HRVATSKA – Uzgajivači konoplje poručuju Vladi: Ne treba nam uvoz, s uzgojem marihuane u Hrvatskoj procvetala bi zemlja!
“Ako mogu industrijsku konoplju uzgajati na 10.000 kvadrata pod vedrim nebom, mogu i u 500 zatvorenih kvadrata, pod veštačkim svetlom. Prilagode li se zakoni, mi smo spremni proizvoditi za farmaceutske potrebe” – poručuje Josip Plavec, proizvođač industrijske konoplje.
Komentar IRKA: Daleko kvalitetniji Kanabis za medicinske potrebe se dobija pod sunčevim svetlom u staklenicima i plastenicima, ne pod veštačkim osvetljenjem!
Trenutno u Hrvatskoj mogu da se nabave i kupe uz recept preparati sa ekstraktom cvetova kanabisa iz Kanade po preskupoj ceni i u premalim dozama, kako bi imali bitnijeg efekta na lečenje. Umesto toga kvalitetniji i jeftiniji ekstrakt bi mogao da se dobije iz domaće proizvodnje. Lekari bi mogli propisivati, a pacijenti dobivati lek koji sadrži aktivne supstance Kanabisa proizvedenog u Hrvatskoj.
Sadašnjim Pravilnikom je propisano da se lekovi koji sadrže aktivne supstancije THC, kao i sintetičke kanabinoide dronbilol i nabilon mogu propisivati za ublažavanje tegoba kod multiple skleroze, karcinoma, epilepsije i AIDS-a, a propisuju ih izabrani doktori opšte/porodične medicine, zdravstvene zaštite predškolske dece i zdravstvene zaštite žena po preporuci specijalista neurologije, internističke onkologije, onkologije i radioterapije, infektologije i specijalista pedijatra sa subspecijalizacijom iz neuropedijatrije na neponovljivi recept.
Lekovi koji sadrže THC mogu se prepisati na recept u količini potrebnoj za lečenje do najviše 30 dana, a ukupna količina propisanog THC-a za 30 dana lečenja ne smije biti – zasad – veća od 0,75 grama. Pod lekom se u Pravilniku podrazumijevaju lek, te magistralni i galenski pripravak. U resornome ministarstvu saznajemo da će se sirovina (cvijet) i ekstrakt konoplje – uvoziti.
Odluka o uvozu iz Kanade nije se pokazala kao dobra. I Češka je, recimo, po odobrenju terapeutske upotrebe marihuane 2013. godine sirovinu uvozila, omogućivši tek potom uzgoj u zemlji.
Interes za uzgojem medicinske marihuane, međutim, u Hrvatskoj itekako postoji, no tu priču treba najprije staviti u širi kontekst koji obuhvata i drugu vrstu konoplje, onu industrijsku, s niskim procentom THC-a. Njen uzgoj je nekada bila važna privredna grana, pre nego što je uzgoj zabranjen. U Hrvatskoj je 2012. godine ponovno odobren, no nije moguće prerađivati celu biljku, nego samo njen manji deo – seme – i to u svrhu proizvodnje hrane (ulje, integralno brašno, čaj…) i hrane za stoku. U Hrvatskoj se industrijska konoplja proizvodi na oko 1700 hektara.
To je, prema rečima Josipa Plaveca, vlasnika kompanije HerbioPlus iz Velike Gorice i najvećeg proizvođača u Hrvatskoj, točno deset puta više nego 2012. godine, što Hrvatsku pozicionira u sam europski vrh.
– Postoji više od 20 hiljada, neki tvrde čak i više od 70 hiljada proizvoda koji se prave od konoplje, što pokriva desetine industrija – od građevinske do papirne i tekstilne. Naše je podneblje izvanredno za njen uzgoj, kvalitetnija je nego drugde, s većim postotkom lekovitih jedinjenja kanabinoida – kaže Plavec.
Dodaje da su strani investitori uočili sve naše prednosti; mnogi od njih se “vrte” po Hrvatskoj i Srbiji, ali im zakoni spriečavaju dalja ulaganja. No, vratimo se uzgoju konoplje za medicinske svrhe: Plavec, ali i drugi uzgajivači s kojima smo razgovarali, hteli bi se i time baviti.
– Ako mogu industrijsku konoplju uzgajati na deset hiljada “kvadrata” pod vedrim nebom i uz nepredvidive vremenske uslove, mogu i u 500 zatvorenih kvadrata, pod veštačkim svetlom, u strogo kontroliranim uvjetima. Prilagode li se zakoni, mi smo spremni proizvoditi i razvijati tehnologije uzgoja i standarda za farmaceutske potrebe. Teoretski, od ovog trenutka “domaća” indijska konoplja bi za upotrebu u medicinske svrhe mogla da bude spremna za tri meseca.
No, uzgoj je najmanja stvar, treba joj dodati birokraciju, odnosno certificiranja, kontrole itd., kaže Plavec.
Ovo su, naglašava, prvi koraci koji bi trebali voditi ka odobrenju uzgoja marihuane i u rekreacijske svrhe, što bi u priču o mogućnostima gospodarskog uzleta, baziranog na uzgoju konoplje, uvelo i turizam.
Slično misle i drugi proizvođači industrijske konoplje. Obitelj Kalić iz Đakova, koja od industrijske konoplje na svom OPG-u proizvodi ulje, brašno i proteinski prah, naglašava da bi se i iz ove vrste biljke, ‘bogate lekovitom supstancijom cbd-om, mogla dobiti gusta lekovita smola’.
Kalići su načelno zainteresovani i za uzgoj indijske konoplje, uložili bi u taj posao za koji znaju da bi uključivao vrlo veliko osiguranje i rigorozne kontrole, no skeptični su, ne samo zato što još ne postoje propisi koji bi to omogućili, nego i zbog uverenja da se tim poslom ipak niko neće obratiti malim proizvođačima.
U Hrvatskoj se, inače, priča o proizvodnji medicinske marihuane – pretpostavlja se da bi godišnje potrebe mogle biti između 200 i 500 kilograma – logično usmerava ka Imunološkom zavodu, odnedavno u statusu javne ustanove u vlasništvu države, budući da IZ ima sve zakonske pretpostavke da se time bavi.
Priredio IRKA tim
Facebook
Twitter
Google+
YouTube
Tumblr
RSS