Sa multiplom sklerozom u Srbiji: Na nama eksperimentišu, a Kanabis mi je vratio život!

Dobiti multiplu sklerozu ili neku drugu autoimunu bolest za koju medicina nema leka, u Srbiji znači ulaznicu za pakao. Pročitajte ispovest majke koja boluje od agresivnog oblika multiple skleroze. Na žalost slična svedočenja čuli smo stotinama puta i pacijente baš niko ne štiti!:

“Moja priča sa multiplom sklerozom (tzv. bolesću sa hiljadu lica) počela je još kad sam kao petnaestogodišnjakinja primetila da mi vid slabi (povremene duplirane slike i oslabljene boje), kao i kad sam se nekoliko puta probudila u mokroj posteljini, tačnije, upiškila bih se. Međutim, tek nakon pet godina, kada mi je desna strana tela blago paralizovana, dijagnostikovana mi je bolest.

Od tog momenta kreće moja borba ne samo sa ms-om, nego i sa zdravstvenim sistemom. Sve dok se nisam porodila zdravlje mi je bilo relativno stabilno. Ali nakon toga relapsi su postajali sve učestaliji. Dr. Dragana Đorđević Obradović sa VMA je bila zadužena za moje zdravlje. Na početku našeg poznanstva odavala je utisak pristupačne i tople osobe pune razumevanja. Jedino tokom tog perioda mi je bilo dozvoljeno da imam redovne neurološke preglede. Da bih uskoro otkrila da kao i ms i moja doktorka ima više lica.

Naime, nakon što me je “zakačila” na njihovu terapiju (REBIF), prestala je da pokazuje interesovanje za moj slučaj i da mi se javlja na telefon. Iako je meni baš od te terapije bilo sve lošije. Čak i onda kad bih uspela da je dobijem i obratim joj se usled nesnosnih bolova u nogama, njena reakcija bi bila- “Pa ti imaš ms, šta očekuješ drugo”?! Samoinicijativno napuštam terapiju i odlazim u Zemunsku bolnicu. Tako da je dalje za moj slučaj bio odgovoran neurolog, Velimir Uljarević.

Na moje veliko razočaranje, od dr. Uljarevića doživljavam seksualno uznemiravanje. Konkretno, tokom pregleda mi je traženo da kompletno skinem gornji deo odeće, kako bi mi poslušao pluća. Što mi nijedan neurolog do tog momenta nije tražio. U periodima kada je bolest bila najagresivnija i moje stanje loše, on bi mi slao lascivne poruke, pozivao na kafu i neformalne razgovore. Jednostavno rečeno- zloupotrebljavao je svoj položaj.

Moj opšti utisak je da nijedan doktor nije želeo da se pozabavi mojim problemom, već su mi šakom i kapom prepisivani lekovi sa nuspojavama, koji su me zamalo doveli do invalidskog štapa.

Ali 2017. godine, kad su noge počele da mi otkazuju i doktori predlažu da nabavim hodalicu ili štap, uz pomoć organizacije IRKA, dolazim do kanabisovog ulja, zbog kog danas mogu da šetam sa ćerkom, pa čak u zanosu igre i da potrčim. Oslobođena bolova, grčeva i tremora, kao i toga da se pravdam i borim sa osobljem koje navodno želi da mi pomogne.

Svima nama koji bolujemo od autoimunih bolesti (pa i drugih oboljenja) bi od krucijalnog značaja bilo da se leKalizuje ovo čudesno ulje od cvetova Kanabisa.”

Ovakvo skandalozno, nedopustivo i nehumano ponašanje prema bolesnima mora da se prekine. Pacijenti nisu i ne smeju da budu zamorčići. Svima nam je jasno da farmacija nema lek zs ms niti za ijednu autoimunu bolest, ali efikasan prirodan lek postoji i to je Kanabis. Stotine pacijenata u Srbiji ga i dalje na žalost ilegalno koriste, isključivo zbog ćutanja i neverovatne nezainteresovanosti struke.

Dan danas, posle osam godina borbe, lečenja kanabisom i stotina javnih svedočenja o koristi, posle svih dokaza o efikasnosti koje smo videli i svih država oko nas i u svetu koje primenjuju Kanabis u medicini, nije nam jasno kako je moguće da lekare u Srbiji koji leče ova obolenja i dalje ne interesuju izuzetni uspesi i reziultati njihovih pacijenata koji se leče Kanabisom? Kako je moguće da imate lek za bolesti koje lečite i baš vas briga, a gurate bez pardona i dalje štetnu hemiju koja ne pomaže? ZAŠTO I DOKLE GOSPODO LEKARI ??!


Priredio IRKA tim: Ime pacijentkinje iz Srbije u cilju njene zaštite nismo objavili. Poznato je članovima Udruženja.