Studija za severnu Evropu: Kanabis (konoplja) kao vrhunski obnovivi ekološki izvor biomase za proizvodnju energije – biodizela, biogasa i čvrstih goriva.
Jedino što trenutno sprečava veću proizvodnju energenata od biomase konoplje je njena zabrana i stroga kontrola proizvodnje i za industrijske namene.
Studija pokazuje da je podjednako isplativo koristiti biomasu kanabisa sa severa EU, kao i onu od najboljih trenutnih izvora, zasada soje, repe, uz daleko manje korišćenja hemije i uz negativnu karbonsku emisiju celog procesa proizvodnje kanabisa i korišćenja proizvedenih energenata!
Na jugu Evrope, kod nas je još isplativije gajiti konoplju, i ekonomski je opravdanije. Zasadi konoplje na našem području mogu da daju daleko veće prinose zbog klime i više sunca u godini. Postoje uostalom i detaljne studije za naše podneblje rađene u novosadskom institutu, koje to odavno potvrđuju.
Ali zašto bi seljak zarađivao, energija bila čista i proizvođena u Srbiji, kad mogu da se uvoze fosilna goriva iz inostranstva koja zagađuju, seku šume i kopa ugalj uz veliku štetu po prirodu i zdravlje ljudi.
Studija o isplativosti korišćenja konoplje (kanabisa) za energetske potrebe:
Studija je ispitivala energetsku isplativost gajenja konoplje (Cannabis sativa L.) kultivisane za energetske svrhe u hladnim klimatskim uslovima u severnoj Evropi. Ispitivanja na oglednim poljima su vršena tokom tri uzastopne godine različitim tretmanima tla azotom. Mereni su sadržaj suve materije prinos po hektaru, sadržaj vlage, sadržaj vodonika i temperatura u začnim mesečnim intervalima od jula do sledećeg proleća svake sezone. Energetski prinos je izračunat i prilagođen za realno poređenje u odnosu na one iz drugih energetskih kultura uobičajeno gajenih u severnom regionu gde su studije rađene.
Dve žetve su utvrđene kao optimalne za prinose za energetske potrebe:
Prva žetva u septembru i oktobru, gde se konoplja koristi za proizvodnju biogasa, dala je 14,4 mg po 1 ha i 296, GJ po 1 ha;
Druga žetva od februara do aprila, gde se konoplja koristi za čvrsto gorivo, je dala 9,9 mg po 1 ha i 246, GJ po 1 ha.
Za proizvodnju biogasa, energetski prinos biomase od konoplje je sličan onom od kukuruza i šećerne repe i 24 i 14% i veći nego kod lucerke i deteline-trava Lei, što je respektivno.
Za čvrsto gorivo, energetsko prinosa biomase konoplje je 120% veći od pšenične slame i sličan onom kod ‘reed canari’ trske.
Godišnje varijacije u prinosu suve materije u zavisnosti od vremenskih uslova i rokova setve su veće u odnosu na varijacije kod promene tretmana, tj količine azota u zemljištu.
Zaključak: Konoplja je pogodna kao energetski usev u hladnim klimatskim područjima severne Evrope, jer ima slične i često veće energetske prinose biomase, od drugih uobičajenih kultura gajenih za energetske potrebe na ovim severnim prostorima.
IRKA tim
Facebook
Twitter
Google+
YouTube
Tumblr
RSS