Srbija dotakla dno: 3 godine i 2 meseca zbog 2 biljke kanabisa za lečenje bolesnog Mrđića!!

URADILI SU TO. Danas 11. decembra 2021., u subotu na neradni dan, bez naloga da se javi na izdržavanje kazne, a što je zakonska obaveza (Zakon o izvršenju krivičnih sankcija), policija je došla na vrata i odvela Dragoljuba Mrđića u Zabelu.

ZAŠTO ovako suprotno zakonu uz korišćenje prisile otimate hronično bolesnog čoveka starijeg od 60 godina, koji je čekao poziv kako bi mirno sam otišao u zatvor? Mrđa nije Velja Belivuk, nikad se nije bavio kriminalom i za svih pet godina trajanja PROCESA nikad nije izbegavao poziv. Prisilno odvođenje umesto ličnog oslaska može da utiče na usovni otpust i onaj u Drugom opštinskom sudu koji je izdao naređenje je to znao!

Zahtevamo objašnjenje od Ministarstva pravosuđa zašto se u slučajevima bolesnih ljudi koji se leče kanabisom na razne načine, nekad drastično krše prava osumnjičenih i osuđenih? Jer ovo sada nije izuzetak već je postalo pravilo.

Pitanja za sve u Srbiji koji se bave ljudskim pravima i takozvanom “vladavinom prava”:
Kako se došlo do toga da teško bolesni koji spas nalaze u kanabisu (a koji je u mnogim naprednim državama sveta već decenijama zvanično lek), ako sade ili poseduju svoj lek budu tretirani i osuđeni kao da su ubice ili najveći bosovi mafije?
Kako to da se u procesima utvrdi da nisu prodavali niti omogućavali drugima korišćenje već su koristili sebi za lečenje, ipak budu osuđeni na više od tri godine zatvora. Kao Dragoljub Mrđić od sudije Bojana Mišića, pa onda tako nerazumnu drakonsku presudu potvrde bez pardona i apelacioni, pa zatim kasacioni?
Iako se veštačenje radi neakreditovanom metodom, u nereferentnoj laboratoriji MUP-a, sudija po definiciji odbije zahtev za novu nezavisnu analizu pronađene supstance?
Iako odbrana dovede iskusnijeg veštaka koji je upoznat sa kanabisom, ima dugogodišnja iskustva u analizama i koji stručno ospori veštačenje tužilaštva?

Iako NE POSTOJI PREDMET DELA, tj zaplenjeni kanabis, a što su odbrana i sam sudija zahtevali od tužilaštva da se pokaže i ponovo veštači, pa sudija (Mišić) naprasno odustane od zahteva posle tri godine zahteva da se osporeni predmet dela pokaže?! Nestao kao u mnogo slučajeva pre završetka procesa? Nema sankcija za tužilaštvo koje se tri godine oglušava o jasne zahteve sudije, ali ima za tuženog..?
Kako smo došli do ovog trenutka potpunog urušavanja svakog smisla pravosuđa? Kako smo kao društvo i pojedinci, gde prvenstveno mislimo na sudije, toliko odstupili od samog smisla prava, pravde i pravosuđa? I zašto, jer to je možda ključno pitanje?

Presudom Dragoljubu Mrđiću je obesmišljeno čitavo pravosuđe i sam smisao kažnjavanja. Smrtna kazna u Srbiji postoji! Tri godine i dva meseca zatvora zbog dve biljke, su za bolesnog čoveka bez leka – smrtna presuda!

Kako to da država i pravosuđe već godinu dana ne izvršavaju svoju zakonsku obavezu usaglašavanja domaće liste (spiska) za PKS (psihoaktivne kontrolisane supstance) sa obavezujućom listom UN (član 8. Zakona o PKS)?? Zašto je ovo izuzetno bitno u procesima protiv korisnika Kanabisa? Zato što je kanabis 2. decembra 2020. uklonjen sa UN liste NARKOTIKA, tj teško opasnih supstanci po zdravlje i život, i ostavljen u listi kontrolisanih lekova, a sam krivični zakon (čl. 246/247) se odnosi upravo na supstance opasne po zdravlje ljudi, a što kanabis više neće biti onda kada lista Ministarstva zdravlja bude usklađena sa listom UN! Ovako su prava bolesnih drastično zgažena od samog Minsitarstva zdravlja koje predugo ne reaguje i ne izvršava svoju zakonsku obavezu, dok samo Ministarstvo pravde vrti palčeve, zvižduće i gleda u plafon, dok se prava građana krše. Zaista “slepa Pravda”.

Zanimljivo je da se upravo u ovom “vakum periodu” neusaglašavanja lista, ubrzano desio veliki broj drakonskih presuda bolesnima i korisnicima koji nisu imali delo prodaje? Najčešće se radilo o posedovanju male količine ili uzgoju kanabisa za potreba lečenja.

Danas je u stanu Mrđića ostala Dragoljubova teško bolesna žena, u potpunosti nesposobna da se stara o sebi, nesposobna da izađe u prodavnicu sama… Tamnica za Dragoljuba znači skoro sigurnu smrt za nju. Bez Mrđine pomoći je ostao i njegov brat blizanac, čija je epilepsija u dosta težem obliku jer je kasnije od Dragoljuba počeo da koristi Kanabis. Takođe treba naglasiti da Dragoljub koji je bolsetan od epilepsije od mladosti, već 20 godina nije imao epi napade od dana kada koristi Kanabis! U zatvoru će biti tri godine i dva meseca bez jedinog leka koji mu je održavao zdravlje, biće na prinudnim lekovima koji mu nisu pomagali.

Da se razumemo, NIKO NE TREBA NIKAD DA ODGOVARA ZBOG KANABISA, pa ni veliki uzgajivači. Kanabis je lek, važan nutritiv i najvažnija biljka za eko industrije 21. veka. Ali zakon je trenutno takav kakav je, pa kako to da je svima normalno da neko sa kilogramom kanabisa dobije godinu dana nanogice ili samo uslov, čega im dosta u presudama, ili kao pevač Rasta dobije godinu nanogice za finalnih oko 550 grama (krenulo se sa oko 900), dok Mrđa za 80gr od dve biljke robija 3 godine i dva meseca, Stanislav Zorić samohrani otac za 37 grama odrobijao je 3 godine, Mihalj za 4 biljke bez cvetanja u saksiji robija 3 godine (pao je listić pored i to se računa kao “stavljanje u promet, a ne “uzgoj” i drugačije kažnjava, što je posebna zloupotreba zakona u preporučenoj proceduri posebno za kanabis, Miloš Matejić otac 5 maloletne dece za pokušaj sadnje robija 3 godine zatvora, uz hiljade drugih sličnih slučajeva zatvora za minimalne količine kanabisa i uzgoj?

Da li je tačno da ovim presudama nevinim ljudima, posebno onima koji sami sebi sade, i posebno samom pravosudnom “praksom” za kanabis, deo sistema zapravo štiti monopol mafije, njen uzgoj i trgovinu kanabisom, kao i povlašćene zaštićene dilere, ili to samo tako izgleda na osnovu činjenica i suprotstavljenih presuda? Ovo se naziva “vladavina prava”…????
Treba podsetiti da se srpsko pravosuđe više ne zasniva na “mišljenju sudije o namerama”, već isključivo na dokazima i da postoji presuda apelacionog suda u Nišu upravo za delo posedovanja slične količine kao i kod Mrđića, gde je ukinuta presuda, jer se zasnivala na mišljenju sudije a gde je pokazano da je muž kanabis nabavio zbog lečenja svoje supruge.

I uz sve ovo postoji nešto daleko strašnije. Nikog nije briga, ni medije, ni pravnike, ni političare ni sve dušebrižnike društva, ni desetine ngo koje se bore “za ljudska prava”, ni lažnu inteligenciju, ni stotine hiljada korisnika koji se samo nadaju da neće baš i njih… Postali smo odvratno licemerno društvo bez trunke brige jednih za druge, bez empatije, bez humanosti i osećaja za patnju “onih drugih”

Jer Srbija nije humano društvo i u Srbiji ne postoji stvarna briga za bolesne. Vi ste za sve NEVIDLJIVI! U Srbiji postoji jedino briga za interese velike farmacije i mafije. I zato joj je prohibicijom omogućen monopol i basnoslovna ilegalna zarada od Kanabisa koja na dnevnom nivou iznosi više miliona evra i koja generiše široku korupciju. Ako to i nije bilo pre, danas jeste.

Upravo kažnjavanje teško bolesnih i nevinih korisnika i sama zabrana lečenja biljkom je ono što kao PRVO mora da se promeni, ako želimo da kao narod, društvo i država izađemo iz mraka primitivizma i varvarstva srednjovekovnih kazni za bolesne i one koji drugačije misle. Ni jedna mlada osoba koja drži do sebe neće želeti niti ostati u jednom ovakvom represivnom sistemu koje gazi bolesne i ljudska prava i zabranjuje lek, zarad dobrobiti mafije i onih koji je štite i u kojem će da ti unište život i budućnost ako ti nađu džoint ili gram trave. I ne treba im zameriti zbog toga što odlaze ako mogu, odlaze oni najsposobniji, najvredniji za našu državu, za budućnost svih. To je nenadoknadivo.

Da li su i zašto baš oni koji sami sebi uzgajaju Kanabis najveći neprijatelji države? Uzgoj kanabisa je danas izgleda najveći kriminal u Srbiji, a razlog izgleda može da bude samo jedan – zaštita interesa i finansija Mafije?

Primeri apsurda sudskih procesa za kanabis u srpskim sudnicama. Svi su osuđeni uz dokaze koji nigde u pravosuđu ne bi mogli da prođu, osim u Srbiji – koriste se nalazi laboratorije MUP-a (NKTC) i metode koje nisu akreditovane. A nisu akreditovane jer mogu da budu vrlo neprecizne i nepouzdane, pa mogu pokazati preko 0,3, a da je procenat THC zapravo ispod 0,3%. istovremeno postoje druge nacionalne laboratorije koje imaju sofisticirane metode analize. Da apsurd bude veći a pravo još obesmišljenije, pravosuđe tako i uzorke koji pokazuju manje od 0,3% THC ocenjuje kao “droga tip”. I takva slična klasifikacija zaista postoji u pravilniku EMCDDA, ali se ovo “drug type” odnosi na “TIP LEK”, jer reč ‘drug’ u originalu na engleskom znači “LEK” dok se ‘droge’ označavaju rečju “narcotic” (narkotici, tj ‘opojne droge’ kod nas)!
Ova zamena značenja izraza iz potpisaih međunarodnih obaveza nikako ne može da bude slučajna i verujemo da je nametnuta od onih pojedinaca iz vrha pravosuđa koji štite interese onih koji žele da kanabis i dalje bude zabranjen u Srbiji:

Da postoji pravosuđe i nezavisni advokati ovo bi u svim slučajevima kod ma koje supstance moralo da se završi oslobađajućim presudama usled nedostatka relevantnih dokaza. Pitanje je zašto advokati ne koriste činjenice? Pun dokument koji pokazuje izvor, tj neakreditovanu metodu, nereferentne laboratorije:

Priredio M. Simić i IRKA tim

Članak iz 2017 kada je krenuo progon i višegodišnje maltretiranje bolesnog Mrđića, a koje se nastavlja naredne tri godine u zatvoru:

Tri i po meseca pritvora za teško bolesnog aktivistu zbog uzgoja leka za sebe!

“Moja deca će živeti u hodniku suda” – silovanje pravde i nemoćnih u Srbiji