od raka.

Dodatni receptori?

Mnogi naučnici i istraživači spekulišu da postoje i drugi receptori pored CB1 i CB2. Detaljnije shvatanje kako kanabinoidi i terpeni uzajamno deluju sa trenutno nepoznatim tipovima receptora u EKS bi moglo da rezultuje u kanabinoidnim terapijama ciljanim za tačno određene bolesti i stanja. Dok se takvo istraživanje ne sprovede, oni koji žele da koriste kanabinoide za lečenje njihovih stanja moraju da se oslanjaju na anegdotalne dokaze drugih pacijenata i korisnika. Gore spomenuta studija iz 2012. godine navodi da dodatni receptori (“mesta delovanja”) verovatno postoje.

“Medjutim, otkriće dodatnih mesta delovanja za endokanabinoide i sintetička kanabinoidna jedinjenja sugeriše na postojanje dodatnih kanabinoidnih receptora.”

(IRKA komentar: danas znamo za postojanje još 2 bitna endokanabinoidna receptora, GRP55 i TPRV1, ostali se tek potvrđuju istraživanjima)

Potrebno istraživanje

Sve dok kanabis ne bude skinut sa liste najtežih droga, čime je federalna vlada u SAD javno i legalno proglasila kanabis za opasnu drogu koja izaziva zavisnost, potrebno istraživanje koje je u interesu pacijenata sa raznim bolestima i bolesnim stanjima se neće sprovesti. Kongres mora da dopusti medicinsko istraživanje kanabisa, kanabinoida i terpena (uključujući istraživanja na ljudima) kako bi moglo da se pomogne bolesnim pacijentima i najosetljivijim i najranjivijim članovima društva.

Da se stvar stavi u perspektivu, kokain i metamfetamini su svrstani u manje opasne supstance od kanabisa i mogu biti preporučeni od strane doktora. S druge strane, so za kupanje i heroin su svrstani u najopasnije droge zajedno sa travom. Sve dok željnim naučnicima ne bude dozvoljeno da izučavaju kanabinoidne receptore, uključujući i kako se povezuju sa kanabinoidima i terpenima, pacijenti će ispaštati.

Prevod i obrada: IRKA tim

Izvor: https://www.whaxy.com/learn/what-are-cannabinoid-receptors