Dvostruke namene industrijske konoplje pokazuju najbolji potencijal za koprodukciju biogoriva i bioproizvoda, prema studiji Univerziteta Kentaki ‘College of Agriculture, Food and Environment’.
Ekonomija Kanabisa omogućava i čistu ‘zelenu’ energiju. Rešenja za energetsku nezavisnost, zaštitu prirode i zdrav vazduh postoje! Nije dovoljno biti protiv prljavih tehnologija, ugljokopa, litijuma. Znati šta i kako, jača argumente. Nema ‘zelene ekonomije’ bez masovne sadnje i ekonomije konoplje! Najkvalitetnije i najjeftinije biogorivo sa najmanjom emisijom štetnih materija dobija se od biomase konoplje.
Od konoplje se dobija kako čvrsto gorivo koje je daleko efikasnija i jeftinija zamena za ugalj a ne zagađuje, tako i superioran biogas i biodizel. Daje više bioenergenata od soje. Po toni suve biomase konoplja daje oko 350 litara etanola. Ako računamo minimum 6 tona biomase konoplje po hektaru, dobije se preko 2000l biogoriva po 1 ha konoplje! Kad se tome doda prinos od semena, dobije se i oko 360-400l biodizela vrhunske čistoće, sa daleko manje štetnih isparenja od biodizela od soje, uljane repice, drugih biljkaka. To svakom domaćinstvu omogućava energetsku nezavisnost i to je jedan od suštinskih razloga zabrane kanabisa, jer može da omogući enegetsku nezavisnost malim državama, i trn je u oku naftno-hemijskom koncernu!
U studiji koju je vodio Jian Ši, docent u Velikoj Britaniji na Odseku za biosisteme i poljoprivredno inženjerstvo, sorte dvostruke namene koje su imale najbolji potencijal za biogorivo, koje koriste stabljiku, takođe su proizvodile zrno.
Ovde ćemo prikazati rezultate dve studije iz 2017. i 2021. godine za proizvodnju etanola.
U prethodnoj studiji iz 2017, Šijev tim je pokazao da konoplja ima potencijal za proizvodnju biogoriva uporediv sa drugim bioenergetskim usevima kao što su kenaf, svičgras (američka trava) i sirak. Ti rezultati su objavljeni u časopisu ‘Bioresource Technologi Journal‘:
“Ova studija koristi kombinovano ispitivanje na terenu, laboratorijski eksperiment i pristupe ekonomske analize da bi se procenio potencijal industrijske konoplje u poređenju sa biomasom kenafa, američke trave i sirka. Podaci iz agronomije sugerišu da je prinos po hektaru (5437 kg) samo stabljike industrijske konoplje bio na sličnom nivou sa travom i sirkom; dok biljke konoplje zahtevaju smanjena ulaganja.
Terensko ispitivanje je takođe pokazalo da se uz stabljike može ubrati ∼1230 kg/ha zrna konoplje. Rezultati pokazuju predviđeni prinos etanola od ∼82 galona/suvu tonu stabljika konoplje, što je uporedivo sa druge tri testirane sirovine. Komparativna analiza troškova pokazuje da bi industrijska konoplja mogla da generiše veći bruto profit po hektaru od ostalih useva ako se računaju i zrna konoplje i biogoriva iz stabla konoplje. Ovi kombinovani rezultati evaluacije pokazuju da industrijska konoplja ima veliki potencijal da postane obećavajuća regionalna roba za proizvodnju biogoriva i proizvoda sa dodatom vrednošću.”
„Tržište biogoriva fluktuira, slično kao i tržište konoplje, tako da je veoma važno da usev ima koproizvode kako bi se nadoknadili potencijalni gubici kada tržište opada“, rekao je Ši. „Konoplja ima više potencijala za koproizvode od drugih trenutnih sirovina za biogoriva.”
U svojoj najnovijoj studiji, Šijev tim je procenio 11 sorti konoplje iz celog sveta. Zasadili su sorte na farmi Spindletop u Velikoj Britaniji i u Robinson centru za održivost resursa ‘Appalachian’. Sorte su uključivale šest koje su proizvodile samo vlakna i pet koje su proizvodile vlakna i zrno. Studija je istraživala sposobnost svake sorte da proizvodi biogoriva, kako se svaka od njih izvodi sa laboratorijskim prethodnim tretmanom i enzimskom hidrolizom, koja je dizajnirana da poveća prinose biogoriva, i projektovane ekonomske povrate.
Analiza studije iz 2021:
“Industrijska konoplja je nedavno ponovo postala interesantna za primenu u različitim sektorima. (IRKA: 2018 odobren je zakon nazvan ‘Farm bill’ kojim je konoplja za industrijsku namenu prvi put posle 80 godina postala dozvoljena za sadnju na tlu SAD. Zakon je donet upravo zbog istraživanja u institutima Kentakija koja su potvrdila isplativost uzgoja i korišćenja biomase konolje za čvrsta goriva, kao zamenu za ugalj koji čini 80% energenata Kentakija i izaziva osnovno zagađenje)
Ova studija je procenila 11 različitih sorti industrijske konoplje [6 samo sa vlaknima i 5 sa dvostrukom namenom (vlakna i zrno)] i uporedila njihov potencijal kao robne kulture za biogorivo i bioproizvode putem kombinovanih pristupa agronomske, eksperimentalne i ekonomske analize. Analize sastava ukazuju na velike varijacije u sadržaju glukana, ksilana i lignina među testiranim sortama konoplje, dok su se teoretski prinosi etanola kretali od 91 do 101 galona/po suvoj toni stabljika konoplje predviđeni na osnovu sadržaja glukana i ksilana.
Rezultati prethodnog tretmana razblaženom kiselinom i enzimske hidrolize sugerišu praktične prinose etanola od 70–91 galona/po suvoj toni stabljika konoplje, sa najvećim prinosom etanola od 91,1 galona/suvoj toni stabljika konoplje od sorte Futura 75 i najnižim od 70 galona/od suve tone konoplje potiče od sorte Codimone.
Na osnovu agronomskih podataka, prinos biomase stabla konoplje po hektaru kretao se od 2933 do 8340 kg za sorte koje sadrže samo vlakna i od 3582 do 7665 kg za sorte dvostruke namene. Pored stabljika, poljski ogledi za dvonamenske sorte su pokazali prinose zrna u rasponu od 555 do 1083 kg/ha. Preliminarna analiza troškova pokazuje da sveukupne dvonamenske sorte imaju prednosti u odnosu na sorte koje sadrže samo vlakna u smislu potencijalnog bruto profita po hektaru, pri čemu su Bialobrzeskie i NVG 331 najviše od svih testiranih sorti.
Ove kombinovane procene ilustruju da industrijska konoplja ima značajan potencijal da postane obećavajuća regionalna roba za proizvodnju biogoriva i proizvoda sa dodatom vrednošću.“
Sve sorte dvostruke namene imale su veći ekonomski prinos od sorti koje sadrže samo vlakna. Najuspešnije sorte bile su Bialobrzeskie iz Poljske i NVG 331 iz Kolorada. Bialobrzeskie je procenio prinos od prodaje semena i projektovanu proizvodnju biogoriva od 1.564 dolara po hektaru, a NVG 331 je imao procenjene prinose od 1.482 dolara po hektaru. NVG 331 je imao najveći prinos biomase i drugi najveći prinos zrna od svih sorti. Bialobrzeskie je imao najveći prinos zrna.
Kao deo projekta, Ši se udružio sa Nacionalnom laboratorijom u Ajdahu Ministarstva energetike SAD. Laboratorija je dom Nacionalnog korisničkog centra za biomasu koji finansira DOE i centra za nabavku sirovina i logistički istraživački i razvojni centar. Istraživači iz UK i INL planiraju da sakupe kolekciju uzoraka i karakterizaciju sorti biomase konoplje u budućnosti. Ova kolekcija bi dodala postojeću kolekciju od više od 7.500 uzoraka biomase kao resurs koji je dostupan drugim akademskim istraživačima i profesionalcima iz industrije širom Sjedinjenih Država.
„Potrebna su dalja istraživanja o agronomskim praksama useva, preradi posle žetve, konverziji biogoriva i drugim potencijalnim koproizvodima konoplje kako bi na najbolji način iskoristili potencijal biljke”, rekao je Ši.
Šijeva studija objavljena je u časopisu za održivu hemiju i inženjerstvo Američkog hemijskog društva. Dostupna je na https://pubs.acs.org/doi/full/10.1021/acssuschemeng.9b06145.
IRKA: Valja naglasiti da od uzgoja do potrošnje konoplja stvara negativnu karbonsku emisiju (proizvodi više kiseonika od CO2). Za energetske potrebe obnovive ‘zelene energije’ u Srbiji bilo bi neophodno zasaditi oko 500000 ha za oko 1 milion tona goriva, što je otprilike duplo manje u odnosu koliko nafte uvezemo tokom godinu dana. Za sve to nije potrebno koristiti trenutno zasađene površine, konoplja raste na svakom tlu ako ima vodu, a Srbija ima oko milion ha neobrađene poljoprivredne površine.
Kako bi očuvali biodiverzitet nasuprot monokulture, treba se odlučiti za oko 250000 ha pod konopljom za energetske potrebe i kombinovati sa biomasom drugih biljaka i drugim energetskim izvorima. Podsetićemo da se za potrebe energije može koristiti seme konoplje koje je savršena zamena za dizel, sa najmanje štetnih isparenja u odnosu na sva biogoriva od drugih bioenergeneta, ali pošto je seme konoplje najkvalitetnija nutritivna hrana na svetu, prevencija za kardiovaskularne i druge bolesti, treba ga koristiti i za ishranu i druge namene, naročito za kozmetiku, a cvet za terapiju i farmaciju. Seme iz zasada koji su tretirani hemijom treba da se koristi i za bioenergente
Kako bi sve bilo potpuno isplativo i samoodrživo treba omogućiti seoskim domaćinstvima i seoskim zadrugama uzgoj konoplje za cvet u staklenicima (plastenicima) i poljima i obezbediti garantovan otkup bilo da je reč o potrebama medicine ili komercijalnog tržišta. Ovo omogućava svakom poljoprivredniku visoku isplativost zasada konoplje (kanabisa) za sve namene i ulaganje viška prihoda u razvoj uzgoja potpuno prirodne (‘organske) hrane. Konoplja omogućava obnovu i razvoj cele Srbije, bogatog seljaka i građanina i zdravu prirodu, zdrav vazduh. Nažalost ovo je još jedan razlog zato je u Srbiji najstrože proganjana i praktično zabranjena, velikim uticajem i interesima kompanija koje zarađuju prljavim tehnologijama.
“Seljak, paor, ne sme da bude bogat, već ekploatisan…”, deviza je vladara i sudbina srpskog sela decenijama, menjaju se samo “gospodari”.
Korišćen je izveštaj Kentaki Univerziteta: Dual-purpose hemp cultivars have best biofuel potential
Preveo i priredio: Miloš Simić
Povezano istraživanje: Recent Advancements in Biological Conversion of Industrial Hemp for Biofuel and Value-Added Products
Facebook
Twitter
Google+
YouTube
Tumblr
RSS