Sajam konoplje Spannabis

Od 20. do 22. marta 2015. godine se održala nova edicija Spannabis-a.

Spannabis je jedan od najvažnijih sajmova konoplje, evropske i svetske panorame. Ako bacimo pogled na brojke (u ovoj ediciji je prisustvovalo oko 34000 posetilaca, 200 izlagača i preko 500 firmi iz ovog sektora) može se potvrditi da smo pred jednim od najvećih događaja vezanih za marihuanu koji se organizuju širom planete.

Sajmovi, pored očiglednog komercijalnog i poslovnog okupljanja što u stvarnosti i jesu, služe nam da izmerimo ritam konopljine panorame iz nekoliko motiva: glavni, ovde se radi o jednoj savršenoj zdravstvenoj radiografiji jednog sektora, i gde se na istom mestu okupljaju poslovanje, pokreti zajednica ili aktivista, i šira javnost. Može se reći, svi učesnici koji na jedan ili drugi način čine ovaj pokret. I nema ničeg boljeg nego od prisustvovanja jednom ovako velikom sajmu i znati kakvo je stanje u Španiji.

I posle ponovne posete Spannabis-u ove godine i zatim varenja (bukvalan prevod;)  svih prikupljenih informacija, mišljenja su pozitivna iako malo i kontradiktorna.

Mogli smo utvdeti lično da aspekt ekonomskog sektora funkcioniše, ili bolje rečeno, i dalje funkcioniše. Mnoge firme, kako domaće tako i inostrane, biraju Spannabis za izlaganje svojih proizvoda i za poslovanje na vrhunski dekorisanim štandovima i bez štednje na troškovima ukazujući na dobro poslovanje. U suprotnom, bili bismo svedoci pada firmi koje učestvuju, a nije bilo tako. Firme i predstavnici iz celog sveta dolaze na ovaj sajam da bi zaključili poslovanja koja donose prihod. Možda je ovo i najočiglednije. Ali ne možemo zaboraviti da glavna funkcija jednog sajma jeste poslovanje.

Takođe postalo je jasno da se pokreti (možemo reći Udruženja i ostali učesnici društvenog aktivizma kanabisa),  i pored problema sa kojima se suočavaju, nastavljaju boriti za zajedničko dobro, tj. za legalizaciju jedne supstance i nekih korisnika koji se još uvek ne nalaze zaštićenim i svaki put stavljeni pred nepravedne zakone. I uprkos ostvarenom napretku u nekoliko provincia Španije, još uvek ima puno prepreka koje treba prevazići.

I na kraju, broj posetilaca je takođe porastao: 4000 novih posetilaca od predhodne edicije je nezanemarljiv broj. Heterogeni posetioci, raznih profila, porekla i stanja imali su jedan zajednički interes: kanabis.

Posebno priznanje zaslužuju razgovori, okrugli stolovi i organizovane konferencije pod imenom  World Cannabis Conferences, gde smo mogli konstatovati da se nivo naučnog istraživanja i terapijske primene kanabisa nalaze na prvoj međunarodnoj liniji.

U petak po podne se održao veoma zanimljiv okrugli sto, predvođena doktorom Fernandom Kaudeviljom (Fernando Caudevilla) a u vezi sa medicinskom i terapeutskom upotrebom , isto tako i naučnim napretkom koji se odvija u Španiji. Rezumiraćemo i rećićemo da postoji napredak u ovoj oblasti i da još uvek treba mnogo istraživati i potrebna su mnoga klinička ispitivanja da bi se potvrdile neke od današnjih pretpostavki.

Još jedna konferencija kojoj smo mogli prisustvovati u subotu pre podne bila je prezentacija inicijative Odgovoran Propis (Regulación Responsable), i isto tako, postalo je jasno da postoji linija jasne i dobro definisane akcije, ali da uključuje i neke nejasnoće… na primer, prizvala nam je pažnju problematika koja postoji u uskoj vezi sa komercijalizacijom kanabisa. Možda Pokret Propisa teži idealizovanju određenih stvari, kao što je na primer u velikom broju slučajeva što su potrošači kanabisa takođe i uzgajivači, ili se žele priključiti Udruženjima ili Društvenim Klubovima Konoplje. Kada se u stvari ne mogu približiti ovom položaju. Prava sloboda leži u pristupu jednoj stupstanci na način kojim se najbolje adaptira našim potrebama i željama, i neko može biti potrošač marihuane bez da prolazi kroz ove procedure. Ne trebamo strahovati zbog ovakvih pristupa konoplji trećih lica, ni trgovine jednom supstancom, zato što će se desiti jednog trenutka kada bude regulisana, želeli mi to ili ne. Dodiruje apsurdnost misao da legalizacija ili regularizacija jedne supstance jeste samo za određenje profile ljudi. Ono što treba shvatiti jeste da tržišta koje proizilaze iz korena propisa ili legalizacije moraju biti kontrolisana na isti način ili u istoj meri kao i ostala tržišta. I možda jedino što treba da bi se ovo uradilo jeste stroga kontrola kvaliteta i jaka odbrana prava potrošača, bez daljnjih ograničenja. Ako sami sebi postavljamo ograničenja (kao što je količina kanabisa koju možete imati u vašem domu, ili kako možemo doći do iste), teško da ćemo dostići naše ciljeve.

Isto tako je bilo ohrabrujuće slušati relevantne ličnosti kao što je Urugvajac Hulio Kalsada (Julio Calzada), zvezda regulisanja kanabisa u svojoj rodnoj zemlji kao generalni sekretar Nacionalnog Odbora za Drogu vlade Muhike (Mujica), ili Kanađanina Mark Emeri (Marc Emery), aktiviste kanabisa, urednika, poslovođe i političara poznatog kao ‘’Princ Konoplje’’. Obojica su učestvovali, u subotu, jednom razgovoru zajedno sa Portugalcem Horhe Kintas (Jorge Quintas), profesorom Kriminologije Pravnog Fakulteta iz Oporta, i Virhinija Montanjes (Virginia Montañés – novinarka i antropolog) kao predvodnicom, u kome se predstavljala međunarodna situacija kanabisa.

Iz njihovih reči i iskustava mogli smo zaključiti da ne postoje unapred pripremljeni podaci ni modeli koje treba pratiti kada se radi o regulisanju ili legalizaciji marihuane. Ono što možemo pratiti je primer iz drugih zemalja koje napreduju u ovom smislu, kao što su SAD, Urugvaj, ili čak nesavršen model Holandije, ali ne možemo ignoristi činjenicu  da svaka zemlja, svako društvo, je jedan drugačiji svet, sa različitim potrebama, zbog čega svaka situacija zahteva različita ali i zajednička rešenja. Isto tako, naša društva žive u nesigurnim vremenima, sa potrebom da se prodube trenutne političke i društvene promene (ali bez ikakve garancije da put koji se pruža ka horizontu jeste tačan, tj. korektan za postizanje željenog za sve nas), što se isto dešava i sa regulisanjem kanabisa. Znamo da je ono što želimo sloboda proizvodnje i potrošnje jedne supstance i da se poštuju naša prava kao potrošača i kao ljudskih bića, ali nisu nam jasni koraci koje trebamo napraviti da bi to postigli, ni na koji konkretan način trebamo to uraditi da ne bi počinili greške.

Ako bi mogli izvući čvrste zaključke o međunarodnim iskustvima u tom pogledu, to su zaključci veoma jednostavni: da se rat protiv droga, takav i kakav poznajemo, pokazao kao potpuni promašaj u svim askpektima; da ne postoji nikakvo uputstvo za postizanje naših ciljeva, trebamo činiti da bi naučili, i da se ispravljamo ako smo pogrešili; i da su, kao i uvek, najveći gubitnici siromašni i ugroženi u društvu, posebno žene.

Bili smo svedoci da postoji, sve veća, svest u određenim aspektima naše borbe za regulisanje konoplje, i kako žene sve više pokušavaju (i postižu) biti saslušane i traže svoja prava kao osobe, kao ključni igrači u ovom konopljinom sektoru, a svi imaju zadatak da ih podrže da bi se ova situacija normalizovala.
Ali vratićemo se na početak iznošenja našeg mišljenja o Spannabis-u 2015 i možemo zaključiti da je iskustvo bilo donekle protivurečno.

Iznenađeni smo da živimo u jednom ključnom trenutku aktivizma, naučnih istraživanja, politike i društvenih pokreta, a da se sala u kojoj su se održavale konferencije  W.C.C.-a nije popunila u potpunosti ni u jednoj prilici. Na svim konferencijama kojim smo prisustvovali sala nije bila popunjena ni trećinu kapaciteta. Dok su hodnici ostalih zona sajma bili prepunjeni posetiocima koji su tragali za poklonima izlagača ili u pravljenju dugih redova da bi igrali rulet i osvojili neki poklon. Razumemo, ali nismo saglasni.  Situacija kanabisa u zemlji zahteva učešće svih nas.

Ostali smo sasvim zbunjeni kada smo videli kako su kako posetioci tako i poslodavci sve više zainteresovani za bio-ekološke proizvode koji poštuju životnu sredinu, dok su plivali u moru brošura, kataloga i papirića neslavno bačenih na pod, iako je prostor obezbeđen velikim brojem kantama za odlaganje smeća. Možda će nam neko reći da preterujemo, ali detalji kao što su ovi govore sami za sebe…

I kao zaključak svega ovoga, svesni heterogenosti scene kanabisa u našoj zemlji (Španija), i u pogledu na sledeću ediciju Spannabis-a (koju nećemo propustiti), čini nam se veoma bitno nastaviti u podizanju svesnosti, širenju i usađivanju određenih vrednosti javnosti i društvu. Trebamo nastaviti normalizovanje naše situacije i biti dosledni.

Imamo jedan velik izazov pred nama, jednu čudnu situaciju koju čine mnogi i različiti interesi, i sa kojim se suočavamo sa različitim ‘’neprijateljima’’.  Iako nas košta velikog napora moramo imati dovoljno snage i moralne iskrenosti da bi bili kritični prema nama samima, da se ne bi prepustili borbi postojećeg ega ovog sektora, i da bi postigli saosećanje svakog od učesnika kulture konoplje. Tako da na kraju možemo postići naš zajednički cilj: biti poštovani i biti istinski slobodni.

Izvor: http://www.cannabis.es/web/features/reportajes/64-spannabis-2015

Prevod IRKA tim