Studija: Zdravlje korisnika kanabisa je bolje od onih koji ne koriste!

Studija objavljena u ‘Cannabis and Cannabinoid Research’ (2020) pokazala je da je zdravlje redovnih korisnika Kanabisa zapravo bolje od onih koji ne koriste biljku.

Štaviše, korisnici imaju i bolji kvalitet života! Možda za neke ovo deluje šokantno jer je Kanabis i dalje zabranjena supstanca, ipak istraživanje ukazuje na ono što aktivisti govore već dugo vremena. Kanabis je prirodni lek koji se koristi hiljadama godina. Tek nedavno, pre nekoliko decenija je osmišljeno da je “opasan”.

Važno je da se sada klatno znanja okreće ka pogledu naših predaka o biljci. Savremena istraživanja udaraju u stabilan ritam, polako otkrivajući kako i zašto kanabis deluje na sva fizička i mentalna oboljenja, pomažući da se retroaktivno dokažu sva verovanja o lekovitosti biljke.

Udruživanje drevne medicine sa modernom naukom omogućilo je i proizvelo ‘čudesan’ lek za koji potrošači kažu da im pomaže da osećaju manje bolova, bolje spavaju, budu srećniji, ukinu stres i manje se oslanjaju na tablete.

Studija je rađena na 1.200 stanovnika Kolorada – potrošača kanabisa i drugih – zdravlje im je praćeno svaka tri meseca tokom skoro dve godine. Oni su u proseku dostigli 3,5 kontrolnih poena za ukupan kvalitet života u poređenju sa 3,2 u proseku za ne-korisnike. A najveća razlika je bila u kvalitetu sna, anksioznosti i depresije, gde su korisnici imali značajno bolje rezultate.

Zdravlje potrošača kanabisa (rezultati studije):
Autori studije želeli su da procene uticaj koji je legalizacija kanabisa imala na kvalitet života ljudi. Da bi to uradili, anketirali su 1.200 stanovnika Kolorada – i onih koji konzumiraju kanabis i onih koji ne – svaka tri meseca tokom skoro dve godine. U svakoj testiranoj meri i kategoriji, potrošači kanabisa su prijavili više pozitivnih rezultata. Što se tiče ukupnog kvaliteta života, potrošači kanabisa su u proseku ocenili sebe sa 3,5, u poređenju sa prosekom od 3,2 za ne-korisnike.

Ali najveća razlika je bila u kvalitetu sna, anksioznosti i depresiji.

Korisnici kanabisa imaju za pun poen iznad kvalitetniji san u odnosu na one koji ne koriste (9,9 naspram 8,9 u proseku), odnosno skoro savršen san. I bili su za više od jednog poena manje anksiozni (9,2 naspram 10,5 na skali od 15 poena). Kod depresije je bila najveća razlika, pri čemu su potrošači kanabisa rekli da je njihov nivo depresije u proseku bio 6,7, dok su oni koji ne koriste svoju prosečnu depresiju označili sa 8,4 na skali od 1 do 10.

I fizičko i mentalno zdravlje korisnika kanabisa daleko nadmašuje prosek.

Studija je kontrolisala sve zdravstvene faktore:
Nekima je teško da poveruju da je zdravlje korisnika kanabisa bolje od proseka. Ako studija želi da promeni ustaljeno mišljenje jasnim pokazateljima, važno je suočiti se sa svim sumnjama i koristiti iste parametre. Studija nije odabrala zdravije potrošače kanabisa ili manje zdrave ne-korisnike. U stvari, konzumenti kanabisa u studiji bili su nešto stariji od kontrolne grupe (u proseku trideset osam godina u odnosu na trideset pet godina).

Korisnici kanabisa su takođe patili od fizičkih i mentalnih problema u skoro istom procentu kao i kontrolna grupa. Od sedam vrsta hroničnih stanja (neurološki, hronični bol, rak, nesanica, itd.), korisnici kanabisa i kontrolna grupa imali su samo dva procenta razlike na najvišoj tački.

Drugim rečima, konzumenti kanabisa bili su nešto stariji i podjednako bolesni kao i kontrolna grupa. Ali, to nije sve. Učesnici su bili slični i u drugim merama. Oni su bili približno jednaki u obrazovnom postignuću, toliko da su razlike imale p ​​vrednost manju od 0,05, što ih čini statistički značajnim. A rase i pol grupa su se skoro potpuno poklapali (kontrolna grupa je imala u jednom procentu više muškaraca od grupe korisnika kanabisa).

U zaključku, čini se da nema drugih razloga ni uzroka, osim Kanabisa, koji su uslovili da zdravlje korisnika kanabisa bude bolje.

Koliko mi je kanabisa potrebno?
Ovde dolaze do izražaja razlike. Za razliku od mnogih studija koje ispituju da li određena količina kanabisa čini razliku, ovo je jednostavno bilo istraživanje anketnog tipa, u kome su pitali ljude da li su uzimali kanabis i ako jesu, koliko. Da bi bili uključeni u kanabis grupu, potrošači nisu bili uslovljeni i mogli da koriste bilo koju vrstu kanabisa, u bilo kojoj količini. Kanabis punog spektra čak nije bio ni uslov.

U stvari, nešto više od polovine ispitanih potrošača kanabisa (pedeset osam procenata) uzimali su proizvode u kojima je dominantan CBD, što znači ili proizvode samo sa CBD-om ili ekstrakte punog spektra sa visokim sadržajem CBD-a ili kombinovane sa THC, dok su ostali koristili THC potentne cvetove i ekstrakte. Pretežni načini konzumiranja kanabisa bili su tinkture i ulja (četrdeset sedam odsto), zatim pušenje (inhalacija) osušenog cveta kanabisa (devet procenata) i jestivi proizvodi (osam procenata), kao kolačići i slično koji nekima više odgovaraju. Pošto studija nije nalagala doziranje ili metod unosa, pacijenti su bili slobodni da izaberu metodu i način koji im odgovara.

(IRKA: Ono što je važno naglasiti da je nekome za iste ili slične simptome potrebna veća (ili manja) količina Kanabisa, nekad sasvim druga sorta, ili kombinacija sorti i ekstrakata, u odnosu na drugog korisnika, tj pacijenta.
Različiti smo, različitog metabolizma i samog endokanabinoidnog sistema i u slučaju Kanabisa klasične studije nisu ni blizu odgovarajuće niti /’double blind peer review studies’/ mogu da daju prave ni korisne rezultate, upravo zbog različite količine unosa i sorti potrebnih različitim pacijentima.
Postoje mnogobrojne sorte Kanabisa, sedativne, energetske, ukrštenih delovanja, sa dorugačijim sastavom kanabinoida i terpena i svako bi trebalo da ima mogućnost da prvo isproba, dok ne nađe sebi odgovarajuće. Takođe i doze mogu da se razlikuju, nekome su neophodne veće količine kanabisa (kanabinoida), drugome kod istih simptoma manje, nekad su mikro doze dovoljne. Zato je ovakav način obzervacione studije, lako ostvariv u društvima gde je kanabis dozvoljen a kvalitet kontrolisan, i jedini daje prave objektivne rezultate, ako posmatramo učinak za zdravlje i bolest, a što je smisao.)

Da li kanabis drži doktora podalje (čest moto korisnika)?
Studija je takođe otkrila da su pacijenti sa kanabisom koristili znatno manje zdravstvenih resursa od svojih vršnjaka koji nisu konzumirali! Članovi grupe korisnika kanabisa imali su manje prepisanih lekova, za osamnaest procenata. Za čak više od pedeset procenata manja je verovatnoća da će posetiti bolnicu ili hitnu pomoć! Ovo sugeriše da bi kanabis mogao da bude važan u preventivnoj nezi ili da zameni više lekova. Studija iz 2018. godine, objavljena u časopisu ‘Addiction’, otkrila je da svuda gde se legalizuje kanabis beleži brzo i trajno smanjenje broja prepisanih opioida.

I izgleda da poruka stiže do doktora. Među učesnicima studije, dvadeset sedam potrošača kanabisa prijavilo je da je lekar izričito preporučio kanabis. Naravno, to je samo jedna trećina. Ali, to ukazuje na sve veće prihvatanje leka kanabisa među lekarima u državama gde je kanabis legalizovan. Praksa ih uverava o koristi i bezbednosti kod korišćenja Kanabisa. Kanabis može da ima uglavnom blage i neškodljive kratkotrajne neželjene efekte kod nekih korisnika.

Možete li koristiti kanabis da biste bili (i ostali) zdravi?
Kanabis nije pilula za dijetu ili steroid, niti magičan lek. A uzimanje cvetova i ulja ne čini ljude jačima. Ali, teorija koja potvrdu nalazi u sve većoj praksi, kaže da štiti telo od bolesti jačanjem endokanabinoidnog sistema (EKS). Endokanabinoidni sistem je uključen u homeostazu skoro svakog aspekta tela, balans svih funkcija i biohemije tela. Naravno, potrebno je još istraživanja, ali homeostatska funkcija je suština fokusa mnogih studija.

Zdravstvene koristi koje potrošači sugerišu da osećaju uključuju bolji razvoj mišića, zaštitu mentalnog zdravlja, poboljšanje oralnog zdravlja, bolju funkciju bubrega, zaštitu mozga od degeneracije, sprečavanje starenja kože, bolji rad creva i varenje, seksualne aktivnosti i još mnogo toga.

Ako je kanabis dobar za sve ove delove tela, logično je da bi poboljšao i opšte zdravlje korisnika kanabisa. Na kraju krajeva, endokanabinoidni sistem ima ulogu u svemu, od raspoloženja do apetita. Shodno tome, izgleda da kanabis utiče korisno na svaki deo naše ličnosti i tela.

Dakle, sledeći put kada neko nabere nos zbog kanabisa, zapamtite: to je prirodni proizvod koji može čak doneti i bolje zdravstvlje. Znate li ma koji razlog zašto bi bili protiv?
IRKA: I zašto ga ne treba legalizovati u Srbiji?

Izvor: Study: Cannabis Consumers Healthier Than Those Who Don’t Partake

Preveo i priredio: Miloš Simić